Полицијски гласник

(ЈТРАНА 38 2 вне безбедности. Сва иажња продаваца упућена је на захтеве купаца, а то је тада жива згода за лопове. Багп је међу тима доповима по трговинама, необично велики број лотгова, који поетају из стицаја околности. Пред суд је долазило много случајева, где су особе из врло отмених и материјално осигураних Фамилија постајале лоповима, често крадући предмете без икакве вредности само из разлога, што су им продавци окренули леђа. Клептоманију су много обрађивали и објашњавали психијатри, али никако нису могли потпуно да објасне природу те болести. Овде не можемо да говоримо о разним врстама тих лопова, који постају стицајем околности, већ Кемо говорити о лоповима, који ступају у трговине само с том намером, да што год украду. Њихова је мајсторија готово увек једна и иста, а врло проста. Они траже од трговда да им износи на углед робу све дотле, док се не изнесе толико, да продавац не може да запамти и прегледа сваку ствар појединце; за гим затраже од газде, да им изнесе неку ствар, за чије доношење треба овај да им окрене леђа мало подуже, и у то време нестане са тезге по неки предмет. оа крађе те врсге веома погодно служе хавелоци код мушких лица и дугачки горњи капути и огртачи код женских. Купци са таквим оделом, изазивају особиту пажњу како од стране продаваца, тако и од стране детектива. Интересан се случај десио у једној берлинској радњи пре неколико недеља. Један врло угледан господин ушао је у ту радњу, и случајно је сагвуо се да подигне неки нредмет, који је пао са тезге; имајући на себи дугачки хавелок, трговкињи паде то врло сумњиво, и обеди га одмах за покушај крађе. — Пређе је било као сталпо обележје таква врста одеће за ту врсту лопова, и трговци су имали чак и уговорене знаке са својом послугом противу оваквих „муштерија." Наравно да се лопови не зндржавају на томе, да им само одећа служи за скривалиште крађених ствари. У дрезданском полициском музеуму налази се један свежањ, у облику пакета, везан и на подлози има картон, који је у вези са једним пером и служи као каква клопка. Лопов је носио тај свежањ под мишком, и кад му је дошла згодна прилика, њему је лако било да скрије покрађу под поклопац, од куда није могла лако испасти. У једној бреславској грговини, пре извеснога времена, ухвањен је један лопов. који је плен бацао у свој цилиндер, који је држао у руци, па га за тим пуног метао на главу. Наравно да је тим лоповима најлакше у јувелирским радњама, где врло мали предмети по запремини, представљају врло велике вредности. У Бечу је скоро пригворена једна крадљивица, која је имала обичај, да спушта бриљантско прсгење у своју ручну кесицу. Крадљивице по трговинама имају обично велике „гплицеве" на својим хаљинама, п у њих обично скривају свој плен.

ПОЛИЦИЈКИ ГЛАСНИК

Код једне такве крадљивице нашли су у доњој сукњи пришивен читав низ кука, на које је кроз један отвор горње сукње просто вешала украдене предмете. Вредне су пажње и крадљивице, којима кишобрани и сунцобрани служе за скривалиште покрађе. Кишобран је обично полуотворен и може довољно да прими у своје шупвине; а да се услед тежине покрадених предмета не би отворио широм, обично су жице привезане за дршку. Лоповима по књижарама омиљена је мајсторија, да уђу у радњу са каквим накетом у руци и спуштају га на ону групу књига, која им је потребна са своје вредности. Кад полазе из радње, они узимају свој пакет, али дохвате уз њега и неколико књига, па спокојно излазе напоље. Баш у књижарама има честих случајева крађе, како од стране лопова из стицаја околности, тако и од стране клептомана, пошто ту долазе најчешће лица, која имају страст за разним скупљањнма и прибирањима реткости. Нарочито је чести случај са прикупљачима старога оружја, марака и т. д. Наравно, да лопови ове врсге предузимају лакше операције и у двоје, и то обично као муж и жена. Докле жени показују трговци разну робу, дотле се муж шета по трговини, па ако му не пође за руком да сам што смакне, он скреће пажњу нродавцима на другу страну и даје прилике својој 8 жени, к да слободно „ради." Пре мало дана десио се у Берлину случај, где је муж био кунац. а жена је шегала по трговини и разгледала робу. У том јој на један пут би зло, симулирала је несвестицу, док се »драги муж« цинично шалио : «неће баш тако зло бити, да наступи смрт,® остављајући, да други помогну болесници, и тражио је, да му се даље показује роба. Тако је пажња трговца и персонала била подељена, и кад је »брачни пар к изашао из радње нашло се много мањка у роби. Није био редак случај, да су у трговину ушле две крадљивице и захтевале од трговца у исти мах једну исту робу. Трговац покуша да услужи прво једну муштерију, али се за то друга наљути, па се посвађа са првом и по том излази једна из радње. Трговац и иослуга иепраћају ову до врата и не могу довољно да јој се наизвињавају, док у то време заостала муштерија добро иокористи ту забуну. д. в. БакиЋ

