Полицијски гласник

БРОЈ 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 139

И у трећем примеру тако је требало урадити, јер тужилачка страна не тужи извршиоца пописа, нити се тужени на њ иозива у запггиту. Кад се тражи иоништај јавне продаје због тога, што тужилачка страна вели, да је продато имање њена својина, а поиис је вршио општински суд, — онда извршилац продаје треба да се позове у заштиту на онога час-ника општинског суда, који је вршио попис, те нека он брани свој рад и ако буде крив нека одговара за иарничне трошкове и таксу. Но, ако тужилац замера јавиој продаји што дан поииса није исписан словима, или што је мрљан — § 466 одељак VII или што границе имања нису означење суседним имањем по имену њиховом и њихових соиственика итд, — § 477 — ту неће моћи са успехом да позива у заштиту извршиоца пописа, јер је он — извршилац продаје — био дужан, кад је добио иопис од опшг. суда, исти да размотри и види, да ли је правилно извршен или не.

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА неториЈеко ^критичка етуди^а о криминалиој ети^ологи^и.. по Јозефу 6ан~Ј{ану (НАСТАВАК) Францус^а шцо^а Тек што се појавила теорпја о урођеном злочинцу, а већ је била оспорена тооријом друштвене средине. Присталице ове последње теорије припадају такође великој Фамилији позитивиста, а н.ен оснивач био је славни лијонски проФесор Александар Лагас&њ. За време првих година гхостанка криминологпке школе, година борбе и истраживање основних принципа система нових идеја, две груне противника: Италијапи и Французи огорчено су се борили на новом научном терену. Тек за време наших дана увидело се, да исход ове борбе не може имати великог угицаја. на примену новпх идеја у пракси, те се стога, сасвим мудро, скинуло с дневпог реда гланно теоријско питање: „шта је з гочин '!"', да би се само припремио што шири терен измирења, на коме би сарадништво присгдлица обе теорије постало могућно и корионо. Али, да лм је било оправдано, да се на овај начин, преда забораву питање о антагонизму између две врсте Фактора: унутрашњих и спољашњих, као питање које је потекло услед неспоразума ? Изјављујемо одмах да ми тако не мислимо, јер овај антогонизам има много дубљег корена но што на први поглед изгледа. Не налазили се у њему трагова о једној сгарој дискусији која се, у различитим Формама, појављује кроз сву историју ФилосоФије, било као засебно и стручно питање, било, опет, као помоћна и корелативна дискусија уз остала важна питања? Ми смо поменули питање о урођености добра и зла, о урођености карактера, личности, једном речи о теорији истицаној и оспораваној још у доба индијанске кул-

суре. Прелистати историју овог озбиљног проблема, значило би изиКи из оквира постављеног задатка. Стога ће довођно бити ако напоменемо, да се противне теорије италијанске н Француске школе појављују као један одсев, продужење, или тачније рећи као модерно обнављање старих аититеза, које су овога пута примењене на позитивну науку криминалне ак тивности. Ако бн се спустили још дубље у унутрашњу анализу идеја обеју школа, нашли би, без великих тешкоћа. везу између њихове борбе и велике борбе између сензуалитета и идеализма која доминира у целој истсрији ФилозоФије, и која је знатно припомогла образовању великих спстема, почев од Симкиа и ди Киаила с једне. а Нија с друге стране, па до сувремених философских система. ГовореКи о италијанској школп, ми смо напоменули да се клица историје о урођеном злочинцј налази у теорији урођености добра и зла коју су пстицали стари ФИЛОСОФИ. Бојимо се да не будемо сувише дрски, ако у природној генези злочина, онаквог каквог пам онисују Лагасањ и Мануврије, гледам.) слику Аристотелове нм аисане табле , на коју се гомилају спољни утисци у толикој мери да је најзад претварају у таблу криминалну, али нам је, у сваком случају, лако изпаћи метафизичку жицу која привезује Француску криминалну школу Љку, а делом и Бакону. То је дело Локово, чије су еволуционистичке идеје допринеле увелико социјалном схватању преступа у криминологији. У својој расирави „ Васаитање деце 0 он увелико развија теорију по којој све зависи од васпитања у најширем смислу ове ре.чи, што ће, опет, рећи од околне сребине. Идеје ове још су онширнпје разрађене у Хелвецијевом делу : »0 човеку, његовим особинама и његовом васаитању® — И дух, и врлине, и геније нису ништа друго до нродукти васпитања. —• Људи се рађају сви једнакп, али доцније, услед васпитања, постају неједпакп. Исто овако и барон Холбах подржава потпуну природну једнакоет свију људи, приписујући неједнакостп у особинама утицају спољних прилика. У своме л Систему Природе^ (Лондон 1770) он, па једном месту, вели ово: — Срце човечије није ништи друго до једна њива која је аодједнако саособна. да ироизводи и трње и корисна жита, и отров и иријатне илодове, а све арема семену која је у њега (срце) аосејала култура. То су наши очеви и наше васацтање који Нсчс чине добрим или рђавим, мудрим или неразумним, озбиљним или иовршним, вредним или леним. Русо, на супрот, не допушта природпу једнакост људи. — Изузев. саотаве тела, који је једнак само по Фелама, сваки са рођењем доноси на свет, вели он, нарочито темпераменат, од кога зависи његов геније и његов карактер. Али, то је у Новој Хелојзи, у којој је најјасније истакнута његова основна мисао: Ђ Сви карактери сами ио себи добри су и здрави. У ирироди нема никаке заблуде. Сви иороци, који се ариаисују

