Полицијски гласник

1Ј0ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Не смемо да не поменемо, да жене показују већу иаклоност за понављање преступа него људи. Сакер, у својој расприви Поновљеии арестуа , тражи узроке томе нешто у природи жениној, која се брже нокорава обичају и дуже тако остаје. а нешто у тешкоћи одржања. Први разлог мени изгледа мање важан него други. К'ћотте реиЈ; ђгауег ГорЈп1оп риђН^ие,, 1а Гетте §'ус1о11; воитеМге, наводи Сакер с правом. Један пут кажњена жена, много теже него човек налази нови положај и тако лакше пропада. Док немачко казнено законодавство не узима у обзпр раније казне, у колико се не тичу истога преступа, дотле криминална статистика означава као поново нреступнике све р&није кажњене. Само тако добијамо ми дубљи поглед на криминалну опасност по друштво од ирестуинака из навике. Ногрешило би се, кад би се замишљало. да у њему увек раде позитивне преступничке наклоности. Велики број једиих преступника из навике, с којима сваки дан имају посла полицијоки органи, — скитнице , јесу карактеристични примери преступништва из навике из нретежно негитивних особи.на Неспособни за озбиљан рад, отупели према страху од казне, равнодушни према свему, скитају се они од места до места, гладни и жедни, дрхћући од зиме и знојећи се од врућине, спавајући час у каквој крчми, час у каквој рупи, и ипак се само врло мало од њих могу поново отргнути до раднога живота. И међу ооталим преступницнма из навике претежу негативне особине, нарочито код оних, који су одрасли у преступничкој околини, без икаквог страха од казна, које срамоте човека , проводећи живот лено, аљкаво у прљавштини. Њихона преступничка радљивост мења се према ирилици и иотреби. Покушаје да се подигну осујећава немогућност да даду отпора искушењима. која се у блату, у коме они живе, и сувише лако налазе. Много је мањи број преступника са аозитивним криминалним иожудама. И они се већином развијају врло лагано до онога што су; али кад су једанпут постали сиецијалисте одређене врсте, они су за друштво без спаса изгубљени. Они ноказују просечно вишс интелигенције него преступници из навике, којима је свака прилика згодна; они раде већином у великом стилу. Ту долазе међународни кесароши, који а раде" само приликом великих свечаности, при тркама и томе сличном, који раде термитом, електрицитетом и т. д.; то су лопови прве класе. За све њих преступ је иозив, занат; они су у правом смислу те речи непоирављиви. Они одговарају заједно са једним малим делом преступника из навике, оној групи преступника, које је међународно криминалистичко удружење карактерисало да су то они „за које се не може више очекивати да ће ући у законити друштвени живот. Немачка статистика показује свакојако да је број »непоправљивих" врло много већи; у социјалном смислу у изгубљене без спаоа могла би се узети од прилике

половина свих ухапшених; највећим делом то су преступници из навике, а само најмањи део ту је преступника од заната. Али то одвајање има нешто више него само теоријски интерас. Опаспост за правну сигурност потиче код обојих из индивидуалног расположења; само гнто једна група подлел№ више несиособности да у свету поштено живи, неснособнооти, која је много пута у вези са телесним и духовним недостатцима, а скоро увек са недовољним и рђавим васпитањем. А преступник од заната, баш због свога свесног смера. због своје радне снаге, своје радости због свог животног задатка, показиваће већи унутрашњи отпор према сваком покушају поправке. Ова подела не мора бити са свим тачна и згодна, јер неће бити увек могућно, и при дужој индивидуалној студији, свакога тачно уврстити. А често се развија и једна Форма из друге. Али после брижљивог претресања свих узрока једног преступа, и после довољног удубљења у карактер учиниоца, увек ће испасти за руком да се утврди, којој се групи он највише приближује. Вредност тако мучног одвајања бедника од социјално опасних људи, не потиче из жеље за шематизирањем, него из упута на будуКност, која са свим друкчи.ју светлост добија према томе, да ли пред собом имамо случајног преступника илп преступника од заната. А од тога зависи оно што је најважпије — метод борбе аротив ирестуиа. Ашафенбург

