Полицијски гласник

БРОЈ 30

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 293

Као што омо већ помонули, под иигментом разуме се жућкасто-неранџаста материја којом је обојена кожа свију људи, док други елеменат — боја. крви зависи поглавито од количине крви која се налази у порама коже. И једно и друго изражава се изразима: мали, средњи и еелики. Означиће се, у рубрици особеносги, ако је боја лица жучн а, или веома блед а, као год што треба увек означити и случај кад боја лица стоји у вези са етничким иоренлом (расом). Помињемо још и то, да је црвенило у лицу резултат надмоћности крви, а бледило резултат надмоћности пигмента. г. 0 боји и особеностима очију већ смо говорили приликом општег излагања. о описивању личности. Овде имамо да додамо само то, да разлике у величини очију нису резултат њихове дименсије, већ последице величине расека очних капака ивеће или мање испупчености очног лоба. Ова последња особеност (испупченост очног лоба), цењена према кругу очне шупљиње, изражава се изразима: очи удубљене (упале) или очи исиуичене (буљаве). У пракси се срећу 54 разне врсте боја очију. 2. Морфодошка обавештења. 1 ) Обавештења ова најпотпунија су, јер садрже ове податке: о челу, носу, десном

уху, уснама, устима, бради, обрвама, очним каицима, очним глобусима, очним дуиљама, међуочном иростору (повије), борама, и пајзад о оиштем облику лица. А ) У »Полиц. Гласнику'* за 1901., ау иапиоима: »Бертилонаж и његова ирактична иримена«, ми смо у кратко додирнули и ова обавештсња. Враћајући ое сада понова па ову ствар, ми пикако немамо намеру да обнавл>амо оно што смо всћ једном изнели, већ да, с обзиром на наглу и велику примену живих слика у последп.е време, изложимо у детаљима њихову садржииу и начин њихове иримене. Да би ово наше излагање било што јасније, ми смо узели у номоћ и слике за све важније случајево. Разлика између ранијег рада и овог садашњег, видеће се најбоље у току даљег излагања.

Да би се сва ова обавештења могла са прецизношћу узети, неопходно је потребно, да личност која се описује, буде у тако званом нормалном иоложа^у. Положај овај зависи, на првом месту, од држања главе, а на другом од светлости. Први услов испуњен је, ако је глава у таком положају да коса линија, која везује спољни угао десног ока са средином трагуса 2 ) образује угао од 15° са замишљеном хоризонталном линијом која би пролазила кроз средину трагуса (сл. 9.). Положај овај нотпуно је једнак положају које заузимају личности приликом фотограФисања на Бертилоновом апарату, и с тога га је најлакше добити помоћу столице на којој ове личности седе за време ФотограФисања. Пошто је овај услов испуњен, треба се још постарати да и арофил и еп (асе буду осветљени пуном светлошћу, а затим приступити описивању и једног и другог дела лица, почињући од чела. Кад је већ реч о нормалном иоложају главе, да поменемо и нормално лице, које се одликује тиме, што су му делови проФила: чеони, носни и усни једнаки по величини. Као гато се види из сл. 9. чеони део почиње од линије израшћења косе и иде до корена носа; носни од корена па до краја носа, и усни од основеноса до краја браде.

Сл. 9. Према томе, да ли је ма који од ових делова проФила већи или мањи од остала два, означиће се и његова висина као велика или мала. Чедо. Да би се чело могло тачно описати, личност која се онисује треба поставити у положај проФила, и посматрати је с њене десне стране. Том приликом треба нарочиту пажњу обратити на: 2 ) Под трагусом разуме се мала, рекавичава и шћосната испупченост, облика троугастог, која се налази испред слушног канала.

а. Исиуиченост лукова — сводова обрва; б. Нагиб линије чеоног ирофила ; в. Дименсије, и г. Особености чела. а. Сводови обрва. Под сводовима обрва разумеју се они кошчани делови, који се налазе изнад очних шупљина и служе као основа обрвама. Већа или мања испупченост њихова, изражава се помоћу већ поменутих израза за дименсију: мали, средњи и велики, који се, према потреби, могу подвући или ставити у заграду (сл. 10.).

« . • ^4 \-'1 \ <-'Д \ •• / Сл. 10. б. Нагиб линиЈе чеоног ирофила, цјњен према замишљеној вертикалној равнини, која би пролазила кроз корен носа, може бити : и. Кос, ако је линија нагиба знатно удаљена од замишљене вертикалне равнине. /?. средњи, ако одстојање између линија нагиба и вертикалне равпине није велико ; у. вертикалан, ако се линија нагиба поклапа са вертикалном равнином, и најзад д. исауичен, ако ова линија премаша правац вертикалне равнине. Ако изразе: вертикалан и кос појачамо или умањимо помоћу подвлачења или заграђивања, онда ћемо за одређивање нагиба проФИла чела добити ову скалу: исиучен (сл. 11.) иотиуно вертикалан (сл. 12.) скоро вертикалан (сл. 13.) средњи (сл. 14.) скоро кос (сл. 15.) кос (сл. 16.) веома кос (сл. 17.) в. Дименсије чела представљене су у његовој висини и ширини. Висина. чела, која се посматра с ироФила, јесте одстојање које раставља корен носа од природне линије израшћења косе према челу. Изражава се помоћу израза за дименсију. Ширина чела, посматрана с лица (еп Гасе), јесте одстојање изме1,у слепих очију. Изражава се онако исто као и висина, т.ј. помоћу израза: мала, средња и велика. г. Особености чела. Особености чела , које се у пракси најчешће сусрећу, ове су: IX. Чеони синуси, који се иалазе нешто мало више изнад сводова обрва и изгледају као оток чела (сл. 18). Особеност ова посматра се само код оиих чела, коч којих иема нспупчености лукова обрва. Другим речима : ова два карактерна знака чела никад се не могу срести заедно ;