Полицијски гласник

БРОЈ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 311

да одговарају на питања и изигравали су неурачунљива лица. А Последица пијанства. — Људима, који прекомерно злоупотребљују алкохолну насладу, може послужити као опомена следећи жалосни случај, који се десио у Бреслави пре краткога времена. Тамо је једнога вечера украден са статуе Св. Јована Непомука, која се налази пред Кгеигкксће, символ тајне причешћа из руке светитељеве. За то је власт узела на одговор и казнила, са иетнаест дана затвора, пронађенога кривца, у лицу студента филосоФије Херберта Б., који је учинио дело у пијанству. Као отежавајућа околност при суђењу узето је и обесвећење статуе.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања. I. «Одбор оиштине кораћичке, у прошлој 1903 год., поставио је за тутора црквеног Р. II. из Кораћице, који је ту дузкност вршио скоро годину даиа. Од неког времена, овај се Р. одао спиритизму и разговара са духовима преко асталчића. Општински одбор нашао је, да Р. није више добар хришћанин, кад је спиритиста, па га је као недостојног сина правосдавие цркве, сменио са туторства решењем својим од 1. марта ове год. Бр. 57 4, а на његово место изабрао друго лице. Ову своју одлуку, одбор је доставио, у препису, свештенику цркве кораћичке ради знања, а послао је и среској власти у смислу чл. 8 5. закона о општинама. Начелннк срески, као надзорна власт, одобрио је ову одлуку одборску; али, како је дотични свештеник рапије био изјавио жалбу Духовном суду, овај потегне, па одборску одлуку поништи, Сад одбор општински стоји пред питањем: чију одлуку да послуша и изврши — да ли среског начелника, као власти једино надлежне за разматрање његових одлука, или Духовнога Суда?! Моли се уредништво за потребно обавештење по овоме." — На ово питање одговарамо: Ако је Р. био добар и савеотап црквени тутор , и ову дужност вршио на задовољсгво оних, који су надлежни да то цене , онда је одбор погрешио, што је као разлог за његово смењивање истакао спиритизам, јер је ностојање тога Факта — да је и Р. био тај — тешко утврдити без сопственог признања његовог, а овде се не видп да је тако проверено. У оотадом, ствар ову није требао одбор да ломи преко колена ни по томе, што једна заблуда, у којој би неко био, ако је спиритизам оглашен црквом за заблуду, што наше није да расправљамо, не искључује могућност, да тај ипак буде добар хришћанин, и њега је само требало извести из те заблуде, а не кажњавати тако драконски, као што је одбор учинио. Али, кад је све то већ учпњено , онда се треба покорити одлуци Духовног Суда, као надлежног, јер по тач. 5. ставу другом Ј. 43. закона о цркв. властима, који је враћен у жи-

вот законом од 26. априла 1895 год. избор се тутора саопштава Духовном Суду на знање и санкцију, и кад је он са њиме задовољан, нема разлога, да се одбор томе противи. Ово не ће ни мало бити пезгодно због тога, што је надлежна полициска власт одобрила одлуку одборску, јер она у ствари није ништа ни могла одобравати, него је изјавила да против Ае нема ништа, ношто није иред собом имала жалбу ни самога Р. ни дотичнога свештеника. II. Суд општине грлишке, акгом својим од 15. септембра ове год. Бр. 1 782, пита: „Суд овај , као сваке тако и ове године, паплаћивао је уз порез, за свога свештеника, поред бира у 2 дин. с главе на главу, још и по 1'20 динара на сваки дом, на име свечарине, без обзира на то, да ли је из тога дома ношен колач на сечење ила не, па је тако прибирапа сума предавата свештенику преко општинских књига. У овој години, неколико њих грађана протестовади су против ове наплате, изјављујући, да ће они сами плаћати свештенику за сечење колача кад се овај обред буде вршио. Поводом овога протеста суд је у недоумици: да ли да ову наплату и даље врши или не, управо, да ли је овакав његов поступак саобразан законима или пе, или је боље, да свечари сами пдаћају свештенику свечарство онда, кад им колаче сече ? Моли се уредништво за обавештење. — На ово пигање одговарамо : По тач. 5. чл. 8. закона о урсђењу свештничкога отања, «за свечарство с водицом код куће, сечењем колача и прекадом кољива, у цркви," плаћасе 1 динар, а не Г20, као што је тај суд радио. Таксу ову, по духу чд. 9. истога закона, напдаћују свештепици од дотичних свечара, или при самом обреду иди доцније, и тек ако их свечари сами драговољно не пдате, наплаћују их онштинске вдасти принудним путем. Тако је по закону, и онда би поступак тога суда, био као мало противан закоиу, али само онда, ако неко протествује иротив пстог, а ако сви драговољно пристану, да то плате уз норез онда нико други пе би могао ништа имати ни против те добре воље иарохијана, иитн против услуге, коју општппа такође. драговољно врши. III. Суд оиштине зарошке, актом овојим од 11. септембра ове год. Бр. 830. нита: цПрирез за пресецање и израду пута Овчар — Каблар, у овом округу, разрезаи је по пореским главама у два реда по 4-20 динара, што чини скупа на пореску главу 8 - 40 динара. А израда земљаних радова па путу Ужице — Јелова Гора — Ваљево, раздељена је на општиие, па су неке своје деонице израђивале кулуком, а неке плаћале онет прирезом с главе на гдаву. У срезу рачанском и овај посдедњи иосао свршен је прирезом, који је изнео с главе на главу по 7 дннара, што са оним првим чини укупно 15 - 40 динара, кодико је морала платити свака иореска глава, без обзира на то, каквога је она имовног стања и колпко је порес-ких глава у једној задрузи. Тако је било код нас, а међутим, у иеким оиштинама суседннх срезова то је ишло са свим друкчије.

