Полицијски гласник
СТРАНА 178
ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК
Око десет сати дошла је и манастирска ношта. Отац Макарије, који је дотле правио друштво гостима, отишао је у суседну собу да ношту отвори, позвав собом и сабрата Гедеона, иошто је, као што рекосмо, отац Макарије прилично натезао са читањеи туђих рукописа. На десетак минути вратили су се и Макарије и Гедеон ка гостима. Да је неко обраћао нарочиту пажњу, он би приметио, да је отац Макарије блед као крпа, а да отац Гедеон иодмукло погледа оца Никодима и само што не прсне у смех, али како су помоћник и писар били далеко од помисли, да се овде одиграва ма тта на чији рачун, они су се забављали прегледом манастирске књижнице. Једно им је пало у очи, да је Макарије бивао све љубазнији, па ишао чак тако далеко, да је наредио, да се отвори једно буре вина, које није дирнуто већ неколико година. N. Помоћник, који је био свестан свога положаја и власти, и знао да га само један корак дели од начелничког ноложаја, објашњавао је ову љубазност својим присуством, а писар, пак, који је више завиривао у кујну да види којих је година куварица, а не шта се кува и пече, није о овоме ни мислио, полазећи одатле, да је учтивост једна од домаћинских дужности. После ручка, кад су помоћник и писар легли да се одморе, отац Макарије, Никодим и Гедеон отишли су у једну од крајњих соба, где послуга ретко допире, и међу њима се водио овакав разговор : »Признајем, признајем брате Никодиме, рекао би отац Макарије, да има нечега, има. Није истина, баш ни тако, како се у овом акту пише, да сам ја опљачкао манастир, јер он има свега; и вина, и ракије и стоке и хране, свега брате, свега. али, као што рекох, нисмо ни са свим чисти. »Пало им око на оних 1000дуката што имам у штедионици! Па то сам уштедио брате, уштедио. Не -знам само ко то потказа конзисторији. »Али сада како му драго, треба ра- ; дити да се спасавам. „Ти велиш да су помоћник и писар добри људи. Ако је тако онда је у њиховим и твојим рукама, као чланова комисије све. »Немојте ме упропастити, а ја да одвојим педесет дуката за вас тројицу, па ви поднесите извештај како знате. »Оцу Гедеону даћу десет дуката, и дозволићу да иде ако хоће свако вече у Ж-не, код оне његове нееретнице, кад не ће да се окане. Шта велиш — а? к — Каквих недесет дуката?! То није доста само за помоћника. Зар ог. човек таквог положаја, па да се задовољи са тако незнатном сумом. На ту суму једва ја и писар да пристанемо, рече му отац Никодим, а са оцем Гедеоном погађај се како знаш. А што већ велиш како си оних 1000 дуката уштедео, о томе не ћу ни да говорим. Доста је да те питам где су ти паре од прошлогодишње виноградске бер-
бе? Појела Филоксера и побио град! Такав си извештај поднео конзисторији, а међутим у К... си узео сто дуката само за вино. Па онда липсало десет грла говеди, а ти то продао Џуни касапину, па тако са орасима, тако са шљивама и т. д. Сто и педесет дуката свега, то је такса којом се можеш откупити. Ако хоћеш положи новац, па дај онда тај акт, што си од конзисторије добио да ти је одређена комисија, па ћемо ми из К... послати извештај да је све у реду. Пред помоћником и нисаром не иомињи ништа, јер они људи не желе никако да се зна, да су они што узели. Знаш, они хоће мало и да здипе и да изгледа како су то мени за љубав учинили. Прави се дакле невешт , па гледај те ово накнади још ове јесени." Кад отац Никодим заврши, отац Макарије дубоко уздахну и отпаса ћемер. Кад је избројао сто педесет све маџарлија и оцу Гедеону двадесет, њега просто проби зној. Отац Р1икодим мету новвц у џеп, а тако и акт, којим је јављено о овој комисији, а који је он сам и написао и послао из места где је конзисторија, па изађоше да буде помоћника и писара, али ови беху већ готови. За по сата, они су већ били на путу за К... враћајући се весели и задовољни