Полицијски гласник

БРОЈ 10 и 11

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 79

нити пак противу туђих права, односно својине или имања; обрнуто пак, ово су само срества, да би се крајњи циљ постигао, а овде је крајњи циљ присвајање туђих покретних ствари путем одузимања, односно отимања. Премаовоме, разбојништво ће се морати у опште карактерисати као једна врста нарочитога злочинства, где је злочинству намера:да противуправно присвоји туђу покретну ствар а путем одузимања. У колико ће се ова карактеристика моћи одржати, а у колико Ке се иста моћи модиФициратн, видећемо из следећега. !1о за сада ћемо се се морати овом ма и непотпуном деФиницијом задовољити. 2. Намера злочинчева. Суштаствени меркмал (карактерни знак) разбојништва је, дакле, намера: да ее туђа покретна ствар противуправно присвоји. Но овим се не мисли рећи. да је ова намера у ис.то време и на то управљена, да се над једном овако присвојеном ствари стекне и право својине; јер један овакав злочинац понајбоље зна, како је и на који начин дошао до једне овакве ствари и према томе, рачуме се, да не може стећи право својине над истом. Но једно овавко лице има свакојако намеру, да са једном оваком ствари раснолаже тако, као да је одисга прави сопственик њен. Полазећи одавде, .мора се намера у цељи присвајања тако разумети, што неко хоће да огласи извесну туђу покретну ствар, као да је у шеговој државини, да има, дакле, оно што се у науци о државини означава са аштиз гет зПл ћаћешН. С овим је у сагласности оно тврђење, — а које је такође са разних страна оспоравано —, да се извесно лице ни у ком случају не може због ранбојништва казнити, ако је истога намера још у почетку управљена била, не на присвајање дотичне ствари већ на уништење, разрушење и т. д. исте. У осталом су даљи циљеви једнога оваквог злочинца без икакве важности на квалификацију самога дела; но ако је одузимање ствари следовало једино у намери, да се иста уништи, то се онда ни у ком случају не може казати, да је исту једно овакво лице присвојило, већ једино узело да је уништи, и исто се може казнити уједном оваквом случају једпно збогоштете туђих ствари у стицају с телесном повредом, увредом и т. д. а никако због разбојништва; злочинчева је воља управљена искључиво на уииштење а никако на присвајање дотичне ствари, и у оваком једном случају апсолутно нема аптшз гет вЊЈ ћаћепсН. Наш законодавац није усвојио оно у погледу атпшв-а 1исгј ГасЈешП, као што је то случај био са ранијим законицима, или као што је то делимично узето од стране праксе; мора се свакојако признати, да се највећи број крађа врши у намери, да неко нешто добпје, но као што се из мотива 1 ) види, ово није за сваки конкре-

') Мотиви к' §. 230; упореди такође Листа у шеговој теорији ст. 419.

тни случај подесан моменат и из овога разлога законодавац није усвојио исти као главни карактерни знак. којим се крађа у сваком случају одликује. Даље захтева законик противуправност присвајања. Овај захтев је скоријег датума. Ранији закопици у погледу тога апсолутно ништа не говоре. Различити пројекти у погледу нрајског кр. зак. не говоре о овоме нигде, већ само кажу, да је одузимање ствари следовало без „знања или одобрења другога к . Тек, предлог законски од 1850. године замењује реч »допуштење« — које може да следује од сопственика ствари или имаоца исте — с речју, односно појмом »противуправности". Отуда је овај појам дошао и у наш данашњи немачки кривични законик. С обзиром на ис^орију ове речи „противуправан«, разуме се под иротпвуправним присвајањем оно присвајање, које следоваше без или противу воље онога, коме дотична ствар припада' 2 ). Намеразлочинчева, односно присвајања, добија — налази — свога израза у »одузимању®; т, ј. одузимању из притежања другог; овде је реч. дакле, односно нападаја на туђу детенцију 3 ) а што је главно, разбојник мора ствар у своје притежање да има, ако хоће као такав да се сматра. При овом није потребно, да он иоту однесе, већ једино да је иста отргнута из. доспозиције (слободнога, располагања) повређеном. Ранија распра о томе, шта се под тим разуме, сматра се, да је за данас потпуно расправљена; одузимање једне ствари претпоставља увек телесни додир с истом, но захтева с једне стране нешто више него што прост додир, с друге стране пак мање него што је одношен>е , односно уклањање исте. 3. Присиљавање и срества присиљавања. Даље сматра §. 245. немач. кр, зак. »силу противу извеснога лица" или »претњу с моменталном опасношћу за живот или тело" као карактеристични знак согриз-а ЈеНсН код разбојништва. Одпосно ове квалиФициране силе или претње, важи апсолутно све оно што би важило за одношај између §. 255. и §. 254. у односу наспрам §. 253. односно принудних срестава, нашег кр. зак. Односно одношаја „претње« §. 253. с једне стране, у погледу наспрам оне у §. 254»претња, одно.сно попрећивање смрћу, с иаљевином или поплавом« — и оне у §. 265 — »претња с моментаном опасношћуза тело или живот" — с друге стране, може се казати: да »претња« из §. 253. преставља т. зв, ^епис, а ове друге из §. 254 и 255 су т. зв. вресЈае, с обзиром на њихову особиту опасност, па према томе иста преставља и један особити карактарни знак њиховога согрив-а с!еНс1;1.

