Полицијски гласник

БРОЈ 48 и 49

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 383

Ово питање би.ш је иредмет оцене виших административнпх вдасти, и схваћено са свим друкчије од гледишта, којс ми имамо на ту ствар. Тако, раогшсом г. Министра уну-грашњих дела, од 12. децембра 1 88 4 год. ПЛ» 1 323 1 објашњено је, да сви они, који су се задужили Турцима или комедругоме ире заузећа неосдобођених крајева, плаћају дуг делим својим имањем, без обзира на то што су земљоделци, јер се, вели, на њих не односи благодејање предвиђено 471. грађ. суд. ноступка. Овако велп поменути расиис Мннистров, али ми налазимо, да он не би могао да издржи разложну критику, јер је, ио нашем схватању §. 471. грађ. суд. пост. доиесен у намери, да заклони земљоделца од пронасти, без обзира на то, у коме је положају он учинио задужење, иначе без тога се не би дао разумети као економско-политичка мера, и другчијнм схватањем била би огворена врата земљорадничком пролетаријату. Свакако потребно је настојавати, да ови случајеви дођу на оцену нашим судовима или вишим административним властима у ма коме облику, те да се сада чује њихово мишљење. IV. (( По закону о- риболову, забрањено је ловити рибу за време, за које се она икра, које је нрописано нравилником за извршење закона, а забрањено је ловити и ону рибу, која не бп имала прописну величину. Ова забрана важи, наравно, и за пограничне реке : Дунав, Саву и Дрину. Оваква одредба законска била би разумљива, кад би се и од стране других нрибрежних држава вршиле овакве исте мере, али како се то не чини, то наши рибари са пуно разлога протествују иротив строгих мера, од стране наших власти. Шта се може учиниги, да се наши рибари изједначе са страним — суседним земљама?" — На ово питање одговарамо: Још 1900 год. расправљено јо ово питање за горњи Дунав, Саву и Дрину. Треба наћи акта из те године. која се налазе баш у томе начелству, у коме сте ви службеник, пгго постављате ово питање, и онда ћете знати шта треба да радите. Не нађете ли та акта, онда приберите доказе, да рибари суседних држава не воде рачуна о времену лова п величиви риба, и да се то, наравпо, иропушта и од њиховпх власти и гледа кроз проте , па све то нека се достави г. Министру народне нривреде, који има права, по чл. 22. закона, да обустави све мере, предвиђене законом, кад се оне не врше и од суседњих држава, а тичу се граничних река. V. Суд општине Г. б. речке, актом својим од 27. ов. м-ца Бр. 1806, нита: «У овој општини извршена је нонова класиФикација земљишта 1891 год., услед много оптеређеног плаћања пореза па землЈИшта , и комисија, која је радила на томе, нашла је код многих сонственика сувите рђаву земљу — го камен и крш, па је ову као слабо и неупотребљиво земљиште са свим ослободила даљег плаћања пореза. А ово земљиште људп по ну-

жди уживају и обделавају и данас, јер немају боље, али их у томе узнемиравају шумоке управе и шумари, наводећи, да на овакова, земљишта, н'| која не плаћају порез, немају права уживања по закону о шумама, те је ово и дало повода ово онштин. суду, те је у почетку ове године упутио уредништву Полиц. Гласника једно питање о томе: кад се једној пореској глави мора на основу §. 471 грађ. суд. пост. да остави за уживање пет дана ораће земље, рачунали му се у то земљиште и оно, које је од плаћања пореза ослобођено, и на ово иитање, добивен је одговор, да се рачуна и ослобођена земља па макар и сви пет дана били ослоОођени. Међутим, сада настаје друго питање где се две законске одредбе косе једна с другом, а то је што се по грађанском судоком поступку оставља пореекој гдави за уживање и ослобођено земљиште од плаћања пореза, а по шумском закону му се то земљитнте од стране шумске управе и шумара одузима, и онда му се крње они пет дана ораће земље, нгго су му остали за уживање, зашто се учтиво моли уредншитво Полиц. Гласника да одговори, да ли су у праву шумари и шумске управе, да овакова ослобођена земљпнгга од плаћања пореза одузимају од појединих сопственика, и од права их уживања одбијати. а тиме им одузимати оно благодејање, које им је остављено на уживање, или су у праву оопотвеници, да таква земљигпта пмају права уживати без ичијег узнемиравања.» — На ово питање одговарамо: Закон о шумама не стоји у колизији са законом о поступку судском у грађанским парницама, као што то суд у предњем питању вели. Сва она земљишта, која се као приватна својина по јивним исправама, налазе у државним гаумама, остају и дал?е својина оних, чија* су, без обзира на то, да ли су од пореза ослобођена или не. Ова, околност, управо ни у ком случају не утиче на право својине, ако се оно иначе утврђује. Дакле, ако држава хоће да истисне ирива"ле из обдасти државних шума, она може то илање да експроприше у смисду чд. 11. закона о шумама, а никако га не може огети , ниги она то хоће да чини. У овој години се, у осталом, врши ограничавање шума у смислу чл. 9-ог, закона о шумама, па је го прилика, да сваки утврди својину шумског земљишта. Ако се од стране шумских управа чине сметње у уживању само по томе основу, гато су извесна земљишта осдобођена плаћања пореза, онда је то грешка, а ако се то чини по ком другом основу, н. пр. што дотични ничим не утврђују својину, онда је то друга ствар.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ТРАЖЕ СЕ Мидана Стевановића, месарског раденика, окривљеног због крађе, тражи кварт палилулски Управе гр. Београда, актом Бр. 1 2792 Милаи има око 2 6 година, омален је и прномањаст. Пронађеног треба спровести поменутом кварту или Управи града Веограда с позивом на Бр. 42107.

