Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 291

кривац рекне овоме судији: „ Ти си ми раз умно и араведно судио, сва,к.у &у казну араведно иретриети.« Према пиому оаветском а по заповести Карађорђевој чим је основан Савет и утврђен као што треба, његов секретар Бож. Грујовић распише наредбе у сваку нахију, да се изберу људи за магистрат, што је без сумње и учињено. Да ли је у свима нахијама установљен магистрат, то се за сад са извесношћу не може рећи, али се може претпоставити да је. Међу тим настала је 1806 година најзиатнија по успесима својим у целом уотанку и у целој нашој новој борби за ослобођење и како се за све то време, за целу годину и по водила крвава борба. то посумњам да је ма, што даље рађено на даљем и бољем уређењу оудова, шта више према писмима из друге половине 1807 године даје се закључити да је у току ратован.а ослабила радња и Управнога Савета и судова, јер највиђенији чданови Управнога Савета у току рата ниоу стално седели у Савету, већ су морали на војну ићи и војске предводити. Тек кад је настало примирје закључено 12 августа 1807 у Слобозији између Русије и Турске, и које се доцније распрострло и на Србе, почели су Срби опет радити на уређењу земље, на утврђењу власти Управнога Савета, на утврђењу магистрата и других судова у земљи, потребних за оно време. Осим ових судова, који су већином били по варошима и који су се магистратима звали, било је и других као: сеоских, кнежинских или среских и нахи]ских. Ови судови, изгледа, да су задржали онај исти делокруг, који су имали и раније, за време аутономнога живота у Београдском Пашалуку, докле је вредио онај Ферман султанов од 1792 године, и докле дахије ниоу узеле власт над пашалуком. Међутим свеколики рад на уређењу земље и на даљој организацији судова престао је током 1806 године и 1807, докле је трајао рат. III. Рад на уређењу судова за време ирииирја (од 12. августа 1807. до априла 1809. године). Чим је закључено примирје између Русије и Турске 12. августа у Слобозији, требало је да наступи примирје између Срба и Турака, али закљученим примирјем у Слобозији није ништа речено о Србима. Сукоби између Срба и Турака наставили су се и дал>е, док у јесен нису сами Турци за љубав Руса ћутке обуставили нападање против Србаје не признајући никако Србе „као учеснике користи, којима би се као савезник ратничке странке имали да користе." 1 ) За време ратовања многи су од чланова Управнога Савета отишли на бојно поље да предводе војске у бој. Тако на пример и сам председник Савета, који је био с Божом Грујовићем најглавнији чинилац у Савету, отишао беше на бојно ') Ст. Новакохшћ, Васкрс Срп. Државе 1904. П-го издање. стр. 79.

поље. Сам пак Божидар Грујовић беше јако оболео од болести, од које се није ни придигао, већ је отишавши у Аустрију, да тражи себи лека, умро 25. марта 1(507. г. С тога је Управни Савет једва живогарио почетком августа 1807. год., кад је дошао у Србију руски нолитички агент, тајни саветник Константин КонстантиновиИ Родофиникин. С тога овај руски агенат и вели у првом својем извештају поолатом 12. августа руском министру иностраних дела А. Будбергу, да је нашао сенку од Управнога Савета, који се у то време састојао само из 4 трговца. Чим је Родофиникин дошао у Београд (2. августа) Младен Миловановић, командант места послао је одмах по Карађорђа, који је био негде на граници, да одмах дође. Карађорђе је дошао и већ 8. августа између осталих послова свршен је и један врло важан посао. Тога дана била је је/ша седница, на којој су присуствовали од стране Срба: Карађорђе, Младен, два члана Савета и саветски секретар, а од стране руске агенције: Родофиникин , надворни саветник Пизани и бојар Расти, коморник кнеза Ипсилантија, који је био придодат РодоФиникину за преписку на турском језику. 2 ) Први захтев српски био је да се напишу основне уредбе за земљу. Што је и учињено. То је управо био нацрт устава и назван је : Основа иравитељства сриског. Нацрт овога устава врло је важан за целокупно уређење онога времена, јер он у неколико показује да се њиме утврђујеоно, што се већ било дотле образовало у земљи, само што се то догони на руске облике. Одмах у првом члану истиче се, Бако се установљава и утврђује у Београду Правителствујушчи Сенат Сербски под председништвом в км>аза в . Књазу зе мља (отечество) даје титулу СветљеЈши. Књазу се и даје прапо милости т. ј. свакога за заслуге наградити а окривљеним праштати. А право или власт казнити кривце остаје неминовно у рукама закона и суда. Судским лицима у опште одредиће се по времену издржање а по могућности земље. У другој тачци пројекта предвиђено је ко може бити чланом Сената. То право на прво место имају војводе, које су до ово1а нацрта били команданти по нахијама. Они заузимају прво место у Сенату по старешинству. А на друго место долазе људи, од »совета народња", који је постојао до овога пројевта), а који су велике услуге учиниле народу особитом пажњом, радом или путовањем. Имена ових војвода и сенатора, знатних и првих људи у земљи после кнеза, записаће се у сенатски протокол да се сачувају за усиомену народу и потомству. Осим ових потребно је да у Сенату буде од сваке нахије по један изабрани ир 5ак. Ови илабрани прваци из нахија носили би име: сенатских саветника. Војводе и сен.чтори, као прва лица у земљи, остају до смрти сенаторима а људи изабрани из нахија, то јест саветници народни имали би се бирати сваке три го-

