Полицијски гласник

БРОЈ 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 197

Код 1У-ог одељка ове тачке по коме »имање овде побројапо не може ии сам земљоделац продати или ма којим начином отуђити« и код тач. 12. правила у којој се, а у другом и трећем одељку вели: да је задужење равнозначење са отуђењем, има ова одлука Касационог суда од 9. Фебруара 1898. № 1096. (II одељ.) по којој се не може над имањем земљо - радника да отвори стечај. Она гласи: »Кад је на рочишту одређеном у смислу §. 3. тач. 4. стец. поступка дужник ноднео уверење општинског суда за доказ о томе: да сем земље колико му закон као земљоделцу штити, другог имања нема, — онда суд није могао противно§. 1. стец. пост. над дужником отворпти стечај, већ, ако је посумњао у истинитост и тачност поднетог уверења, требао је но званичној дужности да прибави тачније уверење о имовном стању тунгенога, и повериоца, на случај одрицања навода и доказа тужепога, да нема имања, упути на парницу. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ВЕДИКОВМРОШКН ЗЛОЧИНЦИ — по нешачком Ко се хоће мало дубље да загледа у живот великоварошких злочинаца, зачуди ће се необичном класирању, ранговима и ступњевима злочинаца; сви ови редови одвајају се према злочинима, којима се злочинци искључиво одају; није реткост, да се поједини злочинци посвећују и специјалишу само у једној врсти злочина. Извесне способности потпомажу злочинца да ноуздано дође до сигурне савршености. Бравар ће, рецимо, нре постати лопов који врши опасне крађе, но сваки други; а онај човек, који има леп рукоиис и лаку руку у писању, гравери, литограФИ и т. д. најпре поетају ФалсиФИкатори докумената; а и обратно, оскудица неких способиости одбија злочинце да се лате појединих врста злочина, н. пр. онај, који има тешку и незграпну руку никада не постаје кесарош, или који пати од несвестице тај сигурно не сме трчати по крововима и верати се по бандерама, те се неће ни лаћати тих злочина, који су у тесној вези са таквим евентуалностима. Међу злочинцима је утврђен и ранг. У неку је руку најугледнији и највећма поштован међу злочинцима »лопов који врши опасне крађе." Пролетаријат злочиначки чине »лопови по нужди« и они који истресају џепове пијаницама, које се трезне спавајући на клупама по парковима. Ако гледамо злочинце по њиховим ранговима, најпре ћемо се с-рести са лоповима који се баве само крађом рубља ио кућним тавапима. Они су прави вештаци да пронађу путе на кућне таване, по којима је обешено рубље, и то путеве који се не употребљују и не иду преко кућних степеница. Ови су толико храбри, да се у сред бела дана понну на таван, калаузем отворе браву од таванских врата, поскидају и спакују рубље, па га носе собом.