Драгутин, син Цвегка Кулашевића, из Власотинаца, отумарао је од куће без знања свога оца. Он је стар 16 год., стаса средњег, лица плавог, очију плавих, наспрам десног ока има ожиљак од ране. Од одела има на себи панталоне од пдавог шајка, капут од сивог шајка, на ногама пресне опанке, а на глави нову плаву шајкачу. — Драгутина треба пропаћи и спровести начел. окр. врањског с позивом на Бр. 17007 или Управи града Београда с позивом на Бр. 40329. П 0 Т Е Р Е Петар Грујић звани „Кајда", из Бељина, среза иосавотамнавског, за кога је истрагом несумњиво угврђено да је јатаковао хајдуку Идији Вујановићу, и овога навео да оггљачка Драгића Војића, из Јаловника истог среза, побегао је од своје куће и сада се не зна где је. Бегунац има 40 година, стаса је високог и танког, очију зелених, бркова реткпх, и риђих, крезав је, у говору замуцкује. Начелиик истог среза депешом Бр. 12170 моли све полициске влссти а општинсжим препоручује, да Петра у својим домашајпма најживље пограже и у случају проналаска њему под сигурном стражом спроведу УБр. 42 420Божи^ара Сотировића, берберског помоћника, тражп кварт варошки због извршене крађе. Он је стар 21—22 год., средњег раста, плав, ћосав, пун у лицу, од одела имао је на себи : црн капут , беличасте панталоне , _ црну малу машну и црне ципеле. — Позивају се све подиц. власти да Божидара живо потраже и у случају проналаска снрове,% Управи града Београда с позивом на Бр. 41 84 9, Стевана Сдовића, из Чајетине тражи тамошњи ср. начелник због кријумчарења дуваиа. Он је стар 20 година, мали, плав, голобрад, у белим панталонама. — Позивају се све полиц. власти да Стевана потраже и у случају проналаска спроведу начел. ср. у Чајетину с нозивом на Бр. 16732 или Управи града Београда с нозивом на Бр. 4 1 772. Бакрач, запремине 2 5 — 2 6 литара украло је непознато лице 21. тек. м-ца из дворпшта Јакова Јоцића, овд. — Позивају се све полиц. вдасти да бакрач и крадљивца потраже и у случају проналаска спроведу Управн Веограда с позивом на Бр. 40842. Алекса Матејић, тежак из Счрдања, рогаењем гшротског Првост. суда од 22. априла 1904. год. Бр. 4448. стављен је под суд за дело из тач. 1. §. 150, казн. зак., но он је одмах по учињеном делу незнано где побегао. Он је стар 16 —17. год,, стаса омаленог, очију граорастих, косе црне, лица округлог, уста умерених; поред српског говори влашки, а но мало и јеврејоки. — Позивају се све подиц. власти, да Алексу потраже и у случају проналаска спроведу Пиротском Првост. суду с позивом на Бр. 15696. или Управи града Београда с позивом на Бр. 41132. Ненознати допов, 8. новем. ове год. око 5 час. по подне, увукао ое у кућу Фанике Смолк, удове овд. и из отворепог ормана украо 12. ком. белих креветских чаршава и још пеке ситне ствари — све у вредности до 5 0 дин. На чаршавима је латинским сдовима фудом извезено име «Фани.» — Позивају се све подиц. власти, да за лоповима и нокрађом предузму