Полицијски гласник

(М>АНА 310

— Сигурно ћете ме известити, сер,одговори купац. — Уо1С1 та саг1;е, — ево моје карте. Мистер Пенгам узе пружену карту и прОчита: М. Раи1 Тазсћоујсћ. Он се поклони, а затим додаде: — Не бисте ли били добри да се позовете на ма какву рекомандацију у Лондону — Драги сер, прекорно рече господин Ташовић. — та ја ни једног тренутка нисам уображавао тражити од вас, да ми поверите огрлицу такве вредности да покажем жени, да вам нисам могао дати гаранције за себе. Ви имате само да покажете ову карту његовом превасходству, руском посланику и надам се, да ће вас то задовољити. Мистер Пергам ниско се поклони и, излазбћи иза контоара, покорно стаде објашњавати, Д|у,е у оваквим пословима потребна најве^ј! обазривост, ради сигурности од пр^ђ{Јре. — Ја вас врло добро појмим, — рече Ташовић, неђнфшав се ни мало увређен. — То самЈедчекивао. Ви имате право Осем тога, агрпица ми сад не треба и ви ћете имати доста времена да се обавестите. Можда још вечерас, а сутра посигурно, надам се, да ћу имати могућности доћи код вас: у колико сати тачно, то не могу одредити. Аи геуоЈг, те881еигв С1а1гк е1; Шб аи геуојг! ( наставиће ск)

СЦЕЦЦЈАДИСТД*) Пре седам година био је у Одеси извршен „сензациони" злочин. Старац — банкар Лившиц, нађен је удављен у својој до.ст;ељи. Ништаније било украдено. КасакоЈЈ&ф&била у суседној соби, није ни дирнута. Јжујни је лежала свезаних руку и ногу, са зачепљеним устима, готова да се угуши куварица Леја Каминкер. Она је каз'а#а( ! како су ноћу продрли у стан некакви ®уди са маскама, припретили јој да ће је убтгги, ако се буде дерала, свезали бациљи јр , и отишли у собе. Шта се тамо десил№— она не зна. Отпочело се истраживање, за које се доцније у суду причали ужаси. Један притворен по подозрењу, чак се обесио у полицији. После дугог, узалудног и погрешног истраживања, на крају се открило, да је банкара Лившица ловила цела разбојничка дружина. Неки Толшлин, многоструки убица, који се пуцајући бранио од потере, његова љубазница Луцкер, лоповка по занату, скитница Левов, некаква удовица која је трговала краденим стварима и куварица Каминкер, која је отворила разбојницима врата а после је по договору одигравала комедију, како су је свезали. Само је чудновато изгледало зашто убице нису ни дирнуле касу. Они су то објашњавали тиме, што узети у компанију »специјалиста за оби-

*) Из Сахалииа од В. М. Дорошевича.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

