Полицијски гласник

СТРАНА 254

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26

ИСТРАГА ЗЛОНАМЕРНИХ ПАЉЕВИНА

(НАСТАВАК) III. Где ]е иочела ватра? Место на коме се најпре појавила ватра може се утврдити путем сведока који су то непосредно видели, или путем извођења закључака из разних последица ватре. Ти се закључци могу изводити према диму, пламену и поремећајима. које је учинила ватра. 1. Дим. Ако се пре појаве пламена дуасе времена димило, ватра је почела у простору где није било довољно пристуиа ваздуху. Тамо, где има довољно свежег ваздуха, гори ватра слободно, а према околностима слабо се и дим развија; у затвореним просторима, напротив, ватра брзо потроши жисеоник који тамо нађе, тиња и при том се необично много развија дима; тек кад наиђе свеж ваздух или ватра продре у слободни простор, избију светли пламенови. Узмимо да је случај сумње, да ли је најире горело у једној соби, чија су врата и прозори били затворени, или на тавану, који се налазио изнад собе, и где увек влада јака промаја. Како се најпре јако димило, док није избио пламен, ватра је морала почети у соби; услед јаке промаје, ватра није могла на тавану тињати, већ би одмах избила свом силом. 2. Пламен. По правилу је да почетак ватре мора бити тамо, где је најпре избио пламен. Али може бити случај да се пламен није могао одмах појавити на месту где се први пут појавила ватра, за то што је први запаљени предмет могао само тињати, или што је недостајао потребни ваздух; тада је пламен избио на другом месту, где су испуњени сви услови за постанак и опстанак пламена. 3. Г1оремеАа]и услед ватре. Ако је ватра учинила знатне поремећаје, не може се увек одмах распознати где је најпре горело ; пре свега мора се учинити читав низ испитивања појединости. Са згаришта ваља увек износити једно за другим неколико предмета, који су заједно горели, сравнити их једне с другима, и испитати пгга је од њих морало најпре горети; према томе шта се нађе, ваља чинити и закључке. Тим је путем неки пут могуће пронаћи место где је најпре горело. Даље ваља пазити још ово: а. Где је горело, а где ни]е ? Као места где је зачета ватра могу бити у питању само таква места, на којима се могу приметити промене од ватре. Ако је за време ватре пао какав предмет, па је њиме покривено место сачувано од ватре, а околина на против изгорела, мора да је раније горело у околини где је тај предмет раније стајао, него ли тамо где је пао. б. Колико ]е јака изгоретина? А.ко је један од једновремено угашених предмета знатно јаче нагорео, мора да је раније и почео горети, наравно нретпостављајући, да су ти предмети подједнако подобни за сагоревање. Ако је та-

ква подобност јако различита у тих предмета која је дохватила ватра, може се промерити бар колико је дуго од прилике морао горети док је дошао у такво стање поремећености. III. Постоји ли дело паљевине ? I. Околности за иаљевину. Да постоји дело паљевине има се узети нарочито тада, ако постоји која од ових околности: 1. Ако се ватра аојавила од ]едан иут на више места. Злочинци често потпале ватру на више места, не би ли бржб и сигурније ироизвели паљевину, а неки пут и за то, што ирва подстакнута ватра неће да гори или не узима жељени правац. Тде има више оваквих места може се видети по овоме: а. Ако је горело на два места па су остали неповређени ватром предмети који су се налазили између њих, араспростирањем ватре од једног места ка другоме морали су допасги у њу; н. пр. ако у каквој кошари гори слама у два краја, а слама између њих не гори. б. Ако је на више места горело, те ватра није могла доспети од једног места до другог. Али при том ваља имати у виду, да се ватра није морала даље распростирати само пламеном од једнога места ка другоме, већ и варницама и јако загрејаним ваздухом. Врућ ваздух може непосредно да запали запаљива тела тиме, што ће им додати онај део топлоте, колико им је потребно да се запале. Код разних тела врло је различита потребна топлота за запаљивост, код ФОСФора н. пр. врло ниска, код дрвета, угља, врло висока. 2. Ако има изгледа на какве радње, којима се иотиомагала ватра. Да би пружио довољно приступа ваздуху, те да би се ватра могла распростирати, злочинац пре подстицања ватре отвара неки пут врата и прозоре, извлачи из намештаја Фијоке, оставља отворена врата од ормана и вади и растресаиз њих наслагане ствари, које би отежавале ширење ватре. Неки пут, опет ради обратно, затвара сва врата и прозоре и меће на њих завесе, да се не би споља ириметио дим и ватра; том се приликом лако и сама ватра угаси уелед оскудице у ваздуху, тако да се те припреме могу још и доцније приметити* 3. Ако се нађу какви иокугиаји, који треба да иредставе узрок иожару. Неки злочинци у исто време кад чине паљевину, потпале ватру и у пећима да би се веровало да је пожар отуда произашаб; неки опет покушавају, да представе несрећан случај са лампом, као узрок пожару. После једног пожара нађено је једно разбијено стакло од лампе за петролеум. Истрагом је утврђено, да је у тепиху био од прилике један литар гаса, докле је у стаклу могло стати само четврт литра, Тако се јасно видело, да је злочинац хтео нредставити, као да је узрок цожару несрећан случај са лампом. 4. Ако се нађу трагови да ]е отежавано гашење. Злочинци у том циљу крију