На име, општине, које су ове путове радиде кулуком, иису терале подједнако све главе пороске, него су оне из задруге ослобођавале. Тако : где су у задрузи три пореске главе, једпа је ослобођена кулука!, где су четири такође једна, где су пет, две и т. д. Исто тако било је и у оним општинама, које су израду путева плаћале нрирезом. Иа питање наших грађана, ко је дао ту олакшицу задругарима, рекло им се, да је тако наређено од капетана. Моли се уредништво за објашњење: како се могу и по коме закону, изузимати по неке пореске главе од кулучења или плаћања приреза, и ако Је то могло бити, онда зашто тако није бидо и у нашем срезу ?» — На ово питање одговарамо : По закону о сувоземним јавним друмовима, друмови се могу радити или снагом народа кулуком — или средствима новчапим, која овај стави на расподожење за то.; >н И у првом и другом случ!а& тај терет морају равномерно да поднесу грађани дотичиих округа или срезова —^М&о се када који пут нрави. да » Ирема томе, ако је одисШНбило неке разлике у употреби снага или >®а1мати приреза, то је погрешно, и исправку тол^тгреба тражити код наддежних власти. гоолој, ' IV. ,0о к, Један општински деловођа пиТа: (< Јпн. Јапковић, из Д-чке, тужио је овој општини С. Т-ћа, за крађу кукуруза са њиве: Доказа нема да је С. ову кривицу учинио, ади он тражи да му се дозволи, да главном кдетвом утврди, да.је С. украО 1 око 50 клипова кукуруза из његове њиве. Да ли се у опшге може примити у овоме кривичном делу клетва као доказ против учиниоца? Моли се уредништво за обавештење. — На ово питање одговарама :г Заклетва може бити доказ0(|а№ за количину штете, али никако доказ протМв $чиниоца крађе за само дело. во , у; Како се кривичиа дела доиш$ју, прописано је КРИВИЧНИМ СУДСКНМ ПОСТУПКЈЈЦјР подицијоком уредбом, ако није случај поЈ^арга суђења. СЛУЖБЕНЕ 0Б<фЕ 90 ТРАЖИ СЕп Лазара ДакиТ^а, кочијаша, родом из Аустро-угарске (Баната) окривљеног због крађе стоке, тражи шабачки ирвосгопени суд актом Бр. 1 1777. Пронађеиог треба стражарно спровести поменутом суду, или Управи града Београда с позивом на Бр. 3205 5. П 0 Т Е Р Е Ђуру Марковића, из Сепаца, среза лепсничког, 25. пр. м-ца напали су непознаги злнковци, п помоћу боја и претње изпудили му и одисли 189 дуката у злату и 3 40 динара у сребру. Један од зликоваца био је висок, сувоњав, стар 35 — 38 год., а други је омален, нун, смеђ, шпроких плећа, без брадо, брковзГ мадих, стар 25—27 год. Начедство округа крагујевачког депешом Бр. 1 7 47 1, мо.ш све по-