Полицијски гласник

БРОЈ 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 187

сматрају у том обзиру , према треЛима , као Јвдно цело т. ј. као зајвдница или смесништво (чл. 12. и §. "215. грађ. зак.). 42 — Острва у непловним водама. — Под острвом разуме се оно узвишење земље у води, које ое при редовном (нормалном 1 ) стању те воде уздиже над њеном новршином и које је толико удаљено од обале, да се може бар чуном опловити. Ако бл се у каквој домаћој неаловној реци образовало ноео острво, онда се оно сматра као арираштај (ассеззш) ирибрежних земаља и припада соаственицима тих земаља, који га деле међу собом (§. 262. грађ. зак.) и то овако : а) ако се острво образовало по средини речнога корита, онда се оно најпре и.одели линијом, која се замишља да мде дуж средине речнога тока. А та се средња линија изналази кад се иреиолове оне линије, које се, према редовном (нормалном) стању воденога тока, повуку од једне обале до друге, а у одстојању једне линије од друге колико је ново острво дугачко. Затим се део острва од оне средње линије и с једне и с друге стране, деле на ирибрежне соаственике по дужини земље свакога од њих; и б) ако се ново острво начинило само с једне стране те средње линије, онда га међ собом деле само соиственици прибрежних земаља на тој страни, на којој је постало, и то опет по дужини својих земаља. 43. — Новога острва, међутим, нема у овим случајевима, које предвиђа §. 263. грађ. законика, наиме: а) кад се водени ток расцеаи на кракове па ови оалове иечију земљу (њиву, ливаду и т. п.) тако, да ова сад нредставља острво. У том случају опловљења земља остаЈе и даље у својини досадањег јој власника; б) кад водени ток захвати у своје корито део чије земље, па га после неког времена напусти, дакле, тај захваћени део аресуши ; он се тад враћа у својину аређашњег му власника; и в) кад се водени ток излиЈв из свог: корита те аоалави прибрежне земље; тад власници поплављених земаља не губе права својине на те земље и ако га за време трајања поплаве ие могу да врше. 44. — Напуштено корито (а1уеиз АегеНсШз). — Дешава ге да каква река, пловна или непловна, аромени неки део свога досадашњег корита на тај пачин, што га наиусти а место њега заузме известан део прибрежних земаља. У том случају, по §-у 264. грађ. законика, сопсгвеници заузетих земаља имају ираво да се из аресушенога дела речнога корита накнаде у сразмери аретраљтих губитака, па било да је онај пресушени део за то довољан било да није. Ако није могуће тога ради извршити деобу напуштенога дела корита у натури, онда ће та деоба извршити иродајом истога земљишта па отуд добизен новац поделити на оштећене нрибрежне сонствеиике {§. 499. грађ. зак.). И тек ако после дате накнаде што иреостане од тога земљишта с њим ће се ностуиити као и о новим острвом по §-у 262. Али ако речно корито гхресушује иоред обала, онда се ншуштени делови корита само неиловне воде сматрају као арираштаЈ прибрежних земаља по аналогији §-а 264. грађ. зак. а код иловне воде, они припадају држави. Правичност захтева да држава овај део земљишта за накнаду уступи прибрежним сопственицима, те да ови очувају досадању могућност да се водом користе. 45. — Нанос шш напловина (а11тшо) — Бива да водени ток понајлак и неприметио, а без ичијег удела, наноси земљу иа које место на обали, те тим начином ову увећава. То се увећаше обале назива наносом или напловином (алувијом). По §-у 265. грађ. зак. то прираштање обалске земље припада у

својину соиственику њеном, а то, како се обичпо вели, зато, што се не може поуздано доказати туђе право својине на тај нанос. За тај прираштај прибрежни сопственик није дужан дати никакве накнаде, на ни онда, кад би се баш и знало с чије земље нанос долази. 46. — Одваљени део земље (а7и1з10) — Ако се деси да водени ток силом својом одвали или откине један део земље од једне обале, па га пЈ »ивали туђој обалској земљи, тад, по §-у 264. грађ. зак., он неће одмах припасти власнику увећане прибрежне земље, него тек по истеку једне године и то само тада. ако ту одваљену земљу не би њен иређагињи власник обрађивао или се њом не би користио у току те прве године. Раншривање права својине прибрежнога сопственика на тај одваљени комад земље је дејство особене застарелости, која је иостојала у старијем Немачком Праву под именом ћутања или мучања (Уег8сћуе1§ип§:), па је отуд прешла у Аустријски а из овога у наш грађански законик. Овде је за задобивање својине на тај комад одваљене земље потребно само то: да се је досадањи сопственик уздржавао за годину дана од таквих постуцака с тим комадом земље, из којих би се могло закључити да му је намера да га и даље задржи у својој државини 1 ), н. пр. није га оградио, обрађивао, под закуп издавао и т. д. А није нотребно да и сопственик прибрежне земље, уз коју је тај комад приваљен, што предузима, као што то траже неки страни законици (ц. пр. Француски). Ако је, пак, досадањи власник одваљеног комада земље, у течају те прве године, очувао био своје право својине па исти, па га после тек напустио, онда је за губитак односно за прибављање својине на исти потребан редован одржа^ (изисарјо, тј. тековинска застарелост, §. 929. грађ. зак.). V. 47. Правни одношаји на приватним водама. — Приватне се воде разликују на: а) за творене или стојеКе воде. Амо спадају: извори, метеоролошка (кишна и снежна) прикупљена вода, бунари, рибњаци и остале воде, које су у ма какве затворе прикупљене на приватном земљишту (н. пр. у резервоаре, цистерне), и б) текуКе воде, као : отоци поменутих вода под а) док теку кроз приватну земљу. 48. — Затворене су воде саставни део земље, на којој су (РоНао ешт а%п ун1е1;иг а^иа угуа), па с тога и јесу у ириватној својини сопственика земље на којој су (чл. 5. »припадају господару земље на којој су (< ). Својина је на ове воде својина у правном (техничком) смислу и обухвата сва права на речно корито и воду као и искључиво ираво иа уаотребу и све користи од њих, нарочито араво на риболов, но, разуме се, све то у толико, у колико није ко други особеним иравним основом задобио какво право, н. пр. службеност с туђега бунара или извора воду носити или ту стоку појити (§. 335. под 2., Грађ. зак.); а ван тога. сонственик је властан тим водама по свОЈОј вољи располагати (чл. 9.), н. пр. извор затрпати, рибљак пресушити и т. д. Својина се на те воде ирибавља и губи по општим аравилима о прибављању и губљењу својине на непокретиа добра, која су изложена у грађанском законику. , Она може бити оитерећена и службеностима у корист ' трећих лица.,-; А I Она се заштићује редовним иравним средствима, тужбама, којима се и својина у опште заштићује. Ј ) По Римоком Праву је пређашљи сопственик губио право својине на одваљени комад својо земље тек тада, пошто су дрва на њему густина своје жиле у ту земљу тј. у ону, уз коју је приваљеи.