Полицијски гласник

ВРОЈ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СтРАНА 309

II. Општински суд нема права да напла-ћује акцис (механско) на оно пиЂе на које је плаЂена трошарина. Суд општине београдске решењем овојим од 18. децембра 1902 год. АБр. 10694, одлучио је: да Јован Н. каФеџија у Топчидеру, плати на име акциса (механског) 500 дин. на годину. Као разлог овоме своме решењу суд је изнео: да по закону о уредби, од 23. јула 1898. године, све оне каване, које се налазе ван трошаринског реона у атару општине београдске подлеже плаћању акциса на пиво, вино и ракију. Ово решење општинског суда одобрено је од стране општинског одбора и Министра Финансија. Противу министровог решења Јован се обрати жалбом Државном Савету, наводећи: да он није дужан, да плаћа овај акцис стога, што пиће па које хоће да му се исти наплати, набавља у вароши, где је на то пиће већ плаћена трошарина. По расмотрењу овога предмета; — Државни Савет, — примедбама својим од 2. марта тек. год. Бр. 1673, — поништио је министрово решење, налазећи, да исто не одговара закону из ових разлога: 0 По тач. 5. а. закона о изменама и допунама у закону о уредби о наплаћивању механскога (акциса) од 6. јуна 1840. год. (збор. 2. стр. 7.) и њеној допуни од 26. јануара 1861. год. (збор. 12. стр. 9.), она места и општине, која имају нарочиту трошарину одобрену законом у корист својих прихода, немају право на наплаћивање таксе у име акциса. Ова се законска одредба има разумети тако, да се акцис не наплаћује онде, где се варошка трошарина има и може наплатити, а то је у реону трошаринском, а ван тога реона пак, има се наплатити само акцис без варошке трошарине, а никако и једно и друго. к Ове примедбе усвојио је и Министар Финансија. прикуп. Ст. Јак.

ЈЕДНА КРАЂА I. БРИЛИЈАНТСКА ОГРЛИЦА ДРАМА У ЧЕТИРИ РАДЊЕ Сера Ф. Ч. Бернанда Мени је било дошло у главу да ову причу, и друге по реду, изнесем ггод скромним написом. »Препричане историје." У сваком случају, ради сопствене сигурности, ја овим извештавам читатеље, да пре свега ове историје нису мој састав, а да је ова једна сасвим нова од конца. У сваком случају ова и оне друге шго ће можда доћи по реду, престављају тако необично лепу слику своје врсте, да се њихово понављење не само може оиростити. но може послужити на задовољство публике. Овај случај није дошао у СФеру делателности Шерлока Хомса, чувеног романтичног полицијског уходе, пошто кривци у крађи, о којима ће овде бити реч, за времена су избегли казну; и ако по даљем размишљању, мени изгледа неверо-

