Полицијски гласник

СТРАНА 128

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15

ских криминалних чиновника, који би одржавали везе оа публиком и створили кећу сигурност у нолицијским квартовима; али надлежни се одлучише за половну меру. Сваки може схватити, од какве је вредности она била: да ли у једном полицијском кварту од 15—20.000 становника криминално-полицијске послове врше један или два чиновника у истини је једно исто. Главна маса криминалне полнције са њеним стотинама чиновника остала је и даље у згради главне иолицијске управе на Александровом илацу, п ово чврсто бирократско сједињавање учинило је сасвим ирир^дио временом да носиоци »егзекутиве,« криминални комесари сматрају да испуњење њихове званичне дужности лежи је м ино у раду у канцеларији, те на тај начин заборавише — сем незнатних изузетака — главну ствар — практичну делатност изван канцеларијских зидова. Тиме је пак и сам тај систем осуђен. Она криминална иолиција, која није у стању да образује чиновнике, који ће, место да седе у канцеларији, и пишу читаве рие аката, стајаги у практичном животу, који Ке прилике велике вароши познавати, посматрати и схватати и свуда имати своје везе, — таква криминална полиција не може показати никаква успеха у борби са злочинцима; њена ће снага бити за све велике злочине недовољна и само ће од случаја зависити проналазак злочинца. Криминалиста, који је само теоријски образовап, никад неће постићи повољне резултате. Ту не помажу ни иајпаметније и најпространије ирипреме ради проналаска убице, ни најтачнији ФотограФски аиарати и справе за мерење, ни најпотпуније листе и акта. Истина све иде као под конац од онога тренутка, кад три пута зазвони звоно телеграФске централе у главној полицијској управи, т.е тиме јави дежурном комесару, да је из некога варошкога кварта јављено о учињеном убиству, на до састанка комисије ради констатовања убиства на лицу месга. Потребне се депеше напишу и предаду, државни правобранилац и виши претпостављени буду извештени, тачно после најдаље једног сата све је на лицу места, увиђај је учињен, потребна мерења и ФотограФисања су извршена. Али сад треба ићи даље, господо кримцналисте! Да је овде од зликовца човек убијен, то је сигурно као град! Али даље, даље! Прво шго задаје врло чесго муке, то је ко је убијено лице? Нарочито кад је убијени нађен изван места за становање : у подруму. на тавану, у шупи или на пољу или у шуми. А за тим главна је ствар: ко је учинилац, који трагови могу послужити, да се за њ сазна и ухвати ? И ту се онда налази висока комис.ија за извиђање убиства, коју састављају несумњиво интелигентни људи, али без довољног практичног искуства, и без икакве везе са публиком, у туђој кући, у готово непознатом крају вароши, међу сасвим страним лицима. Личност убијенога, његова породица, његове навике, његови односи ирема трећим лицима, према становницима исте куће, комисији су потпуно непознати. Док се све то сазна и утврди потребно је много труда и времена, а при том није комисија чак ни у положају, да бар у неколико испита поузданост првих исказа, који су јој од стране ггублике учињени. А како су важна баш прва констатовања и испитивања сведока! Губитком времена, који у овом случају истрага трпи, користи се учинилац; он добија толико маха, да се може сакрити или утећи, баш и кад полицији у опште и по^е за руком, да пађе његов траг, Већ по овој кратким потезима скицираној слици даје се познати, са каким тешкоћама и са како мало изгледа на успех ради криминална полиција на месту извршеног убиства, и да се најзад не треба чудити, што немају усиеха кримипални чиновпици, који нису упознати са приликама, са пубдиком,

са крајем вароши, где се убиство десило. К овоме придолази недовољно практично образовање, неспретност у' саобраћају са цубликом и у испитивању сведока, оскудица брзог схватања ситуације, у кратко, скупе се толико неповољних момената, да се за објашњење извесног убиства управо само случају има захвалити. Али то не сме и даље тако ићи. Нанустимо овај застарели систем, напустимо централизацију криминалне полиције и њену бсзуспешну бирократску делатност! Нека се поглавита пажња обрати на практично образовање чиновника, и иека се пре свега следује примеру других великих вароши, т.ј. нека се у разним крајевима вароши отворе квартовне канцеларије, а не да се све сјединч у главној полициској уирави. Тиме ће се криминални чиновници опет приближити пракси, животу и саобраћају велике вароши, те ће имати прилике како да са публиком сгупе у корисне везе, тако и да ое уиознају са зликовцима њиховога кварта. Тада ће се они упознати са уточиштима злочинаца, и тада ће моћи пазити и проучавати њихов живот. Криминална полиција берлинска моћи ће онда опет испуњавати као што треба свој задатак. Неће онда бити непронађене толике убице, нити ће толика злочина дела остати некажњена. Кад криминална полиција задобије поверење публике добиће она у публици и иомагача у своме нослу. Али је претпоставка за ово, да се крнминалпи чиновници одуче од надутости и охолости према грађанима, као што се то може опазити код појединих чиповника „старога курса," који тако понашање називају „чиновничким достојанетвом.« д. р д ра г. А. ДА 1И ЈЕ САМ0УБИСТВ0 Б01ЕСТ ИЛИ 310ЧИН? Криминално —психолошка студија (НАСТАВАК) И Молијер је на такав начин играо на смрт. И противу забране од стране лекара, изашао је још један пут на бину и добио крволинтење, од чега је после наступила смрт. Врло је редак случај, да су се самоубице сааљивале, као и то, да су се намерно затрчале и главом ударале у зид, или чак и то, да су се хотимично смрзавале. Иозната је једна од најчудноватијих врста самоубиства, а то је да се човек сам разаине на крсту. Обућар, Матија Ловат, разапео се Формално на крсту 19. јула 1805. године. Кроз обе ноге пробо је два ексера од по 15 цоли дугачка, за тим је укуцао и леву руку на крст, па се заједно са њиме иротурио кроз прозор. Крст је претходно добро учврстио кононцем за прозор, па је тако обешен и разапет висио све до сутра дан. Тада су га приметили, скинули су га и кроз кратко време излечили, али је две године доцније умро у лудници Сен Сероло 1 ). У прилог томе, да код свакога случаја самоубиства мора постојати болесно телесно или душевно стање, иде и та околност. што често самоубице овесно употребљују начине за извршење дела, који проузрокују највеће болове. Шта више, они у случајевима, да их ко спречи у првом покушају атака на свој живот, V ноновном случају, и поред већ једном претрпљених болова, не презају од тога да опет на такав исти начин одузму себи живот. Као што можемо видети из ст тистика свију држава, у већини случајева оамоубистава, мотиви из којих су ова извршена, састоје се из неколико главних врста. По статистици Ј ) СгезсћЈсћке с1ег с1игсћ Ма1;ћ1еи 1 -.оуа1; ги УепесН^ јш Јаћге 1805 ап 81сћ веЊзк уоПго&епеп Кгеи21§ип§:. — Ки(1о1Гз<;ас11: 1807.