Полицијски гласник

БРОЈ 18

ПОЛИЈДИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 14 Ј

но стоје отворсна, само је питање, да ли ћу ја тамо ући дан раније или доцније! На име, начелник из Ћ... телеграФисао је, да се ја без икаква изговора одмах вратим натраг, јер ће, вели, он иначе бити нагнан, да целу ствар престави г. Министру, а и сам ће мој муж протестовати, што се захтеви његови и начелства нису одмах прихватили и извршили. Мене ово беше поразило, а и целу начелникову кућу. Сам он јако беше забринут и искрено признаваше свој незгодан положај у овој ствари. Он је био опозиционар, и једва је трпљен у служби. На сваки се његов корак пазило и гледало са неповерењем, и он беше забринут, да ће опи, можда, успети преко г. Министра, да се ја морам вратити. Ја сам очајно бризнула у илач и замолила их, да ми за тај случај пруже један револвер, па ћу ја свршити са животом, јер жива у Ћ... не ћу никако. Ова моја одлучност и очајање изазвали су код начелниковице још веће сажаљење, и она скоро прекорно добаци мужу, да се чуди његовој малодушности. „Зар је не можемо за неколико дана направити болесном, а дотле ко зна шта може бити, јер се и иначе озбиљно поговара о промени владе. в Ова последња напомена као да је окуражила начелника, и он пристаде да ј'а изигравам болесницу за неколико дана. У то име он је оцмах наредио, те је дошао један лекар да ме прегледа. Намучена последњим догађајима и узбуђена до невероватности, ја сам у истини престављала болесницу, те није било потребно да то симулирам. Доктор ми је препоручио мир и одмор, и пошао, али начелник му затражи, да о томе изда и писмену сведоџбу, што овај и учини. Тога дана збиља је дошло наређење од г. Министра да мене одмах врате у 'К..., а начелник да да изјашњење, зангго се није одазвао позиву суседнога начелства. На ову депешу начелник је одговорио, да стање мога здравља не дозвољава да се крећем, и да је то разлог што ме до сада није вратио. На моју наномену, зашто не каже праву истину, зашто Министра не извести о гадној улози, коју игра његов колега, па ће Министар ваљда хтети да заштити неправедно гоњене, он ми рече, да су Министар и начелник ћ-ски и у личном и политичком пријатељству у тој мери, да ће пред тим пријатељством пасти све остало. „Нека стоји за сада овако, рече он, јер према свему изгледа, да су дани овој влади избројани, и онда би и мој положај био из основа измењен на боље." Тако је остало, да даља моја судбииа зависн од случајне промене владе.... Старац и баба, везани пословима за кућу, нису могли више да остану самном, већ су се морали враћати. Растанак са њима пао ми је тешко, као да сам се одвојила од рођене мајке.