ЛИНДСБЕРГ*) Пре двадесет и седам година у Петрограду се одиграла трагедија, која је била од огромних последица по острово Сахалин. Сјајпи гардиски-инжињерски официр Ландсберг, у очи женидбе своје са богатом невестом, у почетку сјајне и богате каријере, заклао је ради пљачке зеленаша Власова и његову слушкињу. Тај је догађај изазвао огромну сензацију, и име Ландсберга је протутњало кроза сву Русију. Још је већи ужас томе трагичнпм догађају придавало једно трагично дш рго ^ио. Ландсберг је био каријерист. Вио је врло скромнога стања, али он се упињао из све снаге. да служи у гарди, да би се истакао и стекао каријеру. Стари чиновник, који се занимао зајмодавством, Власов, показивао је особите симпатије према сиромашноме оФициру, који се трудио да изађе на пут, и „снабдевао" га је новцем. Власов је имао велики број меница Ландсбергових. Када је каријера била готово осигурана, и Ландсберг се већ верио са једном богатом и од добре куће девојком, Власов му је почео претити. — А ја ти за свадбу спремам »изненађење." И то тако изнена^ење. да ти и не сумњаш. Ландсберг се иоплаши, да се Власов не спрама да му тражи исплату меница, Из Сахалина од В. М. Дорошерича

и да га не покаже као пронала човека, који се жени богатом девојком, да би се искобељао из новчане оскудице, у којује запао, и реши се да добави менице од Власова. Он оде Власову, и пошто пошље стару слушкињу за квас, закоље старца ножем, затим сврши и са служавком када се ова врати, и дигне своје менице, које су већ лежале одвојене у засебан свежањ. У хартијама покојног Власова нашли су припремљено писмо к Ландсбергу, у коме му жели сваку срећу и шиљући му на свадбени дар уз писмо и све менице. То је и било „изненађење" с којим му је „претио" с осмехом старчић. Осим тога у тестаменту написаном за сваки случај, Власов је сво своје имање завештао Ландсбергу. Сав тај ужас десио се само због тога, што Ландсберг није разумео Власова, којн је по старачкој навици волео да се изражава помало загонетно: — Хе, хе !... „Изненађење ! а П од сјајнога ОФицира са богатом каријером у будућности. Ландсберг је постао робијаш с обријаном главом и многим годинама робије у будућности. Када су Ландсберга ухапсили, њега су предупређивали: — У вашем затвору, где ће те остатп сами, л^жи на столу револвер. Пун је..,. Зато пазите се... Знате... Ландсберг је хладно одговорио: — Немојте се узнемиравати. Ја се нећу убити. И отишао је на робију. Пре "27 годииа Сахалинска колонија тек се почела образовати. Гомила Забајкалаца, невештих и беспомоћних, грчила се на станици Дује, једином тадашњем насељу на Сахалину, у маленој долини међу литицама може бити у једној од најодвратнијих рупчага, које постоје на свету, и са страхом су гледали па непроходну таЈгу, за коју им је ирепоручено, да је претворе у »расцветану колонију." И та гомила Забајкалаца стајала је пред Сахалином, као дете пред накострешеним медведом. Како прићи V Колонији су потребни пугеви, а ти људи рођени и одрасли у забајкалији, никад ни очима нису видели насипа, и ни иојма нису пмали, како се све то гради. Сваки њихов корак доносио им је пораз. Они су по „својој намети" подизали пристаниште, и њега је односила прва и пајмања бура. Они су »по свој памети« почели бушити тунел у брду Жонкер, без пкакве спреме, без икаква знања, осем једног да се тунел копа једновремено с обе стране, и када се обе стране сретну, значи, да је тунел просечен. Људи су се ослепљавали раздувавајући Фитиље , сакатили се при неумесним експлозијама, но обе стране које су копале, нису се сретале... Оне су се разишле на разне стране. У тај критични моменат робијашки пароброд привози на Сахалин инжињера. Све што је учињено на Сахалину паметнога и разложнога у ногледу иутова, организације насеља, учипио је Ландсберг. И Бог зна каква би судбина постигла сахалинску колонију, да се у Петрограду