Полицијски гласник

СТРАНА 198

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

Државни Савет предходно је ценио питање о надлежности Савета за расматрање овог предмета, па је нашао, да је Државни Санет, према последњем одељку чл. 169. закона о општинама, надлежан, пошто је жалба управљена противу неправилности у зборској радњи. За овим је Савет нашао, да су наводи жалбе без вредности, јер, по тач. 16. чл. »4. зак. о општинама, лица, од којих се коцком бира гласачки одбор за овакве зборове, не морају бити писмена; међутим жалитељ ничим не доказује, нити се актима утврђује, да су гласови на овом збору неверно бележени. С тога је, одлуком својом од 28. октобра 1908. год. Бр 7014., одбацио жалбу као неумеспу.

Један слцчај из § 9. закона о местима. Т. К., овдашњи, обратио се Управи града Београда и тражио дозволу : да на Лаудановом Шанцу, ван варошког реона, на свом имању, подигне једну зграду. Од овог тражења одбијен је решењем Управе града Веограда од 19. Фебруара 1902. године Г№ 191. Ово решење одобрио је и Министар Унутрашњих дела као умесно и на закону основано. Државни Савет, коме је жалба изјављена, одлуком овојом од 26. септембра 1902. године ј \« 6535. поништио је решење Министрово, са ових разлога: По § 9. допуна закона о местима од 16. јуна 1866. годино, изузетно, ван рејона вароши могу се подићи летње куће за уживање, и зграде по баштама и виноградима. Па како је жалилац поднетим уверењем општинског суда доказао, да је земмљиште, на ком жели подићи зграду (за виноградара и себе. за седење у време бербе) виноградско и засађено виновом лозом, онда је он противно поменутом законском пропису одбивен од тражења, да му се дозволи подизање зграда, у молби означених. Разлози Управе вароши Београда, на основу којих је.одбила молиоца од трг^жења, и то : ненасељеност Београда у садањим рејонским гранинама, незгода за надзор и безбедногт, као и тешкоКе за саобраћај, осветљоње, и Воду наоељених кућа ван рејона, које јеМинистар ожалбеним решоњем огласио за умеоне, — не могу потрти важност поменутом § 9., као законском пропису, који је једино мерило за правилну расправу овог питања. к

Решење надзорне еласти, којим је прекинута истрага над општиншм часницима, не подлежи расматрању Дршавног Савета. Ж. Б., иреоедник општине 3 , оитужен је за мпоге неуредности и неправилности, почињене у званичној дужности. Надзорна власт повела је исч>рагу, па иследивши кривице оптуженог, нашла је: да не постоји ни један навод у тужбама, те је с тога, а на основу чл. 156. закона о општинама, прекинула даљи ток ислеђења, и о томе известила тужиоце. Незадовољни овим, тужиоци су изјавили жадбу Државном Савету, налазећи,

