Полицијски гласник

БРОЈ 41. У ВЕОГРАДУ, НБДЕЉА 10. ОКТОМБРА 1904. ГОДИНА УП1 I \ сг> соо ооо с/>о ооо с/?о осо с/?о с/>о с/?о обо с/?о с/?о ооо с<бо ооо соо сг?о сх?о ооо с/уа с/У^ сг?о ооо с<оо ооо с/5о соо Сјсг> с »< ур оуо ос/о о&о с с/5о~^оо о ^ о - о^о сло с/5о соо сг>о ооо сг?о сло сло сг>о сло с-со ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРЈЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИИИЈ? БЕЗБЕДНОСТИ И АДМ0НИСТРАЦИЈУ ИОЛИИИЈСКИХ И ОИНЈТИНСКИХ Ш1АСТИ

050 СјОО СјОГ> С/>Р С.ОО ООО ООО ОбО 000'СУСО СјОЊ Сјсњ 050 сло с-со 0?0 сло (1 <5С 050 050 С/90 С/ОГ> О&О СУ50 СЛО С/50 С/50 С/50 СЛК СЛО С/УО С.СО 050 Об>0 С/УО 050 090 СЛО 050 050 1 060 О©О 050 СЛО о</0 СЛО 050 с/9"0 0>0' 7РЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРОТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

1 /7Р с /УО с/уа с .ОО одјо сгуд ООО ОУ> Обо с /70 ООО с/>0 сгго с/?р соо ООО сг ?р сг >0 ООО ОбО с/50 О50- 050 050 с/50 050 Обо (100 сло с /ТО ОО^ ООО Обо с/50 С ј О о 050 с/50 Об /о с/50 с/50 ооо сло с«о ОСО с/50 050~ 050 с у СО с/?о »ПОАИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издазиједанпут недељно. По потреби биће и ванредних бројева. Претплата се шаље »Уредништву Полицијског Гласника* или дотичним окружним и среским властима, или на пошти. Денајелисту: чиновницима, званнчницима, опгатинским писарима и осталим званичницима. у опште, годишње 12, полугодишље 6 дииара. Гостионичарима и механџијама годишље 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишље 8, долугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу нретнлатити само нреко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у онште 20 дииара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не иродају се. Рукописи не враћају се. сГЛ> 'УУ- оу с/>о СјСГ. с/уо с/уо 050 с/5р 050 050 050 с//р с/5р р5р 050 050 с./5р С/У~. с//.' (у/: СУУ: с//: СјСГј С/У1 0!>0 оу с/5р с/5р с/>р ос-о о^о 050 с/хг' с/л об/г 050 с/5р 050 050 050 с/5р 050 с/50 с//. -уур (ул

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а желећи д'ати доказа Његовог Краљевског благовољења, одликовани су : Орденом Ведог Орла петог реда: Никола Митриновић, Тома Миленковић, и Стеван Бобић, чланови управе вароши Веограда. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 1 октомбра 1904 г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар 1., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела поставити: за вршиоца дужности писара среза љубићског, у рангу писара начелства прве класе, Ђорђа Јотића, писара друге класе начелства округа нишког. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 1 октомбра 1904 г., у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Велисав Ашковић, нисар друге класе среза љубићског, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 1 октомбра 1904 г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 34. зак. о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење истог Савета од 13. септембра ове године Бр. 6558, које гласи: да се Димитрије Поповић, учитељ из Качулица, родом из села Макреша у Ст. Србији и поданик турски, по молби својој прими у српско поданство, заједно са женом Милицом и малолетном ћерком Војсавом, изузетно од §. 44. грађ. закона као досадањи српски заштићеник. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 28 септембра 1904 г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 34. зак. о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење истог Савета од 17. септембра ове године Бр. 7158, које гласи: да се Радош Крљевић, земљоделац из Алексинца, родом из Косора у Црној Гори, и иоданик исте државе, по његовој молби прими у српско поданство, заједно са женом Љубицом, синовима: Михаилом а Јевтом, и снахама : Анђом и Живком и ћерком Цаљом, изузетно од § 44. грађ. закона, пошто је поднео уредан отпуст из дојакошњег поданства. Из канцеларије министарства унутрашњих дела, 29 септембра, 1904. г. у Београду.

ГРАЂАНОКИ - ОУДОКИ П00ТУПАК протуманен начелним одлукама, одлукама опште седнице Касац. Суда и одељења и одлукама управннх власти прикупио и уредио Свет, ЈањиЂ Глава деветнаеста 0 уништењу јавне неуредне продаје (иаставак) 1 9 # 501. Јавна продаја пеуредна је: 1., Нрн којој не буде поступл>ено по §§. 46 6, 468, 47 1, 475, 476, 477, 478, 479, 480, 48 1 и 48 6; 1Ј 2., При којој су надметачп били у договору, да се само за једпога надмећу тако, да иравог надметања није ни било, (Замена од 14. јула 1898. год. збор. 53. стр. 179). Да само аренршај одредаба §-а, који су аобројани у овом §-у, чиие неуредном јавну ародају, аоказује ова одлука »Пикола К. порезник, продао је имање масе умр. Цмиљана К., земљ. из Расне, за наплату порезе. Противу ове продаје тужили се стараоци масе и молили суд, да продају огласи за неуредну и као такову поништи, поред осталог и за то, што је продаја од-

ређена и извршена у Пожези а не у Расни, где је имање и где су суседи и купци који ће имање лицитирати. Првостепени суд одбио је тужилачку страну од тражења решењем од 2. аирила 1902. № 18854 са тог разлога, што овај основ није предвиђен §-ом 501. грађ. суд. пост. којим је казано кад је јавна продаја неуредна; а сем тога Расна са Пожегом састављају једну општину.® Касациони суд (II одељење) одобрио је 30. VIII. 02. иод № 6238 решење првостепеног суда. * У овом смислу гласи и одлука Касац. суда од 1. августа 1903. № 4448. изнесена код §. 466. а., грађ. суд. поотупка.

Види одлуку № 1 1473 код §. 476. по коме се продаја врши у месту где је имање које се иродаје. * Противно овој донесена /е ова одлука. Касационог суда, ирема којој и ароцена. је услов аа аоништај ародаје, кад не одговара §. 4 66. а., грађ. суд. аостуика. »Кад у §. 466. грађ. суд. иост. стоји, да ће полиц. власт пописати и проценити ствари и имање за продају намењено, а у §. 466. а., истога пост. стоји само начин, како се та процена врши, то је иогрегиан разлог судски, да није услов за уништај иродаје ироцена, кад не одговара §. 466. г., грађ. суд, иост., зато што тај ароаис није наведен у §. 501. грађ. суд. иост., кад међутим у том § стоји, да јв иродаја неуредна, ако није исиуњен усло в из §. 4 66. грађ суд. аост. Па, пошто Се свако имање има да процени приликом поиисивања за продају, без обзира на процену приликом задуживања; јер се вредност имања према времену мења, — то и за спорну продају суд има да цени је ли аоаис и ироцена извршена онако како ироиисује наведени законски ироииси. Осим тога не може процена заменити саму тапију и зато, ако се само тапија поднесе извршној власти при попису непокретног имања, може иста власт да поступи по последњем одељку §. 466. грађ. суд. пост., пошто се при свем том на лицу места увери, јесу ли границе према та-