Полицијски гласник

БРОЈ 26

ПОЛИЈДИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 199

ако нећете да учините узалудним све кораке, које сам предузео за вашу безбедност .. . — Чега се имамо плашити овде у овом пустом месту и у времену кад никога не може бити? — Шта знате, Арманде. али од овога вечера треба добро пазити, водити бригу свакога тренутка о своме кретању, јер није далеко време, кад ћемо бити принуђени чак не допустити да нам ни најскривенија мисао ие добије израза на нашем лицу... Зар не помишљате на противника који нам иде трагом?... — Министар и оба му помоћника, чини ми се, и сувише су занети својим сопственим особама и напрегнути задовољством и они неће никад посумњати да су обе кћери војвоткиње од Дамарта затворене у манастир отаца Светога Духа... видосте ли их, са каквом готовошћу узеше правац трагању којим сте их ви упутили? И сва је полиција сада заузета мотрењем, поуздан сам у то, на иалате егзотичних милијунара и прогнаних принчева, који су испунили Париз својим ништавилом и пороцима. (наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учиљена су наи ова питања: I. Суд оиштине мнлатовачке, актом својим од 14. маја ове год. Бр. 367, пита: «Кад се поједина лица, уолед неманттине, ослободе државног пореза и приреза, онда се иота морају оолободити и ошнтиноког приреза. Да би се оправдала разлика у порезу по државним књигама, прилаже се годишњим рачунима решење г. миниотра финансија, којим је ослобођење извршено, а за општински прирез не остаје нишга, те тако Гл. Контрола може да чини примедбе. Да би се избегла одговорност код Гл. Контроле, моли се уредништво за потребно обавештење : како ће се и чиме правдати разлика, која се на крају године иокаже по књигама о опгат. прирезу ? Ово со пигање чини с тога, што у закону о општинама нема прецизног наређења, како ће се у овим олучајовима поступати.» И. Суд опшгнне слатинске, у срезу заглавском, актом својим од 20. маја ове год. Бр. 662, пита: а, «Кад председник општ. суда, по чл. 109. закона о општинама, има права да изрече казну затвора од 2 4 сата, или новчано од 1 — 10 динара, за непослушност, а тако исто кметови по чл. 110. поменутога закона, онда настаје питање: да ли оии о овоме морају доносити пиомене пресуде и да ли ће се од осуђених наплаћивати и такса у 2 динара за пресуду; и б, да ли да општински судови наплаћују такоу у маркама по 10 пр. дшт. на признанице оиих грађана, који од општине примају своје депозите по пресудама, даље, кад примају дооуђену им дангубу или издају признанице, да оу од осуђеног непосредно измирени ?

III. Суд општине д. милановачке, актом својиш од 26. маја ове год. Бр. 453, пита: ( ( Павлија жена Николе Аврамовића, овдашњег, приликом своје удаје, донела је извесне покретне ствари, ради лакшег и угоднијег живота њиховог, као мираз. Како је Никола ружпо поотупао оа женом, она га Је напуотила и повешће парницу за развод брака, а отвари оу јој остале код Николе. Мбђутим, како је Никола почео да огуђује ствари, Павлија је подигла тужбу код овогв оуда и тражи, да га суд о.суди на повраћај ствари. Наотаје питање, да ли је овај оуд надлежан да оуди ову отвар пре него што духовни оуд донесе овоју одлуку о разводу брака. Моли се уредништво за потребно обавештење но овоме. » IV. Суд онштине паруновачке, актом својим од 4. јуна ове годнне, пита : «Чланом 81. најновијега закона о шумама опредељено је , да у државним шумама имају права на беоплатну попашу, са овојом етоком, све околне оиштине, па се то и раописом министарства народне привреде ШБр. 975 7, понавља, одређујући : да попашу плаћају оамо трговци, а привредници — одгајивачи околних општина не. Шта се разуме под околним оаштинама, није тачно одређено т. ј. да ли у то улазе само оне општине, које се непосредно граниче са државним шумама, или и оне које се не граииче са самом државпом шумом, али су у близини ових. Моли се уредништво за уиуотво. 8 ■ V. У нашој општини сазват је збор, да би решио општиноки буцет, пошто је прирез прелазио стопу, за коју није иотребна зборска одлука. Кад је био дошао довољан број гласача, па им глаоачки одбор прочитао о чему имају да даду свој глас, а том прпликом читао и буџет, по коме је плата предоеднику одређеиа 24 0 динара на годину, оида су гласачи изјавилм: да о буџету у опште не ће ништа да решавају, пошто је плата председнмку одређена 2 40 дииара годишње, а ие 200, колико су они налазили да је доста, ма да је 2 40 дин. законска плата, и отишли оу својим кућама, а буџет остао не решеи. Шта сада треба радити, кад је буџетско питање овако укочено ?>' VI. «По чл. 20. закона о народним школама, школоки одбор изриче казну над ђачким родитељима, који не ша.<ву уредно децу у школу, а не саолушавају ове пре израцања осуде. Да ли је овакав поотупак школских одбора саобразан чл. 1 1. Уотава земаљоког ? Моли се уредништво да изволи изнети своје мишљење по овоме." VII. Суд општине катунске, актом својим од 1 овог м-ца Бр. 133 4, пита : «да ли треба разрешити цео одбор општински, који је уклонио једнога селског кмета у смиолу чл. 122. зак.