2 ) Слично овоме : Вилнов у своме делу: Разбојништво и насилни изнудилац, потпомагаље и јатаковање*, 1875. год. и Хелшнер у својој системи, III стр. 4-27. 3 ) Упореди: Бурла у п.еговом делу о разбојништву и насилном изнудиоцу. §. 249. кр. зак., Вилнова у горе означеном делу стр. 15 и 16, Хелшнера, стр. 528, Листа у његовој теорији стр. 418.

Иретња изражена у §§. 254 и 255. наспрам оне из §. 253. кр. зак. је квалиФицирана. §. 254. говори о трима са свим специјалним случајевима, који се, с обзиром на тежину припраћеног зла, издвајају потпуно од оног окарактерисаног случаја §. 253. односно насилног изнудиоца. Сва се ова три случајаказне се робијом до пет година. Овде су три деликта заједно обухваћена. од којих је један-убиство с предумишљајем, најтежи у целоме кр. закону, друга су два, пак, од особите опасносги; њила, се угрожава неодрећени број лица или имања, а што је главно, заштита од истих (случајева) је веома тешка и штета се у напред не да оценити. Под претњом са смрћу, разуме се будућа смрт, смрт, која се има тек десити; иначе, одмах настаје случај из §.255. »претња с моментаном опасношћу итд.® који се много строжије казни — с робијом без икаквог ограничења до највеће мере 4 ). Не може се узети, према мишљењу Берлинског апелационог суда, да би претња с убиством без предумишљаја, дошла под §. 254. Под претњом, пак, у смислу §. 212. кр. зак. с убиством без предумишл>аја , разуме се такво убиство које би имало одмах да се изврши; но тада би имао да се примени §. 255. •— претња с моментаном опасношћу и т. д. —; прети ли се некоме, да ће у будуће бити убијен без предумишљаја, то се онда таква претња има сматрати, да је у рангу претње убиства с предумишљајем. Претња изражена у §. 255 је у двојаком погледу специјализирана; једиом се захтева претња с моментаном опасношћу, т. ј. таква, која се има онога момента остварити а с тиме је свака друга опасност искључена, која се тек у будуће има остварити — па ма се односила и на живот или тело. Даље §. 255. кр. зак. захтева опасност ио »тело или живот" и искључује ирема томе, путем једнога оваког специјалног захтева , сваку другу опасност, која би се односила на друга правна добра, као нпр. противу части, имања и т. д. 5 ) превео Д-р А. Гв. Жив. (СВРШИЋЕ СЕ)

ПУТНИЧКИ КУФЕР — Фридрих Пијеше 1 Било је мрачно, бурно децембрско вече пред сам Божић. Ваздух је био испуњен снежним пахуљицама, које се мешаху с кишом. Небом су јуриле тешке облачпне, гоњене ветром као стадо курјаком. У мраку се разлеже пискави Фијук локомотиве. Брзи берлински воз дојурио је са хуком и зврктањем на хамбуршку железничку станицу. Као бујица појурили су путници иа перон из железничких кола. 4 } Код Пемаца је вечита робија 15. година. Преводилац. 5 ) Тако исто Бури у своме роре очначеном делу стр. 25, Вилнов, стр. г '2'2.