Полицијски гласник

СТРАНА 294

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30

/?. Чеона грба. која се налази више синуса (сл, 19); у. Чеона јамица . Извесне личности имају на средини чела, у правцу изнад корена носа, знатну издубљеност, која се означује под именом чеоне јамице, и

а. Издубљеност свога корена ; б. Оашти иравац свОЈих леђа; в. Нагиб своје основе; г. Своје дименсије и д. Своје особености.

ирОЈШ/и ј

Сл. 11 — 17.

д. Профил чела у облику криве линије. Овај случај веома је редак у пракси. У место да буде веома нспупчен, чеони проФил има облик криве линије, што долази услед знатне наглашености чеоне грбе и одсуства обрвиних сводова (сл. 20.).

а). Корен носа. Нод кореном носа разуме се попречна издубљеност, више или мање наглашена, која се налази на горњем делу носа, између очију, а испод основице чела (А.).

/ I ) >

✓ ^ ✓

Сл. 18—21.

Нос (сл. 21.). Нос је орган који највише доприноси особеном изгледу лица једне пичности. Његови облици и дименсије веома су разни, те је с тога и његово описивање детаљно. Посматран с проФила и еп Гасе, он нам показује:

Ступањ ове наглашености изражава се помоћу израза за дименоију: мала, средња, велика. б. Леђа носа. Леђима носа назива се линија профила, која почиње од корена и иде до краја носа (А. Б.). (НАСТАВИЋЕ ск) Д. Ђ. АлимпиЂ

ВАСПИТАЊЕ И САМОУБИСТВО ДЕЦЕ Луј Проал (нАСТАВАк) Ово, међутим, не стоји у истини. Код веома осетљиве деце, бол и туга трају много дуже но код људи и прелазе често у очајање. Има их и таквих, која се претварају и пред родитељима показују равнодушна и весела, а на само плачу и очајавају. У току даљег излагања, ми ћемо цитирати више примера из којих ће се видети, да су се деца понашала веома мирно, учила и играла се као и обично у времену када су озбиљно смишљала план о самоубиству. Има и таквих примера, да су се деца убијала пошто оу претходно мирно ручала са својим родитељима, или по свршетку школских задатака. Кад дете трпи од неправде и грубооти својих родитеља, његова нежна и импресионистичка душа, која је жељна правичности и нежности, којој је потребно да буде љубљена, заштићена и облагорођена, мрзне се пред равнодушношћу и ломи пред свирепошћу и неправдом. Оваквом детету изгледа као да се и само небо срушило над његовом главом, а па-

као отворио под његовим ногама. Његови природни заштитници, којима дугује љубав и поштовање, изгледају му неправедни и немилостиви. Велика клонутост духа и неизмерна жалост овладају дететом које увиђа да је мање вољено од своје браће и сестара; очајање које осећа загорчава му живот и доводи на мисли о самоубиству. Родитељи морају, дакле, подједнако волети сву децу, и трудити се да никад и ни у којој прилици не маниФестују јаче своју љубав према једном од њих. По несрећи, врло је мало родитеља који о овоме воде рачуна. Најобичније је, да се првенци или мезимци претпостављају осталој деци. Треба се само сетити библијске приче о Јосифу и његовој браћи. Веома су разни узроци, који руководе родитеље да стварају разлику између своје деце у погледу љубави и нежности. Има матера, које ооталој деци претностављају дете ружно, слабо и тупаво, да би му на овај начин надокнадиле оно што му је природа одузела. Друге, на жалост, имајући више сујета но љубави, преиосе сву пажњу и нежност на ону овоју децу, која ласкају њиховом славо-

љубљу, и помоћу чијих се успеха могу хвалити пред светом. Корећи њима осталу децу, оне их самим овим жалосте и упућују па завист. Онште је правило, да матере увек воле више децу коју су саме дојиле но децу коју оу дадиље одраниле. Сећајући се осмејака, које су им прва још за време сисања упућивала, оне их просто обожавају, док су према другима врло често равнодушне. Има, најзад, родитеља, који претпостављају ону децу, која на њих више наличе. Жене нарочито воле или мрзе свога мужа преко деце. Ако жена воли мужа, она обично претпоставља осталој деци онодете којеје оцу најсличније, и обратно. Претпостављајући једно дете осталима, родитељи и не помишљају колико велико зло овим чине. Поред раздора, који се овим међу децом порађа, и зависти која се против љубимаца изазива, пису ретки случаји да љубимци услед овога постају охоли и себични, и на крају крајева покваре се и упропасте. Свега овог не би било, кад би родитељи водили мало више рачуна о својим односима према деци, кад би у ове односе уносили мање сујете и охолости, а много више резоновања; кад би најзад уверили децу, да њихова родитељска љубав не зависи од физичких и интелектуалних особина деце, већ од племенитих осећаја које она притежавају. Није довољно само волети децу, већ и умети их волети. Бруталности, слабости, охолости и неједнакости нема ни у ком случају места у родитељској љубави. После родитеља на малу децу, као пгго је већ познато, имају највише утицаја млађи. Колико само зала они могу учипити и чине деци својим несмишљеним и глупим брбљањем Г-ђа. Конвалевски признаје усвојим Усиоменама, да за свој дивљи и подмукао карактер има највиши да захвали својој бони којајој је, као детету, понављала сваког дана како је родитељи не воле онолико колико осталу децу, и како њено рођење није било радосно прииљено пошто су сви очекивали мушкарца. Гнев је, као и завист, једна од најранијих страсти, које се појављују код деце док су још у колевци. Ко је пажљиво посматрао малу децу, могао је лако уочити како се она љуте, плачу, црвене и бледе од гнева. Само после неколико година старости, она се од љутине ваљају по земљи и бацају рукама и ногама. Ова дурновитост зависи у главноме од темперамента. Има деце тихе, врло мало ооетљиве и апатичне; има их, на против, веома љуте, бујне, пргаве, заједљиве, непокорне, бунтовне и нервозне. Нарочито су нервозна деца подложна гневу, јер се узбуњују и распаљују услед најмањих ситница, које понекад имају за последицу злочин и оамоубиство. Стање раздражености често је проузроковано простом повредом самољубља. Човек просто не може да верује, колико су честа дечја самоубиства услед згаженог самољубља. Ова претерана осетљивост, поуздан је знак душевие болести. Марта 2. год. 1900. мали В. отар 13 год., син једног раденика ишао је једно пре подне с мајком на трг ради продаје извесних животних намирница. Овог иотог