неки пут предмете, који служе за гашење, или их кваре и чине неупотребљивима. 5. Ако су уиотребљена нарочита средства за иаљевину. Као средства за подстицање ватре употребљавају се нарочито петролеум, бензин, шпиритус, зејтип, масг, свеће, машиие, струготине, слама, хартија, барут, смола, сумпор. Каткад се та средства тако наместе, да направе везу између појединих иредмета, или да постепено и носле извесног одређеног времена букну у пламен. Да би ее утврдило, да ли су уиотребљена таква средства ваља видети: а. Да ли су нађени остаци тих средстава? Ови се могу наћи нарочито тада, ако се оредство за паљевину не упали, или се цре времена угаси, а често чак и онда, ако је и заиста произвело ватру. Да би се они нашли, није довољно само овлаш прегледати место где је горело; иследпик мора радити с планом и тачно испитати: 1'ареж и изгоретине. Унутрашн>ост намештаја. Ако злочинац једновремено подстиче ватру на више места, оп намешта неки пут запаљиве материје у унутрашњост намештаја и тада их заиали. Пошто се услед оскудице ваздуха ватра на таквим местима већином сама угуши, а да се на пољу и не примети, лако је у намештају пронаћи средства за паљевину. С тога приликом увиђаја ваља на све то нарочито пазити. Патос. Ватра готово увек уништи сва средства за паљевину, која се нађу на натосу, но при паду извесних предмета може да буде случај, те да се што год о&чува. 1 Ако је горња страна натоса претворена потпуно у угаљ, паравно да се не може више пронаћи тих средстава, али Наља дићи даске и разгледати њихово наличје, као и гар иопод њих; пукотине између њих лако пропуштају скроз нросуте запаљиве течности. Ако је просут петролеум, мбже се то наћи и констатовати чак и после неколико месеца у набојном материјалу испод дасака. Окохину места иаљевине треба нарочито онда претрести и тражити запаљива средства, ако изгледа да је ватра споља подстакнута. 6. Јесу ли заиаљиве материје уиотребљене заиста као средство за иаљевину? Нађене материје могу према извесним о^олностима да буду на месту паљевине као обичне домаће ствари или каквим случајем, н. пр. хартија испод намештаја, мрље од петролоума на патосу у одајама у којима се обично употребљава и сипа петролеум. За то ваља пазити, да ли је налажење запаљивих средстава необично на тим местима. Нађе ли се какав суд тамо где му обично или никако није место, с правом се може закључити, да је употребљен у циљу паљевине. За тим ваља пазити, да ли је из ког суда узимат петролеум у последње време пред пожар, а то се може распознати по мрљама на суду и но патосу. И иајзад, да нису пред пожар пуштепа да исцуре бурад са запаљивим течностима.