Полицијски гласник

БРОЈ 26

ПоМцијсЈси гласник

СТРАНА 253

велике, т. ј. оне чиЈа класиФикација почиње тек од 190 и 159 мм. и у које би се, према изложеном, могле уврстити све мере шеширакоје би прелазиле 196'5 (190—ј—6*5) за дужину и 165 (159—|—6) за ширину. Док се, на овај начин, могу са позитивнош^у одредити мере » малих « и »великих « глава, дотле је ствар мало компликованија и непоузданија са мерама средњих глава, које варирају између 184 —190 мм. за дужину и 154—159 мм. за ширину. Мере шешира, које би овим мерама одговарале, биле би: 190*5 милим. (Ш+б^б) — 196-5 милиметара за дужину. и 160 (154—|—6) — 165 милим. за ширину. Акоупоредимо крајње цифредужине (196.5) и ширине (165) шешира срвдњих глава са крајњим цифрамадужине и ширине шешира малих глава: 189'5 (183+65) —159 (153 -ј -б), иса почетим цифрама дужине и ширинешешира великих глава 19б - 5—165, увидећемо на први поглед, да се ове цифре толико приближују и додирују, да би у већини случајева било немогуће одредити границу између две суседне групе. При оваквом стању ствари не остаје нам ништа друго, до да наше истраживање проширимо на обе суседне групе у класификацији све дотле, док се помоћу ширине главе или дужине средњег прста не би са позитивношћу одредила група у којој треба ограничити истраживање. Ако, дакле, не можемо рачунати на позитивне резултате са средњим мерама главе, ииак су нам и оне од користи, јер у најгорим случајима ограничавају истраживање на две суседне групе: мале и средње, или средње и велике. У пракси се још чини разлика између тврдих и меких шешира, али је ова разлика тако Фина и незнатна, да је ми неКемо овде износити, јер скоро ни у колико не доприноси главној ствари. Што се тиче путничких, собних и у опште меких капа, разлика између њихових мера и мера антропометријског описа износи 5 1 / 2 мм. за дужину и 5 мм. за ширину. Треба још знати, да се тачне мере једног шешира могу добити само помоћу онаквог ис1Гог лењира, који употребљују шеширџије, за узимање мере на основу старих шешира и који служи за мерење унутрашњих пречника. И још нешто: По истим принципима, по којима се на основу одела и обуће утврђује антропометријски опис, може се помоћу овог поеледњег утврдити мера одела и обуће, што је по некад за истрагу врло важна ствар. Сва је разлика у томе, што у овом носледњем случају, у место одузимања, као у првом, треба додавати мерама антропометријског описа разлике у 6 - 5 и 6 милиметара. б. Рукавице Употреба рукавица доста је ретка код света, који је у већини случаја предмет нашег истраживања, али су зато подаци до којих помоћу њих долазимо врло драгодени за истраживање у репертоару антропометријском. Помоћу рукавица у

стању смо добити дужину средњег ирста, а ово је мера, као што смо видели, но реду трећа. у класиФикацији описа. Поред овога, рукавице имају и ту добру особину да, као и шешир, буду најчешће изгубљене или заборављене. Сам начин на који се утврђује мера средњег прста помоћу рукавица веома је прост и лак, и зависи у главноме од обичних нумера рукавица. Констатовано је, да између мера којима се служе рукавичари и антропометријских мера средњег прста, постоји такође извесан, утврђен однос, по коме су мере рукавичара за 27 милм. мање од мера антропометријског описа. На основу овог утврђеног Факта, и познатих односа између рукавичарских мера појединих нрстију и опште нумере рукавице, израђена је ниже изложена таблица, помоћу које се на први поглед може тачно одредити тражена мера средњег прста, ако је само позната општа нумера рукавице. Ево те таблице:*)