Дрскост им ггомаже и у најтежим ситуацијама. Када се силази лонов низ стененпце, са корпом веша у руци, па га сретне ко из куће, он се не уплаши н не нада у бегство, већ дрско нде даље, па чак и довикује томе лицу да му се склони с пута или да иази да га не би ударило. Овакав лоиов ради без садругарства, нема друга који иначе стоји обично на стражн, прима рубље и чува друга од могућих оиасности. Али има таквих лопова, који раде у читавим групама, и оида су врло опасни, нарочито, када иду преко кровова других кућа у таване где врше крађу рубља, а где се од сумрака па у ноћ ттико не иалази. Они су тада права бода за домаћице и наносе огромне штете, кад покраду све столско, креветско и рубље за употребу преобуке сопственика. Наравно да ти лопови имају сигурне купце иокраденога веша, који дају лоповима т. зв. »Битреп<уе1с1, (< т. ј. новац за пијанчење, а са покраденога рубља скину монограме и друге нарочите ознаке, ураде га као ново, па га шаљу у мањим количинама по провинцијама, где се и не слути, да је то крадено рубље; најмање пак може да слути онај, ко у каквом малом провинцијском месту купи рубље, да на себи носи крадене ствари, пошто их је купио из трећих, четвртих руку, и то из обичне, али поштене трговине. Али и овим лоиовима често откуца дванаести час. Полицајци се сакрију по таванима у сптан угаљ или таванска нредсобља, па кад буду лоповп на самоме делу, настане трка по крововима, која се увек зло сврши по лопове. После ове врсте лопова долазе па ред лопови , који се у немачком свету зову именом: »КНп^еШтеће." Из доњога ће описа видети читаоци, какве су ово птице. Овакав је лопов снабдевеп доволлшм бројем калауза, а ради нарочито у недељне и иразничне дане, када великоварошки становници употребљују лепо време на излете, који трају по пола или читав дан. Од рана јутра већ посматра н пази лопов на кућу, у којој хоће да краде. Па кад се већ добро уверио о стању и броју становника те куће, он броји лица која излазе из куће и од прилике зна, да ли је још ко остао у стану. Да би иак био са свим сигуран, лопов зазвони на звонце са капнје, и то неколико пута понови. Ако му отворе капију, ои стави какво најобичније питање, н. пр. да ли ту станује господин Мајер, или где је кућа каФеџије тога и тога и т. д. Ако ли се пак нико не јави да отвори капију, онда је лопов откључава својим калаузом, улази у стан на исти начин, одабере за себе шта је најбоље, на онда пажљиво и обично неопажен напушта кућу. Када. се врате сироти излетници кући у вече имају шта да виде : најбоље што су имали у кући — покрадено. Лопови те врсте имају необичан дар да иазру она места где су скривене драгоцености, а то су обично она места, на која човек никада не би могао ни да помишља. Има људи, који када хоће да отпутују мисле да су ванредно лукави, када сакрију своје златне и сребрне ствари у пеиеонице и пећи, које се лети не употребљују. Горе поменута врста лопова прво прегледа иећи, јер зна да се оне врло често употребљују за склоништа драгоцености, па тек после иде даље. Одмах за овим долази врста лопова, који »раде 1( по кућама, лопова, који врше опасне крађе и који обављају свој заиат у груиама, а извршењу крађе претходи у њих читав низ сцена. Најпре се испита најподробније кућа и околина њена. Положај станова, ноложај соба у разним сгановима, број прозораи врата, суседни станови, станови изнад и испод одаја, у којима треба да се изврши опасна крађа, најбрижљивије се све то иромотри. Обичан је случај да се један од лопова саживи са служавком онога газде који треба да буде покраден, па од ње сазнаје навике и начин живота газдине целе породице. Ови се лопови — ироматрачи називају у Немачкој в Ва!(1 о\уегег« -има. Први балдоверер узима на воску отиске од кључаница на капијама и вратима, па према њима прави сличне кључеве и калаузе, нарочито у случајима, када међу оруђем које злочинци називају »Тап^екеиЈЈ« не могу да нађу инструменте за отварање, који се подударају и згодно служе њиховој цељи. Док такав један балдоверер исиитује кућу и прилике у њој по дану, други балдоверер чини то исто ноћу. Он прави ирибелешке о времену, када се у кући гаси светлост, и то не само са лица куће, већ и са свих страна. пошто се сиаваће собе обично иалазе у позаднини кућа. Кроз неколико поћи бележи када који од становника долази кући, и тако је у брзо поуздан у томе, када су сви становници у МорФејевом.наручју. Нарочито му лако иде ово од руке, кад у кући станују л 3 уди, који врло рано иду зајутра на рад или који се позно ноћу враћају са рада, као што су железнички службеницн, трамвајскн кондуктери, кочијаши, сгуденти или списатељи. Из свих тих иодатака о становницима куће и околине проналазе балдоверери најбоље време, када се треба да изврши крађа, а то је наравно оно време, када би их ма и најмање могао ко узнемирити. У великим варошима, где свет врло доцкан леже спавати, а сразмерно доцкаи и устаје од спавања, лоповима важи као најподесније време од једног до четири сата по поноћи. Оне пак ноћи, када се хоће да пзврши крађа, балдоверер без престанка и најбрижљивије мотрили на кућу и евентуално опомиње своје другове, којн долазе јутром на »иосао," ако би ма шта ириметио, да није у реду. Балдоверер је, рецимо, приметио да није код куће једна иородица, која леже у кревет стално у једанаест часова ноћу; у том се случају извршењу крађе и пе прилази, јер исга породица може да бане у кућу баш кад се крађа врши. Свакако да би било врло оиасно по балдоверере, да се са том иородицом сретну, те се тога ради крађа одлаже за идућу или другу ноћ.