Полицијски гласник

СТРАНА 230

— Један ,ДОЈРађај који се је десио баш у самом Пасију, ире три или четири године, као луча ми осветли душу. — Ја и истражни судија г. Докур бесмо ухапсили једнога зубнога лекара на тужбу једне госпође удовице, која се, на велико своје запрепашћење, одједном осетила трудном и ако није имала сношаја ни вољно, ни знано, ма с каким мушкарцем. Најзад се свтила, да је ишла једно десетину пута извесном практичару да лечи један зуб, који је хтела сачувати, будући лепа и мало гиздава женска, држећи се раструбљеног иравила: »боље је излечити него извадити!* И готово свакада. кад је била у тога оператора, чинило јој се као да је за неколико тренутака губила свест о себи. Тај је чо^ек приписивао тај њен занос етеру који јој је : на зуб мећао. Чим нам је млада жена то .испричала, ми смо били убеђени у криВицу те индивидуе, коју нам је она оз^ачила као прељубника за време тога чу^новатога сна; али је тешко било доказ&хи тај посао. — Окривљени с<з ђаволски бранио, тврдећи да је та оп^^ужба права бесмислица и да млада удовица хоће њему да иатури иоследице каквих њених љубавних грешчица у којима он нема никаква уделд,. (ИАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена оу нам ова питања. I. Из акта једнога административног предмета видео сам, да правида Министра финансија, за извршење закона о таксама, од 3. маја 1897 год, НрБр. 1 04 42, имају неколико измена. Како се из истих акта не може да види и садржина тих измена, то сам покушао да те измене нађем у зборницима дотичних година, и своја правила допуним, а.ш на жалосг, тамо их није било — нису штампане. Поводом овога намеће се питање : на који начин могу доћп до овпх измена, и на који начин оне у опште јшгу бити знаие свима властима, које примењују правила за пзвршење закона о таксама, кад их нема у зборницима, нити су, пак, правила после ових измена прештампавана, те да то ио4о издање обухваги све." <(Молим уредништво за обавештење". — На ово питање одговарамо: Кад ове измене у правилима за извршењо закона о таксама, нису у своје време штампане у зборницима, онда се .до њбх може доћп само на тај начии, шго би ее надлештво, коме су ове измене потребне, обратило зваиичиим путем Министарству Финансија, које их је и чинило, и тражило препис истих. То би, ваља да. определило Мннистарство, да те измене или публикује преко (( Српских Новииа 8 , па да их свако може унетп у своја нравила, или да их садв ношље у препису Министарстау правде, да их у зборник уиесе, или само Министарство финансија штампа иова правпла са изменама. Свакако из овога се јасно види. да у Министарству Финансија нису зиали за правила г. Министра Иравде од 13•• сентембра 1876 год. Ј\» 3 470 (Зборник 29 стр. 01)7) о сређивању

