Полицијски гласник

ОТРлНА 374

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 48 и 49

а на име Игњата Илића, из Змиљака, постоји више терета, па и интабулација повериоца Нахмана, што значи, да је дужник знао кад су ови терети стављени, а није према наређењу §. 885. грађ. суд. пост. известио суд, да имање интабулисано није његово; и кад комшије, који 6у били присутни попнсу, од којега је један баш исти Пантелија Кузмановић, од кога Шивана и доводи своје право куповине тврде : да је имање дужника Игњата, онда се појављени господар, Живана, која своје право оснива на тапији, добивеној на основу поравнања, закљученог између ње и са свим трећег лица, не може сматрати као јача у праву, тим пре, што је интабулација повериоца раније стављена, но што је Живана прибавила ово имање поравњењем. Зато се решење, којим је Живана уиућена на парницу, на основу §. 406 грађ. суд. пост. и §. 10. централне управе има оснажити, а жалба одбацити." Против Министровог решења, Живана је изјавила жалбу Државном Савету, и он је, решењем својим од 2. новембра ове год. Бр. 854"2, оснажио решење Министрово 1Ш 32802/903 год., налазећи и сам. да је ово саобразно закону. ЕПИЈ1ЕПТИЧАРИ И ЗЛОЧИНЦИ Криминално-антрополошка студија од Цезара Ломброза Једно од најважнијих питања у области криминалне антропологије: веза између епилепсије и урођеног криминалитета, решено само у пола на конгресу у Риму, данас је. може ое слободно рећи, потпуно расправљено захваљујући одличнпм радовима Верг а, Пинера. Брунати-а. Моро-а. Тони-а, као и мојим истраживањима. Генеолошким испитивањем епилептичних Фамилија потпуно је утврђено, да многобројни случаји урођене епилепсије воде своје порекло од злочинаца и јектичавих. Сличност између епилептичара и злочинаца неоспорна је. Изучавајући их, ја сам нашао и код једних и код других склоности ка скитничењу, ленрсти, хвали, аргу, тетовирању и симулацији. И једни и други одликују се осуством стида, карактера, мегаломанијом, подлошћу и раздражљивошћу. Ја сам лично, са колегом Фриђериом, посматрао како осуђеници, у данима олује и пепогоде, када су наступи епилептични много чешћи, цепају на себи одело, ломе собни намештај и нападају на чуваре. У извесним случајима јавља се код моралних луда и урођених злочинаца извесна врста оре, која претходи злочину, или боље рећи предсказује га. Познат је н. п. случај са једним младим човеком који је, пред сваку намеравану крађу, држао се руком за нос дуже време. * * * Агостони је испитивао осетљивосг код 30 епилептичара пре и после наступа, и до-

| гпао до заклЈучка: да је општа осетљивост код њих мања но код нормалних људи, а овај исти акт констатовам је и код моралних луда и урођепих злочинаца. Улога епиленсије простире се још даље, и нде у област алкохоличара, хистеричара, душевно оболелих, полних психопата, па чак и у област генија. Довољно је прочитати оно што се некада говорило о мономанији убиства, па у томе наћи карактер психичке епилепсије. Није, најзад, искључена могућност, да нам епилепсија пружи и сам кључ гени]а, у ком би се случају врло лако објаснили генијални појави великог броја душевно оболелих и злочинаца. Данас је бар несумњиво утврђено, да се епилепсија иојављује у локалном раздражењу мождане опне, и манифестује у тренутним или продуженим наступима, који почивају на дегенеративном основу. Основ овај или је наследни, или доцније створен злоупотребом алкохола, повредом лубање и т. д. За нас није ни мало тешко, да из овога изведемо јога један закључак, који смо покушали и доказати у нашем Генијалном човеку , а на име: да генијална особина може бити једна врста дегенеративне психозе, која припада Фамилији епилептичара. Оно, што нарочито иде у прилог овом нашем закључку, то је, што генијални људи постају у најчешће случаја од алкохоличара и душевно оболелих; што се геније врло често појављу.је услед знатних повреда лубање, или са учестаним аномалијама, нарочито са асиметријом лубање, и што су, најзад, генијални људи у већини случаја моралне луде са прераном полном и интелектуалпом зрелошћу, халуцинацијама, сомнабулисмом, склоношћу ка самоубиству, што је све својствено и епилептичарима. Расејаност велуких људи, пише Тонино, у већини случаја знак је епилепсије. Али оно, што највише иде у прилог нашег мишљења, то су очигледна неосетљивост и осуство моралне свести и код здравих и код душевно оболелих генијалних створења. Изложени закључци могу изгледати чудновати свимаонима којинезнају коликоје пространа област епиленсије. Ради овога, довољно их је подсетити на генијалне људе првог реда који су иатили од епилепсије или несвестице, као што су: Наиолеон. Молијер, Јулије Цезар, Петрарка, Мухамед. Хендел, Свифт, Ришелије, Карло У-ти. Достојевски и т. д. Ономе, који добро познаје бинарни закон статистике, по коме је сваки појав резултат многобројнихи сличних Фактора, неће бити тешко схватити, у овој обилној појави епилепсије код највећих ме!)у великима, епилептичну природу генија. У тесној вези са овим стоји и познаги Факт: да је код великих болесника конвулзивна Форма епилепсије врло ретка само с тога, што се физички еквиваленат појављује код њих у генијалним особинама. Паралелизам генија са епилепсијом, доказује се још и аналогијом егшлептичних наступа са моментима иадахнућа. И ,једни и други резултат су несвесне али у

исто доба и моћее активности, која код једних производи грчеве а код других ремек дела. Ова сличност, између надахнућа и епилептичног наступа, поред осталог утврђује се и самим признањем великих епилептичара, као што су Бифон, Мухамед и Достојевски. »Има момената, вели овај последњи, а они не трају више од 5 — 6 секунла, у којима човек изненада осети присуство вечите хармоније. Овај појав није ни земаљски ни небесни, већ непгго нгго човек са својим земаљским обликом не мож> издржати. Треба се физички преобразити или умрети. Осећај овај јасан је и неоспоран. Што је најужасније, то је јасна и страховита свест о сопственим кривицпма, помешана са неизмерном радошћу која вас притискује. Кад би ово стање трајало дуже од 5 секунда, душа би морала ишчезнути. У сред малод\ шности и страха од болести наступају моменти, у којима се мозак изненада раздражује, и у којима животне спле достижу највећи степен интезивности. Осећај живбта и егзистенције бивају скоро удесетостручени у овим, као муња брзим тренуцима.« Зола нам пружа ово Валзаково признање: „Уметник ради под утицајем извесних прилика, чији скуп представља једну тајну. Он је проста играчка једне каприциозне силе, понпзан слуга једне деспотске моћи, којој се иокорава као правом господару. Извесних дана, за читаво царство, он вам не би узео кичицу у руке, нити пристао да напише ма и једну једину врсту, и напрогив, једно вече за време полета, или јсдног јутра устајући из постеље, он је у стању да створи ремек дело." И сам је Мухамед, нема сум^ве, за време једног оваквог стања могао рећи: а да је арошао све станове Алахове за много миње времена, но што је иотребно да се крчпг с водом наауни." Ако сада описе асихоеаилеатичне, који у свему одговарају Физиолошкој идеји епилепсије, сравнимо са описима, које нам сами творци дају о генијалној инсаирацији, увидећемо врло лако колико је савршена веза која постоји између ова два Феномена. * Пређимо на случајне злочинце. Број њихов врло је мали 5—6°/ 0 . а они сами веома су млади, од 18—25. год. Има их много више међу женскима но мећу људима. У основи врло су поштени и веома осетљиви. Њихово кајање после злочина иде често до самоубиства. Велики број политичких преступника и матера детоубица, могу се уврстити у ову кагегорију. Поред свега изложеног, нису ретки | случаји, да су злочинци из ове категорије притајени епилептичари. Познат је случај са једним младим човеком, који је из освете убио своју метрес-у у сред дана и на очиглед многобројног света, и одмах за овим бацио се на њен леш и обасуо га пољупцима. Тренутна раздраженост, несвесног кримпналног акта, и претерана осетљивост