Прихваћена родитељски од њих, у онако тешким тренуцима, ја сам осећала према њима и дуг благодарности и у опште човечанске захвалности. Кад су сели у кола, они су се гушили у плачу, а ја сам била просто поражена. Тога тренутка мени је излазила пред очи ужасна'слика, како је мој рођак, начелник, ипак морао да изврши наредбу Министрову , и мене жандарми трпају у кола и стражарно терају у Ћ,.... На два дана иосле овога, мој рођак начелник. добио је и другу наредбу од Министра да ме одмах врати у Ћ... Малодушан, како га је Бог дао, ои је већ бирао начина и нута, како би ме припремио на ову могућност. Износио је свој незгодан ноложај према Министру; велико расположење овога према начелнику у Ћ..., па чак и то, како се овим доводи у питање његов положај, а по томе и будућност његове деце. Узалуд је његова жена скоро садрскошћу. нападала ову његову малодушност, узалуд су то чинила чак и његова деца, он је стално доказивао, да из тога има да очекује зле последице по себе. „Нисам ли ја, говорио би он, био тако исто расположен, да рођаку сачувам и помогнем да се спасе беде, кад сам наредио да се она званично саслуша о свему што се са њом чииило, алн ето нрилике су такве, да савршено не могу ништа да помогнем." Остало је да сачекамо још један дан, па ако од промене владе не буде ништа, опда, онда, шта ми Бог да. За тај случај ја сам била решена, да завршим са животом још на путу, скачући у једну повећу реку, која је пресецала пут између Н... и Ћ... Рођака моја била је одлучна жена. Наљућена малодушношћу свога мужа, она ме је тешила, уверавајући ме, да ће ме још прве ноћи спровести чак у други округ, те да тако осујети и наредбу министрову и кукавичлук свога мужа. „Одмах на неколико сати одавде, говораше она, лежи варошица П..., где је капетан мој рођени зет по сестри. Тамо ћемо још ноћас, а он те не ће дати ки на сто захтева начелника из Ћ..., јер је он блиски рођак Министров, те с те стране нема никакве бојазни." Да би ме, пак, колико толико разонодила, она је наредила да се спреме кола, како би учинили један излет до једног оближњег села. Навикнута да ме стално прати несрећа. ја нисам очекивала готово ништа од свију ових обећања, и ишла за својом рођаком као оно човек, који је осуђен на смрт, иа само мисли на онај тренутак, кад ће га на губилиште повести. У селу смо провели неколико сати, на се вратилп натраг. Улазећи у варош, ми смо били изненађени кад смо видели, да су многе куће биле окићене заставама. Начелниковица се трудила да се досети, каква може бити та свечаност, кад у томе тренутку наиђе један жандарм коњаник. " Она заустави кочијаша, а ману руком жандарму да стане, иа га упита: шта има да значи ово истицање застава? »Нала је влада госпођо, на се неки веселе. Баш ево носим о томе наредбу среској аласти у Р... где нема телеграфа да јој се ово саопшти." Рекавши ово, он ободе коња и оде у трку. Не устручавајући се ни мало од света, начелниковица ме загрли и пољуби. „Бог се на тебе смиловао,« речи ми она. За неколико минути били смо већ код куће. Начелник је пливао од радости. »Сад сте слободни рођако , сад ћу ја научити памети свога колегу." Жена га иогледа прилично подругљиво, да би га казнила за ранију малодушност, али јој он то не узе за зло. Сутра дан он је новом Министру послао оно моје саслушање са оппшрним извештајем о злочину, који је извршен према моме стрицу и несавесности пачелника у целој ствари. Или због овога, или због саме промене режима, који је, како сам тада видела, био јако омрзнут у народу, начелник у Ћ... одмах је стављен у нензију. Мој рођак добио је наредбу да ме одмах упути у Ћ..., са нарочитим писмом на новога начелника, те да дам тужбу за уморство стрица, и ближим обавештењима припомогнем да се кривци похватају. Сутра дан, ја сам са својим рођаком већ путовала за Ћ..„ наравно без страха и икакве бојазни. Дочекана и предусретнута најљубазније од новога начелника, ја сам му предала целу ствар у руке, и преклињала да задовољи правду. Одмах после примљене тужбе, послати су били жандарми, да једновремеио доведу у начелство и Перу и доктора са нашом старом познаницом. Доктор је дошао први, и кад ме је сиазио у ходнику начелства, где сам имала да сачекам њихов долазак, он у мало није пао од изненађења. На по сата доцније дошла је и наша познаница, која се такође бесиримерно изненадила мојом појавом. Пере не беше још за дуго. Ја сам таман ушла у канцеларију начелника да га замолим, да могу изаћи, јер ме присуство и радозналост света незгодно дираше, кад у собу уће жандарм, који је послат био за Перу. Онако ио војнички салутира начелнику и каза, како му је Пера рекао да сачека, док он напише једно писмо, па ће одмах са њим. »Али, вели, чим написа писмо он ми га даде са наручбином да га вама донесем, па тада извади револвер из џепа, и за тренут испали у слеио око и паде на земљу." »Ево донео сам писмо и јављам шта се догодило." , Начелник одмах нареди да једап -чиновнак оде кући и затвори све просторије, како се не би десила иокрађа, а Перу да одмах носе у болницу ради ле-