ПОЛИЦИЈКИ ГЛАСНИК збориика, 5 У5' кс 5 ј к одмах шаље I препис свију наређења, која имају значај правила за стално поступање у извеоним случајевима законске примене, или су знали, али су о томе слабо водили рачуна. што је за осуду, па био један или други случај, II. «Да ли општински суд мора по службеној дужности извиђати дела из § 3 50 кривичног закопа, или тек на тужбу приватног лица. Ако се ове кривице извиђају оамо на тужбу интересованог лица, да ли је оно дужно да плати такоу у напред из т. бр. 8 7, и да ли је у случајевима тужбе родитеља довољиа само њвхова изјава, или треба да пмеиују Форма.ше доказе. И, на послетку, да ли ошптипски пиоар мора да саолушава људе званично у оваквим олучајевима, или да им напише тужбу као приватно лице и наплати ,свој труд". — На ово питање одговарамо: У олучајевима § 350 кр. закона, власти ће водити извиђај само на тужбу иптересованих лица. Све тужбе за крпвце из поменуте законске одредбе, морају бити снабдевепе таксом. иначе ће се иоотупати по чл. 9. зак. о такоама. Наравио, да и за ове кривице морају постојати докази, какви се траже § 33 и 3 5 полициске уредбе. Кад год интересовано лице дође општ. суду, и затражи да се од њега прими тужба протоколарно, суд је мора примити, и у томе случају нема права нико ни на какву награду. Писари општински не омеју да пишу тужбе, ио којима они морају да раде, јер се онда разложно може извести претпоставка, да ће бити, у извиђају, на страни оних, којима оу за награду писали тужбе. III. «По послед?вем отаву ? 13. грађ. оуд. поступка, пресуде кметова селскпх, кад је општина састављена из впше. села, одмах оу извршне. Имам уверења, да су многи кметовп, знајући да њихове пресуде не подлеже ничијој оцени, скоро несавесии ири изрицању ових. Да би се стало на пут овоме, а п да би се привеле крају жалбе, које иојединци дају против ових пресуда. ма да томе нема места по закону, моли се уредништво за упут. шта у оваквим случајевима треба' радити '/» — На ово питање одговарамо: По § 13. поменутога закона, пресуде селских кметова, које онн изричу према т, д. § 6 истога закона, одмах оу пзвршне, и не подлеже оцени никакве више влаоти, у колико регулишу један грађаноки спор. Ади овим није искључеиа могућиост, да се за случајеве очигледне несавесности подигне тужба у смислу чл. 28. Устава земаљског. Ово је право појединаца, а општиноки одбор, ако запази сталну несавеспост којега од сеоских кметова, има права употребе чл. 122 закона о општинама. То су, дакле, путеви, да се несавесност кметова, ако је има, сузбије. IV Суд општине крњићске, актом својим од 2. јуна ове годиае Бр. 737, иита: <['

,ИРОЈ 30 (( Олштина ова. коју сачињавају села: Крњић и Јазовник, има 25 5 пореских глава. л" У селу Крњићу • поотоје две-. механе, а у Јазовнику нема ни једне. Ово дана јавио се оуду један грађапин из Јазовника, и тражи ла му ое одобри ггривремено механиоање у једној згради, коју је на тај рачун иодигао. Општински оуд нема у својој канцеларији уредбу о механама нити как#а друга правила. о томе, па да ие би што погрешио при расправп покренутога питања, он молп уредништво за обавештење: да ли према броју пореских глава има места да буде механа у Јазовнику, и да лп општ. суд може ту дозволу да да!" — На ово питање одговарамо: Општински суд у опште није надлежан да даје дозволу за привремено механисање, већ је за то надлежан г. Министар унутрашњих дела по § 31 уредбе о механама. Општински суд има права да даје мишљење, да ли је ово мехаписање у опште потребно према месним приликама. Нека се, дакле, дотично лице обрати непооредно г. Мппистру, па ће се одатле наредити суду, о чему он има да да своју реч.. : V. Суд општине голубињске, актом својим од 5. јула ове год, Бр. 926, пита: „1. Какво сродство постоји између кума венчаног и крштеног и кумића ? 2. Могу ли њих двоје бити у једној општини одборници, а да то не буде противно чл. 71 зак. о општинама. 3. Ако не могу који мора да одступи?» — Па ово питање одговарамо: 1. Венчани кум сведок је једнбга закљученог брака. 2. Крштени кум преставља духовног сродника у најближем степену сродотва. 3. И ако чл. 71. зак. о општинама ништа не говори о кумовима, опет аналогно његови^г одредбама и отепенима сродства, које он предвиђа, крштени кумови не могу бпти одборпици, и кад се то догоди, одступа млађп по годипама. Г, Живко Стаиисављевић. деловођа општино средњо-добрињске, поновио је своје иитање о преносу продатих имања по књизи и Б 0 , и изналажењу квадратуре по тапији. Како смо на ово његово иитан>е одговорили у једном од прошлих бројева нашега листа, то га упућујем на тај, одговор.

На питање г. г. Вој. Јовановића и МарнЛ Ференчевића, из Стублина, одговарамо, да смо ми о значају чл. 122. зак. о опшгинама дали обавештење у бр. 13 и 14 (( Полицијекога Гласника" под IV од ове годиие, па пх упућујемо да тај број нађу, где ће наћи ,и адговор на овоје пигање. ,,

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т Е Р Е - & ;,«>► ' " Спасоје Ђурковић, из Оцака ок.р.. крушевачког, осуђеиик ^ожаревачког, Казненог За вода, 15. о. м. побегао је са рада из Љубичева. Спасоје је стар 19 год., стаса средњег, косе