Полицијски гласник

СТРАНА 124

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

у Нанои на лечење. Ту лекари констатују трудноћу у 8. меоецу, и она се доиста 24. децембра породи. Беше, дакле, јасно, да први изказ није био истинит, а како је било још законске могућности, државни тужилац потражи поновно суђење. IIа поновном претресу 18. јануара 186У. Адела изјави, да је њено рапије призпање пред судом оасвим лажно, а да га је учинила само по наговору својих родитеља. Они су је нлашили, да Ке — ако не призна ипак бити осуђена, али онда на много већу казну — на 15 до 20 година робије. Према овоме јасно се истиче оно старо иокуство, да оу саорови о трудноКи и аорођају нај тежа. и најоаасни]а иитања судско-медицинског вештачегва. Решењу њиховом приступају и иризнати стручњаци са оправданом опрезношћу и зеб?Бом. „И ако сам се већ од првих година мог лекарског живота бавио бабичењем (примаљотвом); и ако сам за 18 меоеци био кућни лекар у »нородилишту®; и ако сам оада на челу једног великог бабичког одељења: — ја ипак и сада, више но икада, страхујем, кадгод морам давати своје оудско-медициноко мишљење у каком случају сиорнога порођаја® — вели Лорен (Т -Јогат), па тако е рећи и сваки други прави знааац тих прилика. А кад је тако у оним случајевима, где лекар има више знакова, по којима се та питања, решавају, колико ли је опасније у оним приликама, где му је на расположењу само један једини од тих знакова — млеко у женским дојкама? Колико је ту нотребно и савеснооти и обазривости, да се до јасног и основаног резултата дође ! У таким приликама мора лекар имати све на уму, а строго се држати само онога, што сам савесним прегледом и свестраним испитивањем неоумњиво утврди. С тога пута не оме га ништа завести. Увек је боље у сумњивим случајевима признати, да овога маха нисмо у стању на тако пигање одговорити, него па основу недовољпих нодатака погрешно мишљење издати. Д-р М. ЈовановиЋ Батут. КРИМИНАЛНА ПОИХОЛОГИЈА III Према подели, коју је учинио Ханс Грос, Криминална Психологија обухвата два дела; један је субјективан и бави се разматрањем о психичној делатнооти оудије или криминалисте, а други је објективан, и проучава психичну делатност кривца. Ми ћемо се, наслањајући се на ову поделу и придржавајући се ње, а према плану који је Грос изнео, изложити иредмет Криминалне Нсихологије. У судоким и истражним радњамаистиче ое једна субјективна страна. То је психична делатност судије или иосматрача злочина и злочинца. — Не треба заборавити, да велика множина људи, кад што о себи говори, верује да познаје тачно ствари и да о њима тачно и верно саопштава, чак и онда, кад говори »чини ми се к , „мислим да је тако било Кад неко каже »чини ми се 1( или »мислим", то тај, који то говори, у највише случајева сматра као извесну ствар. Тиче ли се саопштења какве чињенице, голог Факта н. пр. »нљунггало је <( , »било је 9 сати«, »имао је црну браду® и т. д. то оно што се каже, кад се тако просто каже не излази тако јасно и видно испољено нити истакнуто. Сујета људска обично гони да се така Факта допуне и утврђују изразима. „чини ми се (( , мислим", „извесно". Но често се говори без ове резервације, са потпуном сигурношћу, ма ствар ни у пола не била толико сигурна, као што је то случај у животу, а и у суду. Ко има искуства у

проматрању овога Факта, тај долази до уверења: да људи често пута не знају шта знају. — Читав низ тврђења изноои се и поотавља са највећом сигурношћу, а кад се једно иза другога подвргну озбиљнијој контроли, то се као истинито покажу једва једно или два тврђења, т. ј. најмањи део. Али и овде са сумњом не ваља ићи у крајност. Век и у обичном животу дешава се врло често да се неко поколеба у свом знању о нечему, ма да је у исто уверен; то иоколебавање бива услед сталне сумње која са спољне стране долази. Нарочито лако ое могу поколебати живахне природе : причају пешто; неко почне запиткивати: да ли је заиста тако било, да се није обмануо и сумњиво порицати и т. д. и овај се већ колеба у истинитост онога, што за истину сматра и најпосле се дешава, да признаје да се ствар коју он зна, лако могућно и другаче десила. Још чешће се оваки случајеви јављају пред судом и у суду. Околност, да се излази пред судије, већ дејствује на највише људи узбуђујући овеот, да је њихна изјава* или исказ од врло велике важности или да може бити од велике важности. И ауторитативни положај судије упућује многе људе, који етоје пред судом, да евоје мишљење судиском потчине и да ое у своме тврђењу поколебају. Зар је онда чудо, ако неко, који је уверен у иотинитост овог исказа, не може више ништа оа сигурношћу да тврди о оном што он зна, пред судијом, који непрестано оумњичи. Судија не треба да прима слепо сваки иоказ и да га бен критике акцептира; али исто тако не треба бунити, пометати ни колебати онога који даје исказ и који, вероватно, истину изноои. У томе лежи један тежак задатак за криминалисту. Но, још је теже уиутити на пут истине онога, који даје иоказ и лаже ненамерно, или који нетачно зна ствар, нетачно схвата и погрешно закључује. Може неко сматрати да се то једнога кривичног иследника или судије ништа не тиче — сведок или кривац гако и тако говори, да је тај и тај исказ и то је довољно за судију, пошто све размотри да се определи у његовом изрицању пресуде. То није довољно за његово опредељење. На нрвом месту треба сами да се уверимо да се у чему год нисмо иреварили, а исто тако морамо се чувати од тога, да онога, који даје исказ, одвраћамо од његова мишљења и да га своме прилагођавамо и приволевамо. Криминалиста, ислед пик, који је у стању погрешан и лажан исказ да умотри; који је у стању погреша.н исказ корегирати и исказника упутити да сам све своје погрешке увиди и оамо истину саоншти, који то може, тај је савршен у свом тешком послу и с успехом врши свој задатак. Задатак једнога криминалисте, према томе, је врло тежак. Још ЛУагпкбш^ изнео је прошлога столећа гледиште да јуриспруденција мора да тежи да постане природна наука. Та се мисао безброј пута понављала у току прошлога столећа, и ма да је у толико прилика иогрешно охваћена и водила у заблуде, ипак ое не може спорити њен значај, као што се не може спорити и усиех, којим је криминалистика нарочито у носледње доба дигнута на степен природних наука, чему је иајвише донринела Ломброзина школа — ма да је и она учинила погрешку, што је журно збирајући податке одмах покушала и закључке да изводи, а то је посао доцнијега рада и епохе. Ломброзина школа требала је се »ограничити на ирибирање чињеница. (( »Свако истраживање мора на првом месту да утврди и Формулише битност саме ствари или предмета". А у кривичним стварима то је полазна тачка и најважнија чињеница. Може неко хиљаде и хиљаде судских протокола, и ислеђења и кривица прочитати, па ће опет на крају крајева увидети, да њих