Полицијски гласник

ОТРАНА 60

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8

Треба још знати, да се за сваког кривца плаћала муселиму или кадији извесна оума новаца, која је зависила од величине кривице и стања окривљеног лица. Ово у ствари није било ништа друго до откупљиваље, које се на крају крајева свршавало иогодбом. Леи пример о овом откупљивању, као и о карактеру и поступку муселима, износи нам прота Ненадовић у својим Мемоарима (стр. 42 и 43). И У Ваљеву — пише прота — бејаше Муселим Асан-Ага из Сребрнице, и хоће народ да глоби, но мој му ота-ц неда : Асанага иађе четири Турчина, обрекне им дати новаца да убију мог отца, а он оде у Сребрницу кући, да се при том убиству не нађе. Мој отац дође у Ваљево баш на чисту среду. Она четири Турчина оду и заседну сат од Ваљева у шуму крај пута којим се он мора вратити. Једноме рекну: удри ти кнежева азнадара Живка, а нас ћемо тројица кнеза. Кад мој отац наиђе покрај заседе, онај један Турчин опали и Живка убије, но они други промаше мога отца и незгоде га, већ побегну у поток пак у Ваљево. Кад мој отац дође кући, сазове кметове, и каже им: браћо метите другога кнеза, ја више нећу, видите сами да су Турци наумили мене убити. Пуцаше на мене једанпут, Бог ме сачува, сад ово други пут и момка ми убише, а мене Бог и опет сачува, трећи пут они ће другачије радити. Затим носле малог разговора метну Митра Калабу за кееза. Дође Асан-ага из Сребрнице, и кад види да није кнез погинуо и да ће се његово коварство одкрити, а он повата оне Турке и у Ваљеву ји подави да неби изказали. Нови кнез, Калаба, предузме вилајетске послове, али није био

ПОУКЕ И УПУТИ

вешт с Турцима ноступати, за ползу сиротиње. Кад до^е ио обичају у Ваљево Муселиму, да пушта оне, које Турци као криве позатварају, и кад му Муселим по обичају рекне: » Ннежв има тво] Јвдан у аису, но иусти га, алија оћу богме сто гроша, глобе (( , а Калаба на то је обично одговарао: »Лга., леио се дрво на иоле цеиа № , на то је Муселим пристајао говорећи: Ђ Е, кнеже за твој атар донеси иедесет гроша, иа да иуштим кривца с( , и тако колико год Муселим заиште, а Кнез Калаба онет: »лепо се дрво на поле цепа«. Тако је радио и за мале и за велике глобе, и свагда је половину попуштао. У томе су мој отац, док је кнезовао, и Бирчанин Илија сасвим друкчије радили. Виде то кметови, да Калаба ни најмање није вешт народним пословима, и да он са својим.: Ђ леио се дрво на иоле цеиа не може да заклони народ од велике глобе: зато једанпуг код наше цркве у Бранковини начине скупштину дозову мога отца и кажу му: „Оћемо да опет будеш наш кнез с( . Он се изговарао да не може и да није право да погине од Турака на правди, онда гракне сва скупштина више од хиљаду људи: »ако ти буде суђено, а ти погини као кнез (( . пак счепашега и дигоше на руке. Ја сам био подаље од те скупштине, и кад чујем на.једанпут ту вику, и видим оно комешање међу људима, помислим да га убише, но кад дотрчим ближе, чујем да сви вичу срећно, срећно, Алекса је опет кнез, и определише му више момака да води са собом. Мој отац договори се са Бирчанином, и почну јошт оштрије кнезовати и народ од сваке глобе и неиравде турске заклањати«. (ндставиће се) Д. Ђ. Алимпи^

Финансија, јер је и сама нашла, да је указ о пензионисању молибца С. М. незаконит, па је у својој општој седници од 3. августа 1904. год. решила: да се молилац одбије од тражења пенсије, као од тражења неумесног и противног закону. Противу овога решења Главне Контроле С. М. је 7. октобра 1904. год. изјавио жалбу Касационом Суду, и Касациони Суд примедбама свога првог одељења од 18. октобра исте године Бр. 9740. поништио га је са ових разлога: «По §§ 68. и 71. закона о чиновницима грађанског реда, Краљ, на предлог дотичног Министра, може ставити чиновиика у пенсију, када овај наврши десет година указне службе. Према овоме кад чиновник право на пенсију не може добити без Указа Краљевог, и када у овом случају Главна Контрола не спори С. М., да је он провео десет година у указној служби, већ му неке године не признаје за пенсију, а тиме ни право напенсију; дакле налази, да је реченим указом повређен материјални државни интерес, — то онда Главна Контрола није ни могла ући у решавање питања, да ли С. М. има права на пенсију све дотле док иостоји Указ, којим је он стављен у пенсију, већ је била дужна, да по тач. 12. чл. 144. Устава; тач. 1. чл. 5. закона о уређењу Државног Савета и чл. 48. под I. и чл. 51. закона о пословном реду у Државном Савету, употреби правно средство противу Указа, и тек по том, према исходу ствари, предмет овај узме у решавање. (( Главна Контрола није усвојила ове примедбе Касационог Суда, већ је на њих дала следеће противразлоге:

»Главна Контрола је се, по чл. 18. тач. 10. закона о своме уређењу и чл. 109. истог закона, имајући на уму Указ о пензионисању молиоца С. М., као и постојећи закои о чиновницима, упустила у решавање овога предмета и испитавши поднета документа уз молбу, нашла: да молиочево целокупно службовање под Указом, а са разним прекидима, износи: 10 година и 4 дана. Али је тако исто са обзиром на законодавно објашњење §§ 73. и 76. закона о чиновницима грађ. реда од 24. октобра 1870 год. (збор. 23., стр. 122., као и збор. 13. стр. 1., и пречишћени зборник стр. 88.) при оцени овога предмета пенсије нашла: да се молиоцу С. М. има да одбије од напред наведеног броја година службе цело прво време његова службовања до 10. јула 1882. год., којег је дана молилац, као секретар Касационог Суда, указом Бр. 2534., на основу § 76. закона о чииовницима грађ. реда, отпуштен из државне службе с тим, да му се }едном за свагда изда из државне касе једномесечна илата. Ово време, које се молиоцу, нрема наведеном законском прогшсу, има одбити, износи: 9 година, 5 месеца и 22 дана, и на то прослужено време молиоцу сам закон не даје права за пенсију, кад постоји Указ о његовом отпуштању од 10. јула 1882. год. Бр. 2534, којом приликом му је издата једном за свагда и једномесечна плата. У овом случају преко оспорених година молилац има за пенсију само 6 месеца и 12 дана. Што је пак молилац и поред наведених законских препрека, на предлог дотичног Министра, Краљевим указом стављен у пенсију, то не може бити разлог за признавање и оних годииа службе за

За Главну Контролу, као и за поједина лриватна лица, важи рон од 30 даиа, ло нл. 51. закона о пословном реду у Државиом Савету, за изјаву жалбе Државном Савету лротиву указа. Указом од 24. Фебруара 1902. године С. М., виши контролор железничке дирекције, стављен је у пенсију. Молбом од 16. јула исте године обратио је се С. М. Главној Контроли, да му, на основу поднесених докумеиата, регулише пенсију. Овај захтев молиоца С. М. Главна Контрола је, по пропису чл. 109. закона о своме уређењу, саопштила г. Министру Финансија, и г. Министар је, по расмотрењу молбе и докумената, нашао : да је молилац указом од 10. јула 1882. године, као секретар Касационог Суда, на основу § 76. закопа о чиновницима грађанског реда, отпуштен из државне службе с тим, да му се једном за свагда изда из државне касе једномесечна плата, и да му се према објашњењу г код § 73. зак. о чиновницима грађ. реда, време, које је провео у државној служби до 10. Јула 1882. год., не може рачунати у године службе за пенсију. А кад му се време службовања пре тога указа одбије, онда он нема десет година службе за пенсију, према § 71. закона о чиновницима, — па је г. Министар, на крају овог свог одговора, молио Главну Контролу, да молиоца С. М. одбије од тражења пенсије, као од тражења неумесног. Главна Контрола се сагласила са напред наведеним одговором г. Министра