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена г.у нам ова питања I. «Да ли важе и даље наређења §. 405. грађ. оуд. поступка, која говоре о наименовању старалаца при забранама, кад је изменама и донунама §. 466, б. нотога закона, питање о наименоваљу стараоца ири попису, другчије регулисано ?" — На ово нитање одговарамо: Наређења |. 405. помепутога закона, важе у свему и даиас, кад год је случај стављања забрана преко оуда.

БРОЈ 48 и 49

У свнма тим случајевима, отараоца одређује — именује сам поверилац, а ако он то не учини, или не хтедне отвари оам примити на чување, предају се дужнику. Кећ је другчије у олучајевима §. 466. б, који говори о пописима, које врше оаме нолицијске власти, извршујући разне пресуде или решења, као извршне власти, и кад није у питању забрана. У тим случајевима, по измени §. 466. б. од 26. јануара 1901 год. отараоца именују поверилац и дужник заједнпчки, а ако они не би то учинили , или се у опште не би оложили око избора овога, онда га бира оама извршна влаот онако, како бира ироцениоце. Треба, дакле, правити разлику између стараоца по забранача, и оних, који ое одређују за нопиое у смислу §. 466. б. грађ. оуд. поот. II. Суд опгатине добровишке, актом својим од 16. октобра ове год. Вр. 3 76., учинио је извеона питања, па која му одговарамо: 1. Суд општине тегошничке, треба да саотави нарочити распоред општииоког приреза за оне грађане, који оу ое одвојили п прешли у новообразовану опшгипу добровишку, за она 4 месеца, колико оу у оаотаву њеном били, па у колико није наилаћен, да се тражи наплата преко те општине; 2. Општина добровишка треба да саотави свој буџет за време од кад је почела дејствовати, а кад јој ое одобри прирез , онда и раопоред ириреза за то исто време; 3. Сав свој капита!, који је општина добровишка унела у заједницу са општином тегошиичком, има права да тражи аатраг, а исто тако има нрава и на одговарајућн део нрииоса, добивеног за време заједнице, као год што има права и на остале покретне отвари, коЈе оу набављене из заједничког буџета. Ако општина тегошничка не би драговољно присгала да ово да, нека ое тражи пнгервенција власти, па ако и она не би уопела да на леп начин склони општину тегошничку на равнање, онда би .се морало прибећи оудокој помоћи. Све је, у осталом, ово требало регулисати још пре одвајања, у омислу наређења закона о општинама. III Један срески писар пита: а Овамо, у ослобођеним крајевима, има и гаквих дужника, који оу се задужили ире, него што је ослобођење и учињено дакле за време важнооти турских закона. Од њих неки су и у времену задужења би.ш земљоделци а и оада су то, а неки оу, опет, онда били трговци а сада су земљоделци. На плаћање својих дугова осуђени су од кад постоје наше власти. Кад се приотупило извршењу, ови се бране земљоделотвом и благодејањем, које земљоделцима даје §. 471. грађ. суд. поступка, а приватни опет повериоци тврде, да ое ово благодејање не може однети на задужења, учињена за време владавине Туроке. Како само нитање није јаоно , то се моли уреднпштво, да по овоме изволи изнети своје мишљење." — На ово питање одговарамо :