Полицијски гласник

БРОЈ 36

СТРАНА 349

с другим. Прва је и овета дужност државе и друштва, да омогући грађанима миран развитак у интересу савршенства човечјег живота и једно од најјачих средотава за испуњење те дужности јесте опољашњи шанац правнога система: кривично ираво. Али је казна оружје, које је заоштрено са две стране и сваки удар, који држава у интересу друштва учини његовим противницима, производи и у друштву ране. То сазнање изазвало је, да држава хумано умерава кривично-правна средства, тако, да се она девиза на медаљи, која је скована за усномену на конгрес држан у Риму: в ЈиакШа е1; сап1;ав 08си1а1;ае вип!®, може с правом сматрати као девиза модерног кривичног правосуђа. Правац најновијег развића кривичног права најбоље се карактерише оном везом, која је створена између примене казнс (кривичног права), извршења казне (казнених завода) и превентивних институција, које су основане у циљу смањивања криминалитета. Та тенденција застуиљена је и на овом конгресу, јер је он дао достојна места у својим секцијама свима наведеним стручним наукама. Што је толико великом кругу рада у далеким перспективима дато име »конгрес за казнене заводе", то је за то, што се хтело нарочито да укаже на важност, коју извршење казне у оквиру кривичног нравосуђа заузима. Веза између кривичног права и казнених завода у нашој отаџбини (Угарској) има велику прошлост. Већ кривично - правни кодиФикаторски радови четрдесетих година прошлога века почели су тежњом за реФормом казнених завода. Она размена идеја, која је стајала на високом духовном нивоу и која је и изазвала законски пројекаг од 1843 год. показује нам своје борце: Фрању Деака, гроФа Стевана Сечењија, барона ЈосиФа Етвеша и Ладислава Салаја, који су тај пројекат створили и који је признање европског правничког света стекао. И са оправданим поносом можемо указати на то, да је Угарска прва држава у Европи, која је хтела казнене заводе да регулише нарочитим законом, у духу тада опште признатог система. засебних ћелија. Интересовање за питање о казненим заводима од тада није попустило, само је улога од државника прешла на правнике од струке. Већ године 1867. влада је сматрала реФорму казнених завода за овоју прву дужност и од тада и наш казнени законик зна само за ирогресивни систем назнених завода, који је допринео да се с њим тесно везан систем завода за иоир&вку (корекционих завода) оствари. И тако је те године први завод за пријем искључиво непунољетних злочинаца подигнут, и на тај начин створена нова етапа у борби против криминалитета. ® Ерцхерцег Јосиф узео је за тим реч и пошто је изјавио, да је од протектора конгреса цара Фрање ЈосиФа овлашћен да отвори конгрес и да поздрави учеснике и госте, рекао је: »Више од сто година нротекло је, како је кривично право признало велик.у вред-

ност мисли о превенцији и корекцији у борби вођеној против криминалигета, и у исти мах утврдило, да правда, која служи заштити друштва, може бити потпуна и савршена само у остварењу тих циљева. Ко је с нажњом пратио развитак међународних конгреса за казнене заводе, мораће да увиди, да су ти зборови већ од 1872. год., када је био конгрес у ЈХондону, ко.нзеквентно прокламовали: да су корс.нција и иревенција највиша средства кривичног иравосуђа. Мило ми је, господо, што у вашим редовима могу поздравити најодличније представнике ваше науке. Непрекидни додир у међународном саобраћају, као што вам је познато, изазвао је нов међународни правац криминалитета и он придаје тим непријатељима сваког законогпоретка све више интернационални карактер. Постала је временом нова пословица: да криминалитет иде у корак с цивилизацијом (Ва сгпшпаШе зш1; раз а рав 1а стНзаПоп) из чега произлази и дужност цивилизованих народа, да у борби против криминалитзта иду у корак. Ви сте, господо, први борци за цивилизацију и човