Полицијски гласник

БРОЈ 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 389

Борба, у којој и једна и друга страна обилује крвавим жртвама, била је дуга и огорчена. У колико су тајни судови, с времена на време, изненађивали свет својим страховитим пресудама, у толико су и њихови чланови — тајне судије — скупо плаћали своју постојаност и своје тврдоглавство. Познат је н. ир. један случај из 1570 год., где су 14 тајних судија и њихов председник Етинген Каспар - Швиц били ухваћенп од стране народа и позашивани у џакове, у циљу бацања у воду, али се народ у последњем тренутку ражалио и поклонио им ишвот. Последњи и најјачи ударац, кога су тајпи судови сами себи задали, била је смртна осуда над једним становником министерским, која је изречена без икакве процедуре и одмах извршена. Осуђсномчак није донуштано ни да се брани. Од овог трагичног догађаја, који је у народу изазвао огромно незадовољство, моћ тајних судова почео нагло опадати, а убрзо нестаде и саме установе. * * * Много чувенија, страшнија и опаонија, била је установа Савета Десетоуице у Венецији, којп је први пут створен, услед једне побуне, 1300 год. Његово трајање било је у почетку ограничено само на "2 месеца, затим је продужено на 5 год., по овом на 15, и најзад на неОдређено време. Почетком ХУ-ог века власт Савета Десеторице још је више нојачана установом 3 државна инквизитора, које је савет бирао из своје средине, и чија је власт била неогреничена. Дужности и надлежност ових инквизитора, најбоље .се види из основног правила њиховог устројства (од јуна месеца 1454), које гласи: „Инквизитори могу судити све личности, без обзира на њихов положај и њихово достојанство ; они могу изрећи сваку казну, па и смртну, само што њихове деФинитивне одлуке морају бити донесене једногласно. Ради овога, њима се стављају на расположење затвори у унутрашњости дуждеве палате, и допушта да из касе Савета Десеторице могу узимати потребне суме новаца. 0 овом новцу не морају ником давати рачуна. Рад суда мора бити тајан, а његови чланови не смеју носити никакав знак распознавања. Приликом затварања. појединих личности неће се доносити никакве нисмеие одлуке. ШеФ жбира стараће се увек да окривљеног хвата изненада, ван стана, и да га у што већој тајности затвара у тамнице дуждеве палате. Смртне казне никад се неће јавно извршивати, већ ће се осуђеници ноћу бацати у канал » (Јрфапо«. Суд ће имати нраво да овласти управнике Крита и Кандије, да одузму тајним путем живот сваком лицу које би, по његовом мишљењу, било опасно за републику. Ако би који вештак или занатлија отишао у иностранство и тамо, на штету рзпублике, остао и радио, наредиће му се да се одмах вратн у земљу; ако се овом наређењу не би покорио, принудиће се тиме што ће се позатварати његови најближи сродници. А ако и ово не би по-

могло, иредузеће се потребне мере да буде убијен па ма где био. Сваки посредник, који би у име страних посланика чинио примамљиве предлоге венецијанским племићима, биће одмах ухапшен и удављен. Племнћ, који би био окривљен ма због какве кривице, па би побегао под заштиту кога сграног посланика, биће убијен без одлагања. Племић, који се усуди да у седници сената говори против Савета Десеторице, биће одмах ухапшен и предат редовним судовима на осуду. Ако ово ма из којих разлога не буде могуће, убиће се тајно. У случају жалбе против једног од шеФова Савета Десеторице , еуђење ће увек бити тајно. У овој прилици смртна казна изврпшваће се помоћу отрова. Племићу, који би ружно говорио о државној управи, забраниће се да се у року од 2 год. појављује у Савету и на свима јавним местима у опште. Ако се овом наређењу не покори, или ако поново упадне у исту грешку, удавиће се као непоправим.® У циљу вршења изложепих дужности, оргапизован је био, и то веома брижљиво, нарочити систем шпијунисања. Све важније личности у Венецији, а нарочито страни посланици, ухођени су на сваком кораку, а сва важнија писма отварана су на пошти. Нарочите казне изрицане су, и то од стране инквизитора, онима који би вређали њихове уходе (жбиреШШ Дуго би било ређати све невине личности које су пале као жртва денунцијације и инквизиторске тираније. Довољно је само подсетити, да је Савет Десеторице у год. 1457 кидисао и на самог дужда Фоскприј а, захтевајући му оставку , а на један век по овоме, погубио је на самим степеницама дуждеве палате —• где се обично полагала заклетва верности републици — несрећног дужда Марина Фалијера. окривљеног због завере против племства. * * * Као год и тајни судови у ВеетФалији, тако је и Савет Десеторице компромитовао свој углед претераном злоупотребом власти. Услед једног тајног уговора, зекљученог са султаном Солиманом П-им год. 1540 без знања сената, изазвао је иротив себе све чланове сената. Идеја о ограничавању власти Савета Десеторице , која је у овој прилици ноникла, развијала се доцније веома брзо, док најзад није год. 158"2 и у дело приведена. Савет Десеторице у будуће је остао само но имену. Треба још зиати, да се овај Савет, по свом устројетву, није могао мешати у грађанске ствари. Моеигз, ша§е8 е1 сои1ишеа аи гаоуеп а§е раг Раи1 I .ахгчнл.

РОБИЈАШКИ ДРИСТОКРАТА*

— Извините ! — рече ми једном Пазуљски, — данас ја не могу да дођем к вама у канцеларију да разговарам. Боли ме нога.

*) Из Оахалина од В. М. Дорошевича.

Били ви хтели, можда, мало овде да поразговарамо. — Овде? Незгодно је. Пред другима. Много је света! — Ти ? — Пазуљски показа главом на робијаше, — не узнемиравајте се. Децо, изиђите у двориште, треба да говорим са господином! И свих деветнаест људи, који су били у једној соби са Пазуљским, — од којих су неки седели, неки лежали, неки играли карата, — устали су, и звецкајући оковима изашли су покорно један за другим. А међу њима је био ГЈолуљахов, убица породице Арцимовића, сахалинсказнаменитост МитроФанов , тек ухваћен после једног веома дрског бегства, МелниковПрохоров који је иоклао у свом животу више од двадесет људи, двојица из Владивостока, осуђени на смрт и тек ире две недеље помиловани на самом губилишту, Шаров најдрскији човек на свету, који је извршио невероватно бегство по смелости: у сред белога дана он је скочио са зида на стражара, отео му пушку и полетео у тајгу, Шкољкин, који је очекивао смртну казну за убиство, Балданов што је заклао насељеника за 60 копјејака, и други. И сви су ти људи шетали читава три часа но дворишту, док се Пазуљскоме свидело да говори са мном о свему и свачему. Ја сам се спремао да отпутујем у Риковско. Дознав за то Пазуљски ми предложи: — Ако хоћете, ја ћу вам дати препоручителна писма? У тамошњим казаматима има људи, који ме зиају. Дао ми је неколико цедуљица, у којима је молио да ме приме лепо, саопштавајући им , да сам »безопасан 11 и да немам ничега заједничког са управом. Препорука Пазуљског учинила ми је већу услугу, него сва наређења, по којима ми се имало показати све, што ја желим да видим. Случај ми је помогао при првом сусрету да задобијем симпатије, па чак и признање Пазуљског. Питао ме: — Говорите ли ви енглески? Одговорио сам: да. И одједаред Пазуљски почео је говорити на неком чудном, дотле нечувеном језику. За њега се могло рећи да »енглески говори како се пише." Он је енглески научио самоучки, и изговарао је свако слово онако, како се изговара у Француском. Излазило је ђаво га знао шта! Био је то критичан моменат? Неписмена робијашница веома цени свако знање. Сви су начуљили уши! но, да видимо, да ли заиста Пазуљски зна и енглески? Да ли не лаже ? На карти је био стављен аукторитет и самољубије Пазуљскога. Аукторитет купљен страшном скупом ценом. Да сам се ја само насмејао, отишло би све бестрага. „Лаже, хвали се!" Робијашница, која мрзи и боји се Пазуљскога, исмејала би га. А то би био крај.