Полицијски гласник

БРОЈ 21

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 189

гих првих примедаба, споредни умешач је лишен права да интервенише. Наравно да примедбе, ма које оне биле по хронолошком реду, не спречавају споредну интервенцију, само ако нису по главној тзећ по споредној некој ствари донесене, као на пр. по питању о надлежности, изузећу (112. грађ. суд. пост.). Главна интервенција. Закон од 17. јануара 1900 г. није дирао у §. 06. који говори о главној интервенцији. Он и данас, као и пре овога закона, гласи овако; »Кад ко држи да има право на ону ствар, о којој се две парничне стране пар-

уиотреби, и штићеник, и поред њих, губи спор. Међутим, да се је овај на заштиту позвао у тужби, одиосио у одговору иа тужбу, заштитник би га својим одбранама сачувао од рђавога исхода парнице. Остало би онда да се, у ог.аквом случају, штиКеник одбије од тражења. накнаде штете од заштитника. Али, питање је да ли би оваква солуција била закону саобразиа, пошто § 339. вели, на један апсолутан начин, да штићеник неће имати нрава на накнаду штете од заштитника, ако се је, не траомеИи зштите, у нарницу унустио и ову изгубио. Из овога излази да ће он имати право на накнаду, ако се је у заштиту позвао. Како се, пак, по мишљењу које ми овде расматрамо, штићеник може, по § 65. грађ суд. пост., нозвати у зашштиту све до првих примедаба касациопога суда по главној ствари, то је онда штићепик, који се је на заштпту у томе року позвао, испунио услов који се, по § § 330. и 340. грађ. суд. иост., тражи за ираво на накнаду штете од заштитнпка. Дакле, са системом ио коме гтозивања у заштиту може бити све до првих примедаба касациоиога суда по главној ствари долази се или до неправичнога или до закону противнога резултата, што, свакако, није знак његове основаности. У Француском законодавству штићеиик (1е §агап(л) није дужаи позвати се, у спору против њега поведеном. у заштиту. Он може, на свој ризик, сам парницу водити. Ако ову изгуби, онда има нраво тражити од заштитника (1е §агап1;) накнаду штете. Само овај ће се те накнаде ослободити, ако докаже да би штићеник добио спор, да се је у њему позвао у заштиту, што значи, да лаштитник дугује штићенику накнаду, ако би овај парницу изгубио био баш и да Јује еањим заједно заштитник водио. (ВопШз, ор. сИ. I, р, "293 о& 294 ; Р1ашо1, ТгаИе ШтеМагге с1е с1гоИ с1т1 , II, р. 466. ећ 7 18). Дакле то питање да ли зашштитник може или не одбранити пггићеиика може се, но Француском законодавству. расиравити било одмах,^ то јест у току самога спора који штићеник води, било доцније, по свртнетку тога спора. Иаш законодавац, међутим, хоће да се то питање реши одмах, у самој главној парници, те ие доиушта штићенику да може, по свом нахођењу, нли позвати се у заштиту у том, главном спору, или овај водити и окончати сам, па, потом, ако је га изгубио, тражити накнаду од заштитника. § 339. грађ. суд. пост. тако је категорички редигован да, изгледа, штићеник не би могао, у овом последњем случају, више истицати то питање: да ли би заштитник био у стању или не да га одбрани, да га је био, у главиом спору, тога ради позвао. А кад се већ ставимо на то гледиште, да наш законодавац хоће да се питање о одговорности заштитника одмах расправи, онда се мора усвојити и овај закључак: да је штићеник дужан заштитника позвати т Нтте Н1лз. Тек ако овај води ађ ЈпИЈо нариицу са иротивником штићеника, може се знати да ли је он у стању да штићеника одбрани. Ако би се овај могао у заштиту нозвати у једном доцнијем моменту, тада би иитање о одговорностп заштитника, у случају да штићеник изгуби парпицу, било сумњиво, пошто би, може бити, овај успео штићеника одбранити, да је одмах, у самом ночетку спора, био у заштиту позван. Допустити, пак, да се, по свршетку главне нарннце, то питање између заштитиика и штићеника дебатује, то би било противно вољи законсдавчевој, да се то иитање има одмах, у току главнога спора, расцрави Другим речима, врло је сумњиво да би заштитник могао овде ту дискусију иовести, пошто Је, за његову одговорност, штићеник испунио потребне услове позвао се је у заштиту и парницу је изгубио. Дакле, расправљено је питање о томо да ли је заштитник био у стању да одбрани штићеника, и расиравл.ено на његову, заштитиикову, штету. Овај га више, по свршетку и губитку главне парнице, истицати не може. У осталом, судска одлука о главној ствари, у исто време, садржи и осуду заштитника на накнаду штете (§ 65, став. 2. грађ. суд. пост.). И збиља ми не видимо на основу којих би законских прописа могао суд не изрећи у исти мах и осуду заштитника из тога разлога што је он би у стању штићеника одбранити, само да је раније у заштиту позван био. Закон, с једне страве, вели да ће штиаенпк имати право на заштиту, ако се је, у току снора ко.ји |е изгубио, позвао у ову, а, с друге стране, следбеници мишљења које ми овде дискутујемо аризнају ираво штићенику да се у заштиту позове до рока у §. 65. означенога (односно, по Ш-ем одељењу касационог суда, до краја спора). И када је то нраво штићеиика да се, до означенога времена, позове у каштиту,

ниче, и кад држи, да ће парница та науштрб права његовог бити решена, ако се у парницу не умеша, може дати тужбу за ту ствар, или противу једне, или противу обе с-тране, како природа тужбе са собом доноси. »Док се ио оваквој тужби не оконча парница, дотле ће она прва застати осим ако би се видело, да ће застајање ове иарнице бити од штете којој страни.

како би он могао трпети отуда што се је једним својим правом користио? Дакле, и у једном оваквом случају судска одлука гласила би и против заштитника. Да додамо да овакву одлуку, у колико је ои у питању, заштитник не би могао ни поновљењем спора уништити по том основу, што је он могао штићеника од губитка спора сачувати, да гајеовај раније у помоћ позвао. Ово додајемо више ради исцрпности обраде овога питања него што би нам то требало за одбрану мишљења на које ми овде скрећемо пажњу. Истина § 426. тач. 13. грађ. суд. пост. вели, да се поновљење спора допушта »кад је тужитељ прибавио или дозиао за исправе, или друге доказе од решавајуће важности тек оида, када их није могао више у парници употребити Али ово је други случај. У нашем случају заштитник не истиче то што наведена одредба предвиђа, већ он просто тврди да је штићеиик парницу изгубио зато што га није позвао у заштиту т Нтте ННз, јер би тада он могао изнети, у његову, штићеникову, одбрану, корисне доказе, које он, неблаговремеио позван у заштиту, није могао истаћи. § 426. тач. 13. претпоставл>а да је парничар, који тражи поновљење, имао ираво доказе, по свршетку спора откривене, уиотребити. Међутим, заштитник нове доказе своје не би могао у главној парници истаћи, баш и да је знао тада за њих, пошто је био позван у заштиту у једном моменту, када се ти докази више нису могли употребити. Као што видимо, долази се опет до тога закључка да се заштитник, чији је штићеник изгубио парницу само зато што се је позно у заштиту позвао, не би могао, с погледом на § 339. грађ. суд. иост., одбранити од плаћања накнаде штете штићенику. Међутим, резултат би такав био иеправичан, а, осим тога, противан правилу, да заштитник одговара само онда штићенику, кад он није био у стању одбранити га, а ово се може знати само тако, ако је заштигник позван у заштиту т Нтте 1Шз. Напослетку, да закоиодавац иаш хоће да заштитник буде позван т Нтте НкГз, види се још и из ових речи §. 339. грађ. суд. иост. које подвлачимо: »Ко не тражећи заштите уиусти се у иарницу, па ову изгуби, нема нраво тражити накпаду и т. д.. <<: Речи уиустити се у иарницу показују, такође, ми мислимо, да штићеник мора позвати заштитиика т Нтте НкЈб. Јер онај који подигне тужбу или на ову одговори без позивања на заштиту »упушта се у парницу, не тражећи заштите^, услов под којим, по § 339., заштитник не одговара. Што значи: да ће одговарати у одсуству тога услова, то јест онда, када се тужилац односно тужени »није упустио у парницу не тражећи заштите*, када су се,-другим речима, они на ову позвали у тужби односио у одговору на тужбу. У Француском праву може се, такође, штићеник позвати у заштиту само т Нтте 1Ша. Лли ово је само у интересу противника штићеника. Законодавац не допушта да штићеник, у једном. моменту када је главна парница далеко измакла, ову прекида својом 1шз (1епипс1а1ло заштитнику. Ако, дакле, штићеиик жели да у главпој парници и његов заштитник узме учешћа као странка (1а раг!ле а,и ргосбз), он се мора на њега иозвати 111 Птте Ш јз . Тада ће судска одлука, ако је штићеник парнииу изгубио, гласити и против заштитника. Иначе, штићеников парничар ће одбити штићеникову ехсер!лоп сН1а1;о1ге с1е §агап!ле због неблаговремености, и штићенику остаје да, са заштитииком, води засебан спор о накнади штете. (Вопагс!, Со1те1;-Ваа§е е1 СИаззоп, И,едоп8 <2е ртос6(1иге сгпИе, 1;. I, р. 431 е4 зшу.). Али ако претпоставимо да се је штићеник позвао у затптиту доцније а не 1П Нтте Н1лз и да ту његову ексцепцију није противник његов одбио, већ је примио заштитника за парничара, овоме тај задоцњени позив неће ништа сметати. Како Франц. законодавац право штићениково на накнаду штету чини зависним од тога Факта:да ли је штићеника заштитник могао или не одбранити, а не, као што то чини наш законодавац, од те околности да ли је, у главној париицн, заштитник био или не у заштиту позиван, то се заштитник, који успе доказати да би он штићеника одбранио био, само да га је овај раиије био позвао у помоћ, ослобађа од сваке одговорности на спрам штићеника. Код нас, међутим, где је штићениково право на накнаду штете везано само за ту Формалиост, да је Он заштитника позвао у помоћ у главној парници, не може се допустити да се шгићеник у заштиту позива друкчије него т Нтте Н^з: иначе би се врло често десило, као што смо то већ видели, да заштитиик одговара штићенику за губитак спора и онда када је он овај једино својом кривицом изгубио.