Полицијски гласник

СТРАНА 372

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 48 и 49

да је решењем од 14. октобра 1901 год. под горњом нумером одбијен, које је решење по акту № 10491 предато тужиоцу 18. октобра, дакле истог дана, када је и продаја извршена; онда суд треба према томе и да цени, да ли је тужени одговоран за. таксу и трошкове Првостепени алексиначки суд усвојио је ове примедбе, па је решењем од 18. III 1903 год. .\« 4115. поништио про ају а ослободио туженог накнаде трошкова и таксе тужиоцу, јер је ародају морао да изврши ио решењу пореског одељења № 10491, као што тврде акта продаје, према чему он није проузроковач ових трошкова. После других иримедаба, првостепени суд осудио је туженога да плати тужиоцу на име трошкова 80 дин. и накнади 60 дин. плаћене таксе. И на ово решење изјавио је жалбу тужилац што му суд није досудио трошак око подвоза, писања тужбе, жалбе, дангубу и т. д. и Касациони суд 17. VI. 1904 № 2882 поништио је и ово решење првостеиеног суда у смислу жалбе и позвао суд, да поступи по примедбама. Првостепени суд поступио је по овим примедбама и досудио тужиоцу иодвоз, ва писање тужбе, жалбе и дангубу још 40 дин. поред раније досуде и кад на ово решење изјавише жалбу обе стране, Касациони суд одобри 1. IX. 1904 год., № 7421 решење првост. суда. * Кад се јавна иродаја огласи да је неурсдна и ионишти, онда је извршилац одговоран и за накнаду штете, ирема овој одлуци Касац. суда. Тужилац Дача С. тужио је суду полиц. чиновника Божидара М. писара 3. маја 1880 год. што је јавном лицитацијом продао његов плац под каваном и осталим зградама ; и половину дућана, па оба имања одмах и уступио купцима; па како је ова продаја поништена, а купци су за све време држали и уживали имање, а неће да му плате што су уживали имање, то је тужио извршиоца и тражио, да га суд осуди да му накнади за неуживање каване (за 18 месеци) 1728 дин. а за неуживање дућана (за 11 месеци) 210 дин. Тужени се бранио, да је савесно извршио продају, па није крив. што тужилац нијеимао стараоце за време заточења. Тражио је да се тужилац одбије од тражења. На сваки случај, позвао се у заштиту на свога друга Љубомира П. који је извршио сву претходну радњу око продаје и ако има кривице, — одговоран је за ово Љубомир, јер је он само вршио лицитацију. Заштите се није примио Љубомир. Суд је узео: а, да је тужилац навео, да је тужени продао јавном лицитацијом његово имање, у времену док је био осу1)еник, без да му је постављен старалац, те у томе и јесте одговорност туженога за тражену накнаду; б, да је тужеии признао да је продају извршио, но да се изговара да је ову дужност савесно вршио. Што продаја имања није била саопштена законом заступнику