ватно, да ће се која од ових историја наћи у делању неких преступника, који су били пред краљевским судом и осуђени за сасвим друге кривице. 11у, како било да било, односно ове нриче казаћу само то, да питање о томе, је ли овде било крађе или не — остаје тајна, и да сам у овој историји заменио права имена измишљеним, а за тим без даљег увода почећу са: Историјом о сумњивој крађи брилијантске огрлице. Сдена — Вонд — стрит. Време — последњих десет година. Једног лепог јунскогдана, кагт је Лондон најлепше изгледао, у вреви једне од највеселијих његових сезона, у магазину господина Клерка и синова чувене јувелирске радње, ушао је господин, лепо одевен и са отменим изгледом. Искусан лондонац тешко да би могао бар приближно тачно да одреди његову нацијоналност. На први ноглед он је изгледао као да је Енглез; али капа и обућа су га издавали; капа и обућа никако нису израда лондонских мајстора. Његова тоалета показивала је странца, парижанина или Руса. — Био једно или друго, — рекао је у себи Мистер Пенгам, искусни и главни представник господина Клерка и синова, погледајући на сигурног купца са свог згодног положаја у углу иза стола. — Ја сам дошао у вашу, свима познату радњу, Мев81еиг К1ајгк е! П1з, рече посетиоц скидајући капу и пажљиво је спусти на стаклени орман — јер ми за вашу чувену кућу нетреба ничија препорука. Горња половина мистера Пенгама, која је иза стола сликовала па кокуљачу огртача, поклони се у знак одобравања. Овај је покрет такође напомињао огртач, само је овај покрет био учињен без јава. Посетилац продужи: — Желео бих купити за саДеаи — за поклон — својој жени рагиге од брилијаната, који би могла носити на дворском балу и за време лондонске сезоне. Желео бих нешто необично, што би надало у очи. ЕпГт, ви разумете, поклон за 1е јоиг с1е {еге с1е тас1ате та Гетте. — Разумем, господине, — одговори мистер Пенгам, насмејано и задовољан, као лингвиста, који је био у стању да ово правилно преведе. ви тражите поклон за дан рођења ваше жене, п'е81;-се раз? — Раг1ал1;етеп1; — потврди купац. Покажите ми какве брилијанте имате. Мистер Пенгам изнесе разне раЈигеа и огрлице, вешто скретајући пажњу купчеву на браслетне, које се од дужег времена налазе у њиховим рукама, причајући му о дивној изради. еФектности и необичне вредности. Најзад, кад купац заврте главом готово над сваком с/гвари, која му је била показана, и када је се мистер 'Пенгам почео већ бојати да никаква примама није довољно занимљива за купца, он од једном извуче огрлицу, која је већ од неког времена била у магазину и која је, како је он уверавао, показујући је посетиоцу »јединствена своје врсте."

— Јединствена! — понови купац. Као што се види он је био изненађен лепотом огрлице и тиме, што је она »јединствена." — Бар по ономе, — пажљиво примети мистер Пенгам, —■ у колико нам је познато. Ја незнам ништа слично овој, а ми смо обично извештени о постојању дупликата. — Сигурно ће бити тако — рече посетиоц расејано посматрајући огрлицу. После овога он се као бајаги заинтересовао огрлицом. Узе је окретати и овако и онако, критички је разматрао при разној светлости; с уживањем је посматрао дивну ниску, на којој је горело драгоцено камење. Најзад подигнув главу упита: — А цена? — Па, видите, — одговори Пенгам мало уздржљиво, пажљиво разгледајући огрлицу, — стављена је много нижа вредност него што сад кошта. Ако вк је морао ку г повати а не продавати, то би очекивао да ми се затражи осам на'п денот хиљада Фуната. —• Цена је велика, — мудро примети странац. — Да, али за дуплика,т ове огрлице, уверавам вас, не би смо. цлатили ништа мање од ове, а при том треба узети у рачун и нашу добит. — Наравно, — одобри купац. — Ну колико она кошта ? — Ја ћу вам тражити онолико колика јој је означена цена први пут, — одговори мистер Пенгам, брижљиво разматрајући трговачки знак, којн се није мењао од онда, кад је огрлица пре неколико година примљена у магазин. Означена је са пег хиљада Фуната. И — додаде мистер Пенгам са тужном искреношћу, — она вреди ових новаца, доиста јевтино. — Пет хиљада, — понђ^ви купац не чудећи се ни мало. — Добро, држим да ће се допасти мојој жени. Ну ви знате жене, кад је реч о укусу и моди. Ја бих желео да ју она најпре види. — Ми ћемо је задржатн за вас, ако, тас!ате нађе за добро да нас посети кад јој буде угодно — рече учтиво мистер Пенгам, говорећи у име К|Ј е Р ка и синова. — Ах! — рече замишљено купац. На жалост, тасЈате није у стању да то учини, јер не излази, — јако је прозебла.. . Мистер Пенгам похита да изјави учешће. — Кад бих јој могао показати огрлицу, — проговори купац, као да нешто размишља сам са собом. Лице мистер Пенгама показа сумњу. У послу је био нервозан и вазда се старао да стане на сигурно земљиште. — Видите, сер, — рече он са учтивим осмехом, — ви ћете ме извинити, јер немамо задовољство рачунати вас у своје сталне муштерије и.... Ненознати га прекиде и веома добродушним тоном кликну: — Ах! с' ес1 §а! Не извињавајте се. Знам, да не можете допустити, да сам однесем ма што собом. Ја сам иетроградски трговац и знам то.