излетом и ручком у манастиру, благодарећи оцу Никодиму, што их је позвао и повео собом. На годину дана после овога, отац Никодим побегао је у Турску, а отац Макарије тек је тада сазнао, да она комисија није ни постојала, и да је Никодим употребио почоћника и писара као средство, да измами 150 дуката. Како су се тек згранули помоћник и писар, кад су сазнали: како се на њихов рачун и њиховом наивношћу извршило једно одвратно кривично дело и пљачка. Помоћник би само рекао писару: говорим ја пази с ким идеш, али ме опет ђаво однесе те ми онај, макар и за кратко време, обрља образ. д. С. К. ЖЕНИЈДДНИ ПОЛИЦДЈАЦ Д^ошз ДасоШо! 6 I. Места<леП Не протече ни пет минута, слуга се врати и рече оцу Ангераиду: — Госпођа војвоткиња замолила вас је. да пођете за меом! Арман уђе за слугом у палату и вијугајући кроз безброј ходника и степе- Ј ница које он познаваше исто тако добро као и вођа му, стиже до једног малог будоара који је водио у војвоткињину спаваћу собу. — Будите добри. оче, причекати ту, рече слуга, сад ће госпођа доћи ! Једва се бахат слугиних корака удалио а смакоше се једна вратанца од извесна атлаза и војвоткиња обисну око
врата свога љубазника и обасу га пољупцима... — Ах, ти си ! каква срећа ! изусти она међ два пољупца. — Шампањац ми је мало завртео мозак и сва сам уздрхтала, читајући твоје слатко писамце, што си тако у згодан час дошао.... као да си врачао, и поуздана сам, мили мој , да си осетио да ја мишљах на тебе!... И навали љубити га, запушујући му уста својом пуначком шачицом не дајући му да говори, хоћаше га утопити у пољупце. — РТишта се не бој, нико се не сме усудити ући овде! Ходи, умирем од жеље да те стиснем на своје срце, да осетим како ми слабачке слабине пуцају у твом мушком загрљају !... Ходи, све моје на свету, животе мој, љубави моја. ходи угаси огањкојиме прождире!... Мојаверна Марта стражи... у осталом, ја сам газдарица овде! Ходи, лени мој кплуђеру, моја су недра жедна твојих пољубаца!... И, говорећи тако, она је откопчавала и дрешила своју хаљину, отури од себе сукњу и корзет и, једним покретом дивотно пластичним, забацив своју лепу ручицу повише главе, допусти да јој низ убаво тело заслепљиве белоће склизи и последње покривало, које јој спаде код ногу — подножју снежнога кипа. Никад сликарева памет није могла замислити савршенијег угледа, него што је ова дивна женица од двадесет и две године која блиста страшћу и бестидношћу!... Кад ово виде Арман, он заборави све: и своју мисију, и војвоткињу која га чека, и јадне девојке за које се заузео да их спасе, па, раскомотив се и сам до миле волЈе, баци се крај своје миљенице и обоје заљубљени спојише се једним бесомучним пољубцем !... Неугодно је перу описивати јадиковања и уздахе и оне сладострасне покличе, она похотљива мажења и речикоједраже до лудила, што прелетаху преко усана двоје заљубљених који црпаху пехар насладе до издахнућа... Најзад Арманду сину један зрачак памети... отрже се из незајажљивих руку ове ненасите лепе, која, занесена опијена, изломљена, али неисцрпена, још га зивкаше и зачикиваше !... На брзу руку назуче своје одело јадикујући: — Еј, тешко мени! Заборавио сам на најсветији, најузвишенији позив и док смо ми тонули у пијанство љубави, Једна жена мати једна, чека на ме пред вратима твоје палате, плачући, јецајући као Рахила за својом изгубљеном децом... Ну, како си ти толико исто добра колико и лепа, ти ћеш је саслушати, је ли, помоћи јој колико је теби у власти да се уклони несрећа која ју задесила, а нарочито да се последице спрече!... Арман беше потпуно присебан говорећи тако, све беше заборавио и своје сопствене грехове, неизгладиму прогплост и ужасне нужности које је подозревао и ако у то није био поуздан, да, све је ишчезло пред материним болом!... — Шта хоћеш? рече војвоткиња убрзо се вратив к себи, кажи! Дакле, оном пи-
/*