Полицијски гласник

СТРАНА 122

ГЈОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 15

Његово Величанство Краљ Петар 1. благоволео је, на иредлог Министра унутрашњих дела, посгавити: за секундарпог лекара при ошитој државној болници, на одељењу за сифшшо , венеричне и кожне болести, а да врши и дужност шеФа одељења за болести грла, носа и ушију, д-р Милана СтеФановића, лекара среза добричког, округа топличког, по молби; за секундарног лекара при оиштој државној болници, на одељењу за унутрашње болести, д-р Љубомира Стојановића, лекара среза поцероког, окр. подринског, ио молби; за секундарног лекара при општој државној болници, на одељењу за хирургију, д-р Леона Коена, лекарског помоћника, и д-р Николу Крстића, волонтера на хируршком одељењу исте болнице, обојицу по молби. Ив капцеларије Министарства унутрашњих дела, 8. априла 1905. год. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на нредлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 4. закона о административиој нодели Краљевине Србије, решено је : да се оиштина власачка, коју оачињавају села : Власе, Градња, Станци, Крушева Глава, Рождац, Стрешак и Трстена, по изјављеној жељи својих отановника, премести из среза пољаничког у срез нчињски. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 31. марта 1905. год. у Београду. СТРУЧНИ ДЕО МЛЕКО У ЖЕНСКИМ ДОЈКАМА као знак трудноће и екорашњег порођаја (свршвтак) Сличан процес јавља се и код других сисара, кад се омладе, па. и код жене кад роди. И њено је млеко за првих дана носле иорођаја и по изгледу и по саставу сасвим друкчије него млеко из каснијег доба лактације. Махом је жиђе, али ииак за то масније, угаситије, опалесцира, згруша се кад узавре — и што је још много карактеристичније: — под микроскопом показује сасвим други састаЈЈ, него обично женино млеко. Нарочито се издаје тиме, што има врло много масних зрнацаи неких покрупних, округлих, масним капљицама подасутих ћелија са једарцем у среди — т. з. колострум - телашца. А чим прође неколико дана после порођаја, ти се карактери »младог млека« (»грушалине") иочну губити, те их за кратко време сасвим нестане. Према томе су, дакле, те особиие женина млека карактеристичне само за оно време непосредно после порођаја десетак дана — и могу по гдекада судско - медицинском вештаку згодно послужити, да њима објасни питање, тиче ли се у даном случаја окорашњег порођаја или не V 1 ) По себи се разуме, да је ири сумњи о окорашњим порођајима тачан ареглед иолног органа најважнији — баш и за оно питање, у колико се лекар сме ослонити на млеко у дојкама као знак скорашњег порођаја. Ако тим ирегледом баш и не коистатује на полном органу који свежи или старији знак скорашњег порођаја, може констатовати какве аномалије шга болести појединих делова његових — нарочито материце или јајника с њиховом непосредном околином — п на основу тога находа објаснити појаву, за што жена има млека 12 ) И хемијски саотав млека у гом добу показује неке разлике.

у дојкама и ако нема других знакова скорашњег норођаја. Сем тога ће бавестан лекар тачним и детаљним испитом сумњиве особе моћи утврдити, је ли рапије у животу и нриликама њеним било каквих других механичких узрока — п. пр. дражења дојака — који су могли сами за себе изазвати ненормално лучење млека у дојкама. И још има лекар један згодан начин, да што боље утврди овоје стручно мишљење у оваким приликама — нарочито онда, кад, сем млека, других знакова нема, или су сасвим нејасни и непоуздани — а ево како. Ако је лучење млека у женским дојкама доиста иооледица какве промене или хроничне (дуготрајне) болести њених полних органа и њихове околине, а не скорашњег порођаја, онда оно није тако пролазно и променљиво, него се обично држи дуже времена, и, махом, на једној мери. А ако је лучење млека у женским дојкама физиолошка радња, т. ј. чиста последица скорашњег порођаја, онда оно — чим жена нрестане дојити — раоте и опада по иеком изнесном тииу, па се најпосле типично и изгуби. Ток тога ироцеса у већини случајева тако је правилан, да и та одређеност и правилност може лекару послужити као потврда, да се тиче млека после порођаја, а не каквог абнормног процеса. Већ за првих 15—20 дана после норођаја и&губе дојке у жене, која не доји, ону једрину и набреклост, која ое јавља кад су оне пуне млека, а то ће рећи, да лучење већ попушта и ако није престало. За даљих 2—10 недеља лучење је, махом, тако слабо, да се једва јачим притиском из дојака може нешто мало млека истиснути. Ако, дакле, лекар у даним приликама ни то не превиди, него тачно утврди, моћи ће и ту околност употребити, да свој суд што боље оправда. Леп пример те врсте забележио је Вибер из своје праксе 13 ). ј У истражном притвору прегледао је он неку женску, која је била под сумњом, да је 6 недеља раније родила, и своје дете упропастила. Сумњива особа је, истина, нризнала да је већ неколико пута рађала, али је одлучно и упорно порицала, да је родила. пре 6 недеља, као што је сумњиче. По њеном исказу родила је она последњи пут назад 2 године. При прегледу није лекар могао констатовати ни један знак скорашњег порођаја — сем обилата млека у дојкама — али је жена и тај знак друкче тумачила: — из.јавила је, да јој је то осгало још иза оног последњег порођаја пре 2 годипе. На оспову тога судско - медицински вештак није се могао решити на коначан суд о том случају, него је и даље посматрао сумњиву особу. За време тог посматрања поче се лучење млека у дојкама притворенице постеиено губити, и изгуби се најзад после меоец дана сасвим. То нестајање млека било је тако правилно и типично да је Вибер на основу тога решио тај спор. Дао је своје мишљење, да је та сумњива оооба пре кратког времена родила. Тај пример је веома инструктиван и за лекаре и за правнике, па ваљда га за то и Бруардел наводи 14 ) и ако он — као што већ споменусмо — на лучење млека у женским дојкама као знак окорашњег порођаја не полаже толико колико други. Поучан је управо у два правца: 1., што нам показује, како се оавесним пооматрањем и обазривим тумачењем појава и у иејасним и замршеним случајевима може доћи до јасних резултата и основаних мишљења; 2., што нас упућује, да се у тим приликама чувамо лажних исказа: —у опште женског лувкаства и преваре. По овоме изгледа, да има жена, које знају за аномалије у лучењу млека у дојкама — нарочито за оне, где дојке после једног порођаја никако и не пресушују. Ту је могућност и притвореница употребила у своју корист, не би ли лекара на тај начин заварала. 18 ) Сћ. УЉеП; РгбсЛз с1о тбЛесше ]е{*а1е. — Рапз; 1880; ра§. 302. и ) Р. Вгопагс1е1: »ГЛпГап^сШе*. — Рапз; 1897. ра§. 150.