Полицијски гласник

СТРАНА 186

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

моје дужности потребна. Но нађем јш је код кога — тај је оам оеби онемогућио опстанак у државној служби. Овај ће мој распис начелство саопштити свима подручним чиновницима и уобичајеним путем објавити у целој земљи. Бр. 1278. 23. маја 1905 год. у Београду. Председник Министарског Савета, Министар унутрашњих дела, Љуб. Стојанови^ с. р.

Свима наче<дствима и Управи града Београда Сазнао сам да со у Србију увозе знатне количине рибље траве (Јетеп соссиН тсПсЈ).

Овај трговачки артпкал скоро искључиво употребљује се за тровање рибе. Како је тровање рибе у Србији забрањено законом о уништавању штетних животиња и биљака, као и законом о риболову, нашао сам за потребно забранити увоз рибље траве у Србију, као надлежан по чл. 24. тач. 5. — о чему сам известио и Господина Министра Финансија. Према овоме, од данас не могу овај артикал увозити ии анотекари ни дрогисте, јер се рибља трава сада ни у медицини не употребљује. Препоручујем начелству — Управи да у своме подручју одмах попише сву рибљу траву, која се у промету налази, нареди дрогистама и апотекарима да сву заосталу количину распродаду до краја овог месеца, па о тој продаји саставе списак, у коме ће бити означени купци и количина продане траве. Тај списак, по окончаној продаји, нредаће се месној држ. полиц. власти.

Ако начелство нађе ма и најмање количине рибље траве код трговаца и дућанџија оно ће их казнити, јер дућанџије и трговци не смеју држати и продаватм ову робу. После 31. маја ове год. ни један дрогиста или апотекар не оме имати рибље траве у радњи, јер ће ое ма и најмања количина сматрати као недозвољено држање и казнити по чл. 33. тач. 2. закона о чув. народ. здравља. Препоручујо се начолству — Управида ову наредбу у своме подручју објави и о њеном извршењу стара се. СБр. 5370. 19. маја 1905 год. у Београду. Председник Министарског Савета, Министар унутрашњих дела, Љуб. СтојановиЋ с. р

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРАВУ СВОЈИНЕ И ПРАВНИМ ОДНОШАЈИМА НА ВОДАМА У СРБИЈИ. (НАСТАВАК) 40. — Но вршење права употребе непловне воде огр аничено је сваком прибрежном сопственику, с једне стране, истим или равним арпвом остапих. снижих или прекоречних, прибрежних сопотвеника. а с друге опет стране, јавним или оиштим интересом (»јавним обзирима, који проистичу из свезе и иотребе вода«, в. 2. алинеа чл. 9.). А та су ограничења: а) што је за свако друго уиотребљавање текуће непловне воде, које није споменуто у чл. 14., као и за иодизање нових или иреиначавање или измену већ посгојећих грађевииа или сирава, које оу потребне за то друго употребљавање (н. пр. подизање или нреправљање Фабрике, воденице, стружнице, и т. д.) потребно и овде, као год и код пловних вода, иретходно одобрење надлежне полицијске власти 1окр. начелства), но само тада ,, ако би то употребљавање имало средства на ир &ва других или уилива на својства, ток, иад или висину воде« (2. „алицеја чл. 15.) или на иотрошак воде (чл. 16. при крају). — Но између овог одобрења власти код непловних и оног код пловних вода је знатна разлика. Тамо то одобрење ствара (конституише) ираво или повластицу на ту другу употребу воде, а овде то ираво већ иостоји (в. у чл. 4. ,но" и у чл. 11 : »има.јуКи право употребе воде«), те одобрење власти придолази само зато, да га регулише, да утврди да оно у облику, у којем хоће да се појави, није противно ни оиштем интересу ни иравима других ирибрежних сопственика; или, ако власт нађе да би облик те друге употребе дошао у оиреку с општим интересом и туђим нравима, да га она тако дотера да се оно може вршити без иовреде јавнога интереса или права других. То се иретходно одобрење власти дакле, овде нојављује сако као обична иревентивна иолициЈска мера, којој је задатак да, испитавши све прилике данога случаја (чл. 31.), постави услове за вршење тога права, да означи: место, количину и начин употребљавања воде (в. чл. 17.), како би се, у границама могу^ности, могли избећи могућни спорови, који су и иначе већ поводом употребе воде врло чести;

као и да означи највећу допуштену висину воде и допуштену низину воде (чл. 22.); б) што ни један прибрежни сопственик не сме, употребљујући воду из свога дела речнога корита, чинити је нечистом на штету другога прибрелшога сопственика или других лица, која имају право на употребу воде (н. пр. становника села или града) нити причињавати туђим земљама иоилаву или нанос (3. ал. чл. 9.); в) што ни један прибрежни сопственик не сме сву воду потрошити, те с тога мора неупотребљену воду пре него што она додирне туђу — суседну — земљу вратити опет у првобитно корито њено, осем ако се друкчијим пуштањем (н. пр. пролазом кроз јаз или канал) не чини никаква штета другима, који на ту воду права имају (чл. 11.).; г) што сопственик земље, преко које тече каква вода, не сме овојевољно на штету земље (или' какве гра!)евине на њој за употребу воде н. пр. воденице), која лежи ниже његове земље, иреиначавати ириродни ток те воде, нити га пак усиоравати, на игтету земље (односно грађевине на води), која лежи више његове земље (чл. 10.); д) што ни један прибрежни сопственик не сме, без доиуштења власти, до саме воде у кориту реке, засађивати, иунити, иодзиђивати, откопавати или иреграђивати, у колико би то имало уплива на ток, висину и својства воде (3. алинеја чл. 15. у вези с §. 267. грађ. зак.) — То ограничење важи и и за иреиравке досадањег стања (в. §. 395. крив. зак.). Ако пак који прибрежни сопственик противно овим ограничењима поступи, он но само да кривично него и грађанскоиравно за причињену штету оштећеноме одговара (§. 395. крив. зак.); и ђ) што је сваки прибрежни сопственик дужан да у случају иреке иотребе за воду (н. пр. при пожару или кад становништво села или града нема уопште довољно воде), а ио претходпом иаређењу полицијске влаоти, уступи иривремену употребу своје воде (чл. 27.) или и дужу колика је количина селу или граду потребна а иретицала би преко потребе прибрежнога сопственика (чл. 28). У оба случаја он нема права на накнаду за ту употребу воде. 41. — Сопственици земаља, које леже једна до друге, а све су поред какве непловне воде, могу се сагласити на то, ка ко ће воду употребљавати и у том случају њихове се земм