2 ) МопЦеиг за 1807. год. Бр. 272.— Писмо РодоФшшкина А. Будбарну од 12. авг. 1807. у делу В. Богишића Разборв сочешл И. А. Попова, Роша н Оерб1а. Стр. 116 — 117.

дине, али у Сенату равап глас имају с лругим сенаторима осим кнеза, који три гласа има. У Сенату се .решава већином гласова, у случају поделе решава страна па којој је кнез. У целој земљи заклеће се људп на верност Сенату и Кнезу. Исто тако полажу заклетву војводе и саветници а „светљејши књаз« полаже нарочиту заккетву да ће он законе државне чувати, испуњавати и старати се свима силама да се примени оно, што Управни Сенат уреди. У трећој тачци вели се за оне нахијске сенаторе, који би три пут узастопце били изабрани, да ће остати саветници до смрти своје, да постају сенаторима и да добивају грамату на нлемство и на »благородство« са титулом „превасходни сенатор". У чл. 12. говори се: да ниједан сенатор не може бити искључен из Сената без једногласнога пристанка Кнеза и Сената. По овом нацрту Сенат има права награђивати дајући »грамату« на племство или на „благородство;® разбирати судске пресуде, кад се тиче смртне казне, као и оне, које нису могли пресудити нахијски судови и магистрати; водити рачуна о ненасељеној или вилаетској (беглучкој) земљи; чувати карту земље коју ће инжењери израдити и на њој означити шта је вилаетско; руковати свима приходима земље; разрезивати порез на целу земљу (и то може само Сенат чинити); бирати главне војводе, мир закључити и рат објавити. 1 ) Чим је довршен овај нацрт одмах га је Родофиникии послао по надворном саветнику Пизанију у Петроград. Нацрт је стигао у Министарство Иностран. Дела 4. септембра 1807. године, а био је послан за то, да га пар Александар I. потврди, јер на завршетку »Основанија 8 стоји: »По свему овоме молимо највише утвр»ђење најмилостивијега нашега заштит»ника Господара Александра Великога.'' Тражена царска потврда није дошла, али је нацрт делимично уведен у живот крајем 1807. године. Овај нацрт има тај значај што је њиме први пут унесена у српски живот идеја организоване монархичне власти по руским обрасцима. Та монархична вчаст по овом нацрту разликује се од руске власти тиме, што је још у неколико била помешана с идејама среске и окружне а.утономије. 2 ) (наставиће се) Миленко Вукићевић

КРИМИНАЛНА ПОИХОЛ.ОГИЈА

VII У криминалистици се сматра да између злочинства и самога злочинца постоји узрочна веза, постоји узајамни однос. И тај узајамни однос или утврђује злочинство Оригинал овога Уетава видео саи у Петроград. Глав. Архиву Мин. Ин. Дела. Датиран је 8. августа 1807. На њему је печат Карађорђев и потпис. Нацрт је штампао Балшпћ. Разбор-Б стр. 118. 2 ) Ст. Новаковић, Васкрс Српске Државе, 1904. Друго издање стр. 143.