арироди, само су аоследице рђавих облика. Нема зликовца чије склоности, иод утицајем облагорођавања не би ароизвеле најве&е врличе. Сваки човек има своје одређено место у ариродном реду; реч је о томе да се ово место нлђе, т. ј, да се ред не аоремети. Философи ХУШ-ог века тражили су лек у законодавсгву. Законодавство за друштво јесте, по њима, оно исто што и васпитање за личност. У свом делу „0 4уху а Хелвеције вели : — Пороци једног народа, ако смем да кажем, увек су сакривени у основи његовог законодавства. РеФорма обичаја., може се, дакле извршити једино помоћу реформе закона. — Ако су закони добри и обичаји су добри, и противно, вели Додеро у својим делима из 1829 год. Са Годвином и Овеном , еволуција постаје живља. Интелектуалне особине увек су предмет Годвинових опсервација, којима покушава да обори урођену теорију помоћу теорије о друштвеној средини. Роберт Овен не занима се много интелектуалним особинама. Ако, понегде, о њима и говори, то је само с тога да би што потпуније доказао утицај друштвене средине на образовање карактера, врлине, части, иорока, пнФамије и злочина. Лагасањ је у почетку био један од првих који је пришао Ломброзу, али га ј.е доцније напустио и истакао своју теорију о друштвеној средини. Злочинац се не рађа злочинцем; он је продукат средине у којој живи. Исто као и Ломброзо, и Лагасањ је убрзо стекао велики број приврженика и основао школу, познату под именом лијонске, француске. или социјолошне. Његови главни приврженици овн су: Кохер, Бурне, Кутањ, Вихер Ро, Раву, Масене, Мартин и остали. У Иаризу идеје Лагасањове нађоше енергичне браниоце у личностнма славних проФесора Бруардела и Мануврија. Међу своје присталице Француска школа броји још и Д-р Кора чија се мишљења не слажу увек са мишљењем оснивача, као и оригиналног Габријела Тарда који заузима прво место мећу француским кримнналистима. Школа има за оргап в Архив за криминалну антроаологију," (АгсМуеа сГ авв!;11Горо1о§1е сгпшпеНе), чији бијолошки део уређује оснивач Лагасањ, а социјолошки Тард. Идеје лијонске школе, брзо су се рашириле и ван територије Француске. Још на нрвом конгресу у Риму изложио их је сам Лагасањ, али пошто тада Италијани беху у већини, и у јеку славе, то им није било тешко да одрже победу у корист своје — Ломброзове школе. На 4 год. после овога, за које су се време иредставници француске школе енергично припремили за борбу, теорија о урођеном злочину биле је срушена на конгресу у Паризу. То је искључиво било дело Мануврија, Бруардела и Лагасања. Први конгрес у Риму сврпгао се, као што поменусмо, триумФално за Ломброза