Полицијски гласник

СТРлНА 371

године № 34152, — онда је суд погрешно узео, да је овде случај тражења уииштаја неуредне продаје из §. 501. грађ. суд. поступка и тужбу по §. 502. истог пост. као одоцњену одбацио, веЈ1 је требао да је узме у поступак и даље, као у редовном спору, по закону поступи." 11осле овога првостепени суд одредио је рочиште и по свршеном ислеђењу досудио је тражење пресудом. По пезадовољству обеју гарничних страна, јер је тужилац одбије^ од тражења накнаде за неуживање имања, Апелациони суд пресудио је 19. VIII. 02. № 3213 да се тужилац одбије од траж'ења. Ево побуда за ову пресуду. „Погрешно је схватање при. суда да је тужилац постао сопствеником спорног имања по томе, што је прва продаја извршена 17. априла 1897 год постала извршном и што тужена сграна није доказала, да је од првог купца тражила и рест куповне цене. Да би ко могао постати сопствеником непокретног добра, овде по основу уговора куповине и продаје, нужно је, да свака уговарајућа страна испуни уговор, и да добије тапију као доказ о својини — §. 292 грађ. зак. —. По томе и туж.илац Оио је дужан да положи и рест куповне цене; а како пак то није учинио. није ни тапију добио. Тужена Управа није била дужна да нозива тужиоца као купца да положи ресто куповне цене, јер је тужиоцу на протоколу од 11. Фебруара 1899 год. саопштено да је продаја извршна и овај изјавио, да од купљеног имања није добио тапију, па и сад нека чини власт са овим имањем како нађе за сходно ; к а међу тим куповну цену није положио. Према овоме, кад тужилац није са своје стране уговор испуниои на купљепо имање добио тагшју, као доказ о својини непокретности по §. 292. граћ- зак.; онда није ни ступио у права сопственика, те је имање остало управиног дужника Живка М., и ова га је могла, као залогу понова изложити продаји по §. 484 грађ. суд. пост., но коме се одређује нова продаја ако купац у законом року не положи новац; дакле, закон купца не сматра за сопственика све док куповну цену не положи." На жалбу тужиоца Касациони суд (111 одељење) одобрио је 19. XII. 1902 год., под Л? 10437 апелациону пресуду. * Ова одлука казује још и то, да куиац имања, иродаватог јавном ародајом, иостаје госиодар тек кад добије таиију и да се таиија само редовним саором уништити може. * Види одлуке № 5805. код овог §-а. Видети одлуке код §. 481. * Види одлуку № 9050 код §. 484. * Видети одлуку Ј\» 8903. код §. 489.

508. Ири решавању тужбе због неуредне продаје, оуд ће криву етрану ооудити п на плаћање судоких такса. Иије извршилац ародаје крив, ако у сииску није тачно казано, шта има на имању које је узето у иоаис, већ онај који је вршио иопис, ирема овој одлуци. Продају имања масе умр. Крсте Р. извршио је срески писар Драгољуб К., на осиову пописа који је извршио општ. суд. У иопису није казано, да на земљи у „врсонцу« има и виноград од 5000 чокота, и за то стараоци масени затраже поништај продаје. Првостепени суд задовољио је тужилачку страну и осудио извргпиоца на накнаду положене таксе и трошкова; но Касациони суд поништи 22 августа 1903 год. № 5324 првосгепено решење на жалбу туженога из ових разлога: »Кад су по §. 466. грађ. суд. пост. и његовој допуни, овлашћени и општински судови, да врше попис имања; и кад се из списка пописа (прилог акту № 16811. 1902 год.) види, да је попис имања извршио општ. суд., онда је првостепени суд погрешио што је осудио туженог на нлаћање трошкова и таксе, кад до њега нема никакве кривице, да би у смислу §. 508. грађ. суд. пост. био одговоран за ово; јер, што у огласу није тачно описато имање (није казато да на шумарици у „врсовцу" има и њиве и винограда) може бити кривице само до извршиоца пописа. а не и до извршпоца продаје. Па пошто се о^лас пише на основу пописа, а попис је, како је напред наведено вршио онштински суд а не тужени, то је суд требао да даде разлога са којих налази, да је за неуреднос ове продаје крив тужени, кад га је осудио на накнаду положене таксе и плаћање тротка тужиоцу. * I Пије крив извршилац иродаје, ако је узео имање у иоиис, ио казивању мужа и иуномоИника, и изложио иродаји, иа се жена тужи да је њено имање, а не како је муж казао да је његово, ао овој одлуци. Ио тужби Катарине жене Петра В., противу Душана Г. порезника, за поништај продаје, ирвостепени суд поништио је продају и осудио туженога на плаћање парничних трошкова и накнаду положене гаксе. Но по жалби туженога Касациони суд у свом III одељењу 22 августа 1903. под № 5307 поништио је првостепено решење са ових разлога: „Нрвостепени суд погрешио је, што је решењем својим № 21373 осудио туженог Душана на плаћање таксе и парничних трошкова, кад се из протокола саслушања пуномоћника тужитељке Катарине од 18. децембра 1901 год. № 21102 код пореског одељења пож... види, да је пореско одељење узело у попис продато имање, као својину Петрову, на основу његове изјаве; те према томе нема никакве кривица до туженог, да би морао да одговара за трошкове — §. 508. грађ. суд. поступка —.« *

Извршилац ародаје осуђује се на илапање трошковп и таксе, дангубу, аодвоз, за иисање тужбе и жалбе ако је ародаја иоништена арема овој одлуци. По спору СтојанаД. противу Милоша 13., за поништај продаје ирвостепени суд решио је 12. септ. 1902 год. № 13035 да се поништи нродаја, али, да се тужилац одбије од тражења накнаде таксе и трошкова са ових разлога: „По чл. 5 и 10 закона о непосредном порезу, свако земљиштс гарантује за порезу која је на исто порезана; а по чл. 14 и 18. истог закона, порез на земљиште илаћа онај, чије је земљиште, или онај, који га држи и ужива. Према овоме и кад се из иоднетог угоиора уз тужбу, потврђеног од иачелника среског 11. јануара 1895 год. 454; као јавне исправе по §. 187. грађ. суд. пост., пиди, да су порески дужипци Станко, Илија II Петар С. ову своју ливаду дали у реум гужиоцу Стојадину за дуг од 1160 дин., ге, да је овај, у место интереса до исплате дуга ужива и порез на исту плаћа —, онда је тужени извршилац Милош В. по наведеним законским прописима био дужан да ;јзвиди , да ли је држалац Стојадин уредно илаћао порез иа ову ливаду, као гато се он брани у акту своме ПВр. 10491. 1901 год. где и доказа о томе подноси. И, на случај, да тужилац Стојадин, као држалац није плаћао сву порезу, која на исту ливаду прииада, за време од кад је држи, онда да га по §. 466. грађ. суд. поступка у вези са чл. 14 и 18. закона о непосредном порезу позове, те да он као држалац ту порезу плати ; па ако Стојадин ту порезу, која ирипада на ту ливаду, не би платио, онда тек да приступи продаји исте а не, да је без тог претходног рада продаје за дужну иорезу Станка С., као што акта ове продаје тврде. Кад, дакле, тужени Милош Б. овако није иостуаио, онда. му ова ародаја, према наведеиим законским прописима, остала неуредна, и зато се иста по §. 501. грађ. суд. поступка, има поништити. Односно тражене накнаде таксе и трошкова суд налази, да тужени Милан Б., не може бити одговоран за исту накнаду арема §. 508. грађ. суд. иостуака зато, што гужилнц сиорну ливаду не држи ио уговору, као куаац, ве& као аоверилац, дакле, као лице, које нема ирава својине на исту, и зато се тужилац од овог тражења има одбити, као од тражења неумесног.« Но, по жнлби тужил. стране Касациони оуд (III одељ.) ноништио је горње решење 27. I. 1903 год. иод № 1 1215. 1902 год. са ових разлога: „Погрешно је суд узео, да тужени Милош Б. по §. 508. грађ. суд. пост. не може одговарати тужиоцу за трошкове и таксе зато, што тужилац није сопственик продатог имања, него поверилац; јер, кад је у разлозима свог решења узео, да је продаја неуредна и да је узрок тој неуредпости тужени, онда горњи разлог не може да опстане; али, како се из акта види, да је продаја била 18. октобра 1901 год.; да се тужилац Стојадин актом № 10491. обратио Пореском одељењу 10. истог месеца и тражио, да се нродаја обустави;