да је рад надзорне власти неправилан с.а ових разлога: 1. што сведоци на свој исказ нису заклети; 2. што је оптужени нредседник извршио једну нресуду иступне природе, ма да је она већ била застарела; 3. што није саставио буџет и општинске рачуне; 4. што на извесним предмегима није нрилепио таксу, и 5. што је допустио, да велика сума порезе остане на дугу. Државни Савет одлуком својом од 10. маја 1905. године № 3074. одбацио је жалбу као ненадлежној власти поднесену, налазећи, да ниједним законским прописом није овлашћен да и овакве иредмете расматраД^ м. в.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА I Учињена су нам ова питања: Суд општине трнавске, актом својим од 12. априла ове год., Бр. 683. пита: »Овај суд, актом својим од 5. Фебруара ове године, послао је свој буџет на одобрење г. Министру Финансија, а уз буџет иослао и све податке, који се траже т. 4. чл. 42. закона о окружним, ореским и општинским буџетима, у који ред података снада и школски буџет, одобрен од стране окружног школског одбора. Стопа приреза, за покриће издатака чисто по општинском буџету, износи само 18°/ 0 , а прирез школски, по школском буџету, износи 104-90°/ о , јер општина подиже нову школску зграду. Г. Министар Финансија вратио је оиштиноки буџет са наредбом, да суд и одбор сведу стопу ириреза за оба буџета и школски и општински на 40°/ о или па 50°/ о , па да буџет иде Државном Савету на одобрење. Моли се уредништво да изволи дати обавештење: да ли сме општински оуд да сведе укупан прирез па 40 или 50°/ о , кад општински прирез, намењен чисто општинским иотребама, не прелази отоиу од 1 В°/ 0 , а остатак је по буџету школском, који је надлежно одобрен по закону о народним школама, и да ли га г. Мипистар сада у опште сме мењати. На ово питање одговарамо: По закопу о окружним, среским и онштииским буџетима, који још важи, јер закон о уређењу округа и срезова, којим се овај мења, још није иотпуно уведен у жпвот, г. Министар Финансија одобрава општинске буџете. Позвап да води Финаноиску политику земље, оп је нашао, да пореска снага народиа не сме да се оптерети огромним помесним прирезима на штету главнога њенога задатка, државног пореза, па је ио горњем закону узео у своје руке и контролу ових приреза, били они одређени ма којим законом и у ма којој сврси. Тако је он расписом својим од 14. децембра 1904. год. Б.ПрБр. 7450. наредио,

да у састав општинског приреза улази и сума, која је намењена за издржавање и аодизање школа, и да целокупна стопа приреза ни у ком случају не сме бити већа од 50°/ о за сеоске општине. Како се оваквом гледишту Министровом не противе ни одредбе поменутог закона о буџетима, нити се, пак, из закона о народним школама, а имено из онога Факта, да школске буџете утврђују школски одбори, може извести противан закључак кад целокупна стопа премаша оуму, коју предвиђа закон о буџетима, онда су наређења г. Министрова обвезна за општине. Према томе суд и одбор морају да прераде и општински и школски буџет у смислу примедаба г. Министрових. Кад ступи у живот и чл. 108. закона о уређењу окр. и срезова, онда г. Министар неће више имати права да смањује општинске прирезе, кад нису већи од 50°/ о , јер по тач. 17. овога члана, буџете општинске, са прирезом до 50°/ О 1 одобравају окружни одбори. II Један општински писар пита: Као што је познато уредништву, порез државни по сеоским општинама куие оиштински судови. Пореска одељења не задовољавају ое, што општински писари морају да остављ.ају знатне, чисто оиштинске послове, и да књиже овај порез, него при предајама иореза траже чак и то, да ови прорачунавају проценте појединих приреза, и по овима наплаћене суме деле по облицима. Моли се уредништво да изволи објаснити, да ли су општински писари дужии да ово раде, јер је опо тако тежак и дангубан иосао за њих, да им одузме најбоље време рада, на штету осталих општинских послова. На ово гштање одговарамо: По II делу ^упута за вођење иореског дневника од 1. Фебруара ове године Пр.Бр. 3209., оиштински писари само уводе у дневник наплаћене суме. Кад дође дан предаје наггааћених сума нореском одељењу, онда је лице, које порез ирима (иорезник) дужно да само изнађе рачуном колико од наплаћених сума припада коме пореском облику, а колико прирезима. Како се из уиута види, ова је дужносг нарочито одузета од општинских писара и наложена порезницима у тој намери, да се избегну грешке, које се лако могу учинити нри изналажењу процената и деоби на облике. Нека, дакле, оиштински суд слободио остави овај посао одељењу, јер му га оио не може силом наметнути. III К. Ж. Б. општински писар пита: »Пресудом суда општине добро-долске, од 1. новембра прошле године, кажњен је Џ. II. са 60 динара за иступну шумску кривнцу.