јање каса." Павлопуло поплашио се за време убиства и умакао. Дали су се у потеру за Павлопулом. Показало се да је он од тог времена извршио још један преступ. Уловљен је при пљачкању неког казначејства, он је за ноћ разбио касе и накупио се новаца и чекао, да би његови ортаци отворили врата. Чувши да се врата отварају, са набијеним џеповима новаца, приђе. Врата се отворе — и пред њим је била полиција. — Један из мојих помоћника, продао подлац! — са уздахом говори Павлопуло. Њему су били судили, и осудили га, и он је ишао у Сибир. — А у то време, мене ти неваљалци, који су Лившица — царство му небеско! ■— убили, и мене издали. Сву су ми каријеру покварили. — Какву каријеру? Ја сам већ имао „заменика." Све је било удешено. Како би дошао на место, одмах би отишао и то у иностранство, и сада би се још занимао својом специјалношћу. — Каквом? — Обијао би касе. И Павлопуло говори то са таквим уздахом. Он има осетан грчки аксан. И када он каже »касе® у гласу му чисто звучи њежност. Као да изговара име своје љубљене жене. Павлопуло је био враћен с пута, отправљен у Одесу, — и пред судом су предстали: Каминкер, матора, сипљива јеврејка, која непрестано дрхће и плаче; Левов здрав клипан, са антипатичним изгледом, који је за сво време суђења разгледао таван, дуварове, публику, судије, не обраћајући ни најмање пажње на оно што се дешава, чисто као да се њега не тиче цела та процедура! Па онда удовица, трговкиња са краденим стварима, која без престанка плаче и дере се: »ја нисам крива!« и млада још негда по свој прилици и веома лепа јеврејка Луцкер, која моли суд : да је не затвара са Толшлином, јер ће је убити. У оковима Толшлин, који је успео већ да за то време буде осуђен на робију, са спокојним видом, врло кратко али при том и јасно и тачно изнесе суду како је текло то страшно дело. И веома интересантни како за судије тако за публику и поротнике Павлопуло, Грк, веома жив и окретан, средњих година такође у оковима и робијашком оделу. — Ви сте мене знали пређе? — пита он сведока полицајца, специјалисту детектива. — Не. Нисам вас сретао. — А име »пан« било вам је познато? — Како, да не! И у гласу сведока чисто се чуло поштовање. ,;Пан <( то је — »пот с1е ^иегг.е" — лоповски назив Павлопула. У лоповском свету Павлопуло је добио назив »пан« за своју навику на богат и луксузан живот. За лумповке и кицошлук. — Од тридесет рубаља кошуљу сам носио! — уздише на Сахалину Павлопуло, — паучина а не платно!

ВРОЈ 40

«Пан к је прозват и због тога, што је ишао сам на врло велика и крупна дела. — Мој је посао — банке, контоари. А од приватних лица једино онај, који је веома богат — но, к њему још могу отићи, да порадим! Чисто је снисходан до појединаца! А ситним иослом пије се никако бавио. Паном су га звали још и за необично презриво и високомерно држање ка свој лоновској братији. »Достојне уважења® и његовог друштва Павлопуло је сматрао свегатридо четири »таквакаошто јеи он к . Један такав је у Москви. А с осталима ја сам се сретао у иностранству. Име »пана® је грмело не само у Русији. Он је био познат у Румунији, Турској, Грчкој, Египту. — У опште на Истоку! — објашњава »пан® поротницима. Када су полицајци изнели све то за „пана — Павлопула,® Павлоиуло се подигао с места, и звекнув оковима тичући прстом своје груди, —изговори: — Пан — То сам ја! Стари судци су по том говорили, да оригиналнијег онтуженика суд није имао. Павлопуло се окрете сведоку, сину опкојног Лившица: — Кажите молим вас , ви знате касу вашег оца? — Да, она је још код мене. — Она је такве и такве Форме ? Марка таква и таква? — Да. Навлопуло исприча све тајне касе до најситнијих. — Да. Да. Да. — Кажите, ради тога да би се каса отворила без звона, шта треба радити. — Верујте.... не зпам.... — Сетите се боље. Тамо има с те и те стране једно дугме. Ако га притиснете каса се отвара без звопа. — С које стране велите ви? — Да с те и те. Не журите се, сетите се боље. Тамо мора бити такво и такво дугме. (наставиће се) — '••сЈ&ЖгЗО'" ИЗ СТРАНОГА света Интересни здочинци. — До нре месец дана у Вилмерсдорфу су вршене честе опасне крађе у сред бела дана, а лопови нису могли бити пронађепи. Једно по подне примети вратарка у кући број 141 улице Виландове, да се два младића пењу уз степенице, и она пође за њима. Кад се попела до тавана, већ су са њега пзлазила та двојица са вешом под мишкама. На вику женину појавише се одоздо два месарска помоћника, наоружана ножевима, и препречише пут злочинцима, који се латише ножева, но после краће борбе буду савладани. Том ириликом буде рањен у руку један од лопова, а обојица предата полицији. Ири вожњи за Верлин, један злочинац покуша да искочи и побегне из кола, али га пратилац ухвати. Оба су лопова осуђепа већ, а што је најзанимљивије, када су дошли у Берлин и кад су узети на испит, на један пут су пресгали