о општинама , пошто је овај опет изабрап од стране својих сељана, или само одборнике дотичног села?» — На ова нитања одговарамо: I. Кад год ое решењем г. Министра Финансија, ослободи извесно лице од плаћања непосредног пореза, према којој оуми има да му. ,се скиие и општиноки прирез , треба нрепиг-а ји то решење, односно претпис Пореоког Одедења, којим ое ово оолобођење саопштава, вд, тај препис овернти и приложити га рачунима о опгатинском прирезу, те ће се , тако, 1 правдати разлика, која се појави између разрезане, наплаћене и на дугу показане суме општ. приреза. II. 1. На питање под а, уреднишгво је дало обавештење у бр. 2. (( Иолицијског Гласника® од 1 903 год., поводом истоветног питања, учињеног у овоје време, и сада упућује суд, да тамо нађе потребан одговор; и 2. И по чл. 8. зак.она о таксама, и по чл. 1. правила"за извршење овога закона од 3. маја 1897 год. ПрБр. 10442, општиноки оудови наплаћиваће таксу на признанице, које издају појединци иа пријем сума из општинске каое. Од тога се ослобођавају признанице општ. особља на пријам плате и осталих принадлежности. III. На питање под III, одговорено је у бр. 20 и 21. (( Полицијског Глаоника 8 од ове године, новодом иотоветног питања, и оада се не може поново одговарати, већ се суд упућује да тамо нађе тражени одговор. IV И ако се из самих речи: околне општине, не би могао извести закључак, да се ту имају разумети оамо суседне оиштине, ииак ое на крају крајева ово на њих односи, јер су друге општиие спречене да прогоне овоју стоку кроз атаре других оишгина, оамим законом о чувању пољоких имања, а такав ое закључак да извеоти и из чл. 87. закона о шумама, по коме ое стока не сме терати на попашу пре излаека сунца, нити тамо остајати нооле заласка, а то је могућно само оним општинама, које ое непооредно граниче оа. државпим шумама, V. Кад ни један од дошавших на збор није хтео глаоати, онда се аналогно чл. 51. зак. о општинама има узети, да није дошао довољан број глаоача, и да тако отвар није регаеиа, па ће ое оазвати други збор. Ако и тога даиа збор не би хтео да ради, онда ће се аналогно чл. 132 поменутог закона узети, да збор није одобрио тразј«ши прирез, па ће се цела ствар . преко надлЉНне власти, послати н.а решење г. Мииистру фциансија. VI. Ђачки родитељи могу бити кајкњени само за неоаравдане изоотанке своје децЈз. Овај услов, да су изостанци неоаравдани, сам собом захтева, да се родитељи позову, да изостанак своје деце оправдају, односно да ое пре осуде позову да се бране.