тужиочевом, док је тужени казну издржавао, да није он тужени крив, јер је он само продају имања извршио а до тога рада да је сву претходну радњу извршио, Љ. писар начелства, па да је он и одговоран за штету. в, да се заштитник није хтео примити заштите, наводећи да до њега нема никакве одговорности; г, суд размислив о овој ствари налази; да не стоји одбрана туженог Божидара да у његовој радњи приликом извршења продаје тужиочевог имања нема до њега никакве одговорносги, јер по §. 17. кривич. закона свако лице осуђено на робију или заточење, равна се са свим малолетном лицу, док је на издржању казпе и оно је неспособно да са својим имањем располаже и сваки правни посао да свршава, — изузимајући само случај прављења тестамента — и кад се овакав случај појави онда је дужна власт оваком лицу по чл. 154. зак. о старатељству да постави старатеља ио званичној дужности, који ће у место њега имањем управљати и остале правне послове свршавати. Држећи се овог законског наређења суд налази, дајерадња- туженога неправилна и незаконита. што је у име начелства преко управе казненог завода саопштио тужиоцу продају његова имања, те је овај као осуђеник своју жену за заступмика себи одредио противно наведеном чл. 154. зак. о старатељству, јер тужени је као државни чиновник требао да има на уму наведени закон, па да у оваком олучају по њему и поступи а никако да тужиоцу саонштава непосредио званичну радњу, која по себи никакву правну важност не може имати, јер је он као осуђеник правно неспособан био да себи у оваком случају заступника одређује и она његова изјава код казненог завода има да се узме као и да не иостоји и тако је тужилац у продаји његова имања остао не заступљен, што по закону није смело да буде. Неоиравдан је и овај навод туженога, гито вели да је иредходну радњу око иродаје имања пзвршио чиновник Љуба, а он само да је иродају извршио, јер он као вршилац ове иродаје, требао је да извиди да ли је све за извршење овакога рада саремљено и да ли су сви законски услови исиуњени? д, да је према изложеноме радња туженог у продаји имања тужиочева иезаконита, и да је зато он одговоран тужиоцу за штету по §. 800, 808 и 818 грађ. зак. и то: за количину оне штете, ко]а је вештачком оценом у белешци од 19. новембра 1884 год. опредељена, а за време од 3. маја 1880 год., као дана извршене продаје, па до 15. јануара 1881 год. као дана када је радња туженог по ноднетом решењу судском уништена, — дакле за 8 месеци и 12дана, рачунећи по вештачкој оцени штету, што није зато време на своју корист употрзбљавао и уживао продато имање и то: за полуплац са дућаном по 18 динара месечно; а за плац под каваном са зградом по 55 динара месечно; дакле, у суми по 73 динара месечно, коју ће суму тужени дужан бити, да илати тужиоцу; а, да је остало тражење тужио-

чево: да му тужени накнади штету за време од дана продаје , па до дана, док му имање на руковање није предато, овде неумесно; јер суд налази, да одговорност туженога за штету проузроковану, траје само до времена, када је његова радња, т. ј. продаја имања судом уништена, а то је до 15. јануара 1881 год. а за дуже време да се не може распрострети, те с тога да се тужилац од тога има и да одбије. Исто тако суд налази, да тужени не може одговарати тужиоцу за 422 динара плаплаћене таксе од стране тужиоца по парници његовој са купцем А. Н. због повраћаја продатог му имања, пошто ова накнада нема везе са тражењем, које тужилац овом иарницом тражи. Са ових разлога првостепени је суд пресудио 22. маја 1885 године под № 6697 да тужени алати тужиоцу штету ио оцени вештака, а од осталог тражења да се одбије. По незадовољству обеју парничних страна Апелациони суд одобрио је првостепену пресуду 14. марта 1886 год. № 2116. Апелациопу пак пресуду оснажио је Касациони суд 10. јуна 1886 године под № 1999. * Види одлуку № 11085 код §. 502, ирема којој извршилац није крив и ако ирода туђе имање. * Кад се надметачи договорили, и кад осуђени има више арезимена, није извршилац крив ирема одлуци код §. 502 иод № 54 59.

§. 509. Кад се продаја уништава, суд ће о томе надлежну полицијску власт извеотити, како би она могла нову продају предузети. Нова продаја мора се одредити најдаље за десет дана од добивеног извешћа. Допуна од 14 јула 1898 год. (Збор. 53 стр. 179). Кад се иродаја уништава, куиац ужива имање и ирибира користи од истог од иродаје ако је иоложио куаовну цену, ирема овој одлуци оиште седнице Касац. суда. На дан 26. јануара 1881. продата је кућа с плацем Ђорђа и Светозара браће Л. на јавној лицитацији и уступљена Мијаилу С. за 21.250. динара, који ја одмах положио начелству 12.228 динара и почео да ужива имање, наилаћујући кирију итдУ законом року Ђорђе је тражио поништај продаје, и ова је поништена и друга одређена и сад, кад је нрва продаја поништена, сопственик куће Ђорђе подигне тужбу противу кирајџије Томе Ж. за кирију. Тома се бранио да је кирију платио нешто купцу Мијаилу, нешто стараоцу масе умр. Светозара смесничара тужиочевог а нешто и начелству, за доказ чега поднео је квите. Тужилац није признао исплату кирије јер квите Михаилове не могу служити за доказ исплате, кадон није господар имања. Тужио је и купца Михаила.