Нумера рукавица

Дужина средњег прста према рукавичарској мери

Антропометријска дужина средњег прста

7

5-8

8-5

7 1 /*

6-1

со СО

7 1 /*

6-5

9-2

7 3 Д

6-8

9-5

8

7-1

9-8

8 У*

7-5

10-2

8 1 /*

7-8

10-5

8-1

10-8

9

8-5

11-2

9'Д

8-8

11-5

9 V,

9 1

11-8

9\/

9-5

12-2

10

9-8

11-5

Приликом говора о класификацији описа видели смо, да су све мере средњег прста до 10-8 см. увршћене у групу малих, оне од 10'9—11' 4 сантиметара у групу средњих, и најзад оне од и преко 11'5 см. у групу великих. Упоређујући ове цифре са изложеном таблицом лако ћемо увидети, да све рукавице, чије нумере досежу до 8 1 / г , одговарају малој, а оне од и преко 9 1 / 2 великој дужини средњег прста. Средње и за истраживање сумњиве мере, ограничене су на рукавице под нумерама: 8 3 / 4 , 9 и 9'/ 4 , дакле свега на три случаја, од којих средњи (9) мора у сваком случају доћи у групу средњих мера, а остала два ограничити тражење на две суседне групе. Као средство за утврђивање идентитета рукавице су, према овоме, много по-

*) Ова таблица, као и оне о којима ће доцније бити говора, позајмл,ене су из дела: »Ое 1а гесоп8414и1Јоп (1и з1ЦПа1етеп1 апШгороте1п^ие аи тоуеп (јез уеЈетепи,* од д-ра г Борђа ВертиЈона. Ово дело и дело љеговог брата АлФОнса Бертилона: Јпб1гис110П8 в^па^^иев" основ су нашем раду.

узданије од шешира, па и од свију других делова одела и обуће, али су зато и најређе у употреби. в. Ципеле Несумњиво је, да ће антропометријска мера ноге бити равна мери ципеле мање извесној, али за исту врсту ципела увек сталној количини, коју нам треба што тачније одредити. Пре него што се приступи одређивању ове разлике, мора се, дакле бити на чисто с тим којој врсти ципела припадају оне, које у даном моменту испитујемо. Према дебљини ђонова, у пракси се, у главноме, разликују ове три врсте ципела: тешке. лаке и средње. У ирву категорију увршћују се све оне ципеле, чији су ђонови веома дебели, и у већини случаја гвозденим клинцима потковани. Друга категорија обухвата све ципеле са танким и једноструким ђоновима, наирављеним од Фине и меке коже. Све остале ципеле увршћене су у средње, чија је одлика: двоструки ђонови. У случају сумње, треба увек прибећи овој средњој врсти. Пошто се, на овај начин, одреди врста ципела, остаје да се одреди још једна врло важна, али у исто доба и много компликованија ствар: је ли ципела била »пасент® или не? Да би се пак ово могло утврдити, неопходно је потребно да је ципела била мало ношена, бар неколико дана и, услед овога, изменила у неколико свој ирвобитни облик. Познато је из обичног живота, да се на површини великих, нарочито дугачких ципела, после ношења од неколико дана, почињу иојављивати попречни набори и угнућа коже, који су у толико већи и дубљи у колико је ципела дужа и шира. Услед овога и сам ђон искриви се у свом предњем делу, тако да овај искривљени део има облик кљуна а цела ципела облик чамца. Ова два знака : набори и угнуКа коже с једне.и искривљеност ђона с друге стране, несумњив су доказ да је једна ципела дужа но што треба да је. Да видимо сада како се поступа с тесним цииелама, и по чему се оне могу познати ? Овде могу бити два случаја: или је ципела кратка, или уска. У ирвом случају ђон је при врху излизан, а штикла у свом задњем делу угнута, док код ципела уских, кожа ирелази ђонове и, у највише случаја, иуцаса стране, што се врло лако и на први поглед да уочити. Противно овим карактерним знацима за велике и тесне ципеле, код цииела правилне мере не налазе се ни набори ни угнућа коже, а ђон је у свом средњем делу нешто мало јаче изношен. (свршиће се) Д. Ђ. А.