Полицијски гласник

БРОЈ 30

ПОЛИЦПЈСКИ ГЛАСНИК

СТРЛ1ТА 229

— Тамо смо ми сви јунаци били! Показује још неког поштовања према онима, који су извршивши злочин, дошли до крупне суме — а дубоко презире оне. који су извршили злочин због неколико гроша. Самим преступом неда се робијашница задивити. Ту, како да кажем, мораш „свирати међу самим, виртуозима". Цене се једино злочини и дела, извршена овде, на Сахалину. И какав смео бегунац, или човек који се покаже дрзак према надзорнику, — у њиховим је очима много пре „јунак", него онај који покоље целу породицу у Русији. Полуљахова је почела робијашница ценити од онда, када је побегао дрско свима на очи, отевши пушку од чувара. Има још један злочин, који прославља на вечита времена онога који га изврши. То је убиство кога из тамничке управе. Према такоме понаша се робијашница увек са поштовањем. Човек који се није поплашио ужета. Не боји се човек ничега, значи треба се бојати њега. —• Остало све не чини никаквог утиска. — То све што је било — прошло је! Покажи се сада! Прошло је умрло. Робијашницу интересује једино шта је још у човеку »остало". Полуљахов. Убиство породице Арцимовића у Луганску —тоје јрдан од најстрашнијихзлочина у последње време. Због пљачке убијен је : Арцимовић судија, његова жена, син им осмогодишњи малиша, слуга и куварица. Мене су предупредили, да убица Полуљахов чини необично симпатичан утисак«, ипак при свем том, ја никад нисам био тако потресен. као кад сам видео Полуљахова. -г- Полуљахова су довели из тамнице окованих! — јавио је надзорник. — Нека уђе. Ја сам учинио неколико корака напред у сусрет »знаменитом" убици, и тргао сам се. На вратима се појави млад човек, средњега раста, са кестењавом косом, маленом брадицом, Јс отиском урођене елеганције, и под робијашким оделом, и с мрким необично лепим очима. Ја никад нисам видео мекших и доброћуднијих очију. — Ви... Полуљахов? — с нехотичним чуђењем запитао сам ја. — Ја!—одговориоје он поклонивши се. Глас му је тако мек, пријатан, доброћудан и мио, Тако допадљив као и очи. У његовом ходу, меком и еластичном, има нечега мачијег. Полуљахов припада реду »иравихубица«, убица по крви, ррђенцх, којих је чак и на Сахалину веома мало. Те „праве убице" међу остилим људима су што и тигрови међу зверовима. Ја сам. много и дуго после овога разговарао с Полуљаховом, и никада се ни-

сам могао отргнути од осећања нехотичног расположења, које ми је наметао тај човек. Ја сам се сетио једног владивосточког оФицира, који је заволео једног ухваћеног тиг-рића, кога је држао код себе као мачку, и који је горко плакао када је тигар порастао толико, да су га морали убити. Глас Полуљахова прелива се у душу, очи његове чисто вас чарају од њега бије таком добротом. И треба много времена док човек увиди, да је тај човек место осећаја, само препун сентименталности. По првом утиску који произВоди тај човек, — ви осећате према њему потпуно поверење, и ја разумем, што је несрећна госпођа Арцимовићка, када је он ушао ноћу у њену спаваћу собу, могла поверљиво говорити с њим не бојећн се за свој живот. — Зар може такав човек убити? Полуљахову још нема тридесет година. Он је одрастао у уверености, да ће живети богато. Порастао је код ујака, старог богатог трговца, који му је непрестано говорио : — Кад умрем, — све ће остати теби. Палуљахов није се дуго учио у школи, али је зато своје васпитање добио у јавним радњама. Узевши га из школе, ујак је Полуљахова дао у дућан, да би се из малена упознао са трговином. Помоћници, да би им било лакше красти, почели су из малена развраћати газдиног роћака. (наставиће СЕ)

ЖЕНИЈДЛНИ ПОДНДДЈИЦ ^ошз ЈасоПкН 1 1 II. Судија и по<дицајац. У почетку моје каријере, бејах позван једног дана да идем с једним мужем, заједно с комесаром кварта, да на делу ухватимо неко браколомство. Ствар се догађала у једном фином ресторану и у једној засебиој одаји његовој; али газда, сметено обавештен од келнера, отвори нам одају која је била преко пута оне, у коју смо ми требали ући. Ми улетесмо да ухватимо љубазнике, али набасасмо на једну од најмоћнијих личности тога доба и затекосмо је у криминалној конверсацији, како то кажу Енглези, са једном девојчицом испод полна узраста. Комесар, који одмах познаде високу личност стругну натраг, а ја, остах-сам, учиних усмено саслушање ради констатот вања. Немогућно је било заташкати ствар: преко двадесетину душа присуствовало је догађају и, преко ноћ, екселенција се убије. — Да то није чувени М... у првом времену јулске, монархије? — Он, г. судија, то беше и почетак моје службе. — Може вам се честитати: почели сте с једним важним догађајем. — Само пуки случај, јер тек после саслушања сазнадох за својства блудника... Други је случај мање трагичан а много

неморалнији, ма да се извукао испод законе казне. Једне ноћи букне пожар у палати војводе од С..., пера Француске; као да нико од укућана то није опазио, те ми извалисмо врата и нагрнемо у одаје војводине да га спасемо. Шта мислите: он лежаше измеђ својих двеју кћери! Једној беше око двадесет и пет, а другој двадесет и две године!... Ништа нисмо ту имали шта даље да видимо, измакосмо се. Али, замислите тај скандал! Ова два случаја нису ли очигледни докази, да васпитање, положај, име нису никакве гарантије морала; шта више, баш у високим редовима наићићете на невиђене врсте разврата и да је родооскврнење тако рећи опште... Има једна класа људи, где је морал још пропалији. Мислим на свештенство. Разлог је доиста физирлошки , као вода стиснута што разбија џбан у који пада у млазу са одређене висине, према притиску под који се стави. Поп, опкољен сваковрсним благостањем живота, лишени домаћих брига које море други свет, узалуд се бори да одржи завет чистоте; он у борби с природом губи битку и кад једном загази у грех за попа нема више тих узда, које ће га уздржати. Због тога ја, чим се деси какав догађај сличан овоме нашем, одмах меркам да нема каквог попа у интимној близини те Фамилије, и у дђсет пута само се један пут преваЈзим. Нема већег завођача младих девојака него што је црноризац: он почиње исповедањем да им оскрнави разум, а довршује обљубљивањем кад их је већ довео под своју руку. И да се они не боја власти и родитељске освете, ни једно се дете, новерено њиховом васпитању, не би могло измаћи њиховим стидним похотама. Узмите само у рачун колико њих дођу пред суд, или оду на епитимију, и оцените телесне навике у опште, имајући у виду и ово двоје: да огромни број њихових жртава ћути и да закон кажњава силовање и блуд само са децом испод тринаест година!... И кад то стоји мој је пут прокрчен : чим се деси какав случај обешчашћења или одвођења младих Девојака у околини мантијаша, као што су живеле и госпођице од ДамарКонти, ја морам потражити попа, и у таком случају још ми се, није догодило, да сам се преварио. Од куд може то бити, да девојке, којима је поп улио СТрах од света и од свега оног што је ван њега, допусте да их одведу неки туђинци, који би свакада наишли на непрекидну стражу Фамилије, која бди над њима ? — Значи да сте ви у овој мистериозној аФери с госпођицама од Дамар-Конти наишли на попа? — Са свим, господине судија, ја сам ставио руку на попа, или попове!... Али моме открићу није ту тачка. Један догађај, који ми се задржао у памети, осветлио ми је: каква су средства употребљена те су ове младе девојке преварене, јер оне нису излазиле испод материне пажње, и јер код њих просто завођење није могло имати никаква успеха. Ја сам. због тога, дуго испитивао матер и убедио се да је то апсолутно немогућно.