Полицијски гласник

&РОЈ 4§ и 49

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 377

Не постоје никакви позитивни докази, који би ишли у прилог овом објашњењу. Оно што је извесно, то је, да је у времену од деветог до тринаестог века владала страховита анархија на земл>ишту између Рајне и Весера. Да бн овоме стали на пут, и спречили многобројне злочине о којима нико није водио рачуна, нити их кажњавао, енергпчнији људи договорише се и створише једну моћну судску установу, која за кратко време стаде на пут варварским иередима, и поврати редовно стање у земљи. На жалост, доцнији рад ове установе био је у суштој противности са циљем њеног постанка. У историји се први пут помињу тајни судови тек у Х1У-ом веку под именом РетдеНсМ, или УесћтдеНсМ. Пореклоречи Рет, и Р ећт, која је дала повода многобројним и славним научним дискусијама, остало је и до данас неизвесно. Већина мисли, да оне произлазе од латинске речи Ует1 (уае ш Ј јп ), која значи: теихко мени. (таШеиг а то1). Као што смо већ нагласили, надлежност тајних судова простирала се над целом Вестфалијом, па је често прелазила и ван њених граница. Не знају се тачно сва места у којима су ови судови заседавали, али је ван сумње, да је иајчувенији међу њима, који је служио за углед свима осталим, држао своје седнице под једном липом пред вратима Дортмундског замка. Овде се обично скупљаху шефови удружења. Број судија у судовима није био ограничен, а на челу њиховом налазио се по. један тајни гроф, који је одржавао везу са главном управом. Дужности његове биле су двојаке: јавне и тајне. Јавне седнице држале су се најмање три пута годишње и биле су увек објављиване на 14 дана унапред. Свако лице из гроФовства, које је било позвано на суд, морало је позиву следовати и одговарати на постављена му питања. 'Гајне судије (које савремени писци карактеришу људе врло озбиљне, часне и савесне), могли су бити само они, који су рођени на територији немачкој, у законитом браку, а нису, при том, припадали никаквом религиозном реду нити су одговарили иред судовима. Постављани су од стране тајног гроФа, а по одобрењу суверена. Примање нових чланова у друштво, било је увек праћено нарочитим Формалностима. Појављујући се гологлав пред својим новим друговима, кандидат је морао клекнути и, мећући два нрста десне руке на свој мач и једно уже, положити заклетву : да ће се у свему учрављати по законима и обичајима светог правосуђа, да се неће дати завести ни златом, ни сребром, ни драгим камењем; да ће интересе суда претпоставити „свему што сунце обасјава и киша оросива," и да ће их, најзад, бранити »против свега што је између неба и земље." Тек пошго је по ■ ложио ову заккетву, кандидату је саопштаван тајни знак, помоћу кога су се чланови удружења међусобно познавали. Овај знак остао је и до данас непознат. Један од основних статуса удружења, осуђивао је на најстраховитију казну свога

члана, који бн издао тајну реда. Зна се позитивно, да ова казна никад није примењена, нити је долазило до тога да се она изриче. Један једини тајни судија био је у Х1У-ом веку оптужен због ове кривице, али се и он оправдао. Као издаја, поред изложеног, сматрао се и сваки, па и најмањи иоступак, којим би се рођаку или пријатељу ставило до знања, да је гоњен или осуђеи од стране суда. Услед овога, опште неповерење беше завладало међу најближим сродницима и најинтимнијим пријатељима, тако да је, по тврђењу једног немачког писца, брат стрепио од брата. Главне дужности тајних судија биле су у томе. да путују крз земљу, истражују злочинце и достављају их суду. Ако би кривци били на делу ухваћени, судије су имала право да им одмах изрекну казну. За састав једног тајног суда било је потребно најмање седам судија али их је понекад било и стотинама. Ако би тројица тајних судија ухватили на делу злочинца, имали су права да га одмах осуде и досуђену казну над њим изврше. У случајима сумње, оптужени је обично позван пред суд. Позиви су морали бити чисто и јасно написани на пергамеиту, и снабдевени са седам печата, који обично престављају човека са мачем у руци, или само мач, или ма какав други сличан знак. Ако се на суд позивао какав члан удружења, позив овај предавали су му двојица судија, а осталим личностима заклети судски гласник. Обичан рок, у коме је позвани морао предстати суду, варирао је између три дана и шест недеља. Доцпије је овај рок скраћен. Ко не би следовао првом судском позиву, осуђиван је био на новчану казну, затим му се слао други па и трећи позив Сами подаци о Формалностима нриликом тајног суђења веома су непотпуни. Оно што је позитивно, то је, да се у судском заседању, на председничком столу увек налажаше један мач у облику крста, као символ правде и једно уже као символ казне Судије, са маскама на лицу, голим |>укама и огртачима на плећима, не имађаху никаквог оружја. И тужилац и оптужени имали су право, да пред суд изведу најмање до тридесет сведока. Оптужени могао се је бранити лично, или преко адвоката кога је са собом доводио. Сведоци, на које би се тужилац или оптужени позвали, морали су сведочити слободно, истинито и савесно. У случају да се оптужени није могао потпуно оправдати, тужилац је имао право да од председника суда захтева осуду, и овај је одређивао једног од судија да исгу изрекце. Ако овај не би био потпуно убеђен о кривици оптуженог, он је у томе смислу полагао заклетву, и на тај начин ослобођавао се поверене му мисије. Претрес је морао бити одложен у случајима ако би ово исто учиниле још три судије. Тешки злочини кажњавани су обично смрћу, а ова је казна увек извршивана вешалима. Оптужени, који не би следовао ни трећем судском позиву, стављан је ван закона судском одлуком. Ова страховита

одлука лишаваше га свију права и избациваше из сваког хришћанског друштва; жена његова имала се у будуће сматрати као удова а деца као сирочад; тело његово било је остављено свима ваздушним и воденим жцвотињама, али је, при свем овом, душа његова препоручивана Богу. На крају године и једног дана, све имање анатемнсаног, ако се он за ово време не би пријавио суду, било је конФисковано у корист цара или краља. Ако се осуда тицала каквог принца, или града, или појединих удружења, онаје собом повлачила и губутак части, власти и привелегија. Приликом изрицања осуде, председник је бацао на земљу уже које се налазило на његовом столу а судије су на исто пљувале. Име осуђеног записивано је одмах у крваву књигу; осуда је остајала у тајности за све друге, изузев судије и тужиоца. У случајима, кад је оптужени био ирисутан пресуђењу, извршењу досуђене казне одмах се приступало. Посао овај повераван је увек најмлађем судији. Чланови удружења уживали су привелегију да буду обешени за седам стопа више но обични људи. Против пресуде тајног суда осуђени је, у осталом, имао право жалбе царском суду, или главном тајном суду који се скупљаше у Дортмунду, или господару земљиглта на коме је живео, или непосредно самом цару. Има чак примера, да су се осуђени жалили и самом папи, и ако тајни судови нису имали никаквих веза са Римом. Вреди још поменути једно чудновато право осуђених. У случајима да су њихове жалбе биле одбачене, они су се још могли обратити цару с молбом : да им одложи извршење пресуде за сто година, или за шест месеци или само за један дан. На позив царев, скупљали су се, обично једанпут годишше, главни чланови удружења било у Дортмонду, било у Арансбергу ради подношења извешћа о раду судова, пријема нових чланова и решавања о реФормама које је обично цар предлагао, у жељи да ограничи све већу и већу моћ тајних установа. (СВРШИЋЕ СЕ) ■ КЛАСИФИКАЦИЈА ПРЕСТУПНИКА (СВРШЕТАК) Са таквим појимањем, које је, у осталом, скороу оиште примљено, иде упоредо и то, што лекари за сумануте у сваком преступнику гледају духовно болесног човека, који припада њиховој области а не судији, Ми нећемо ићи тако далеко као што Кроне жели, кога су искуства у вршењу казне навела да изјави: „Што законодавац и судија буду јаче схватали појам болесног расположења духовие радње, чиме је искључена слободна одредба воље, у толико ће се са више успеха уклонити из друштва велики број лица са духовним деФектом, која нису у стању да одоле искушењу повреде правног поретка, и тиме постају права беда за друшгво и судију." Тако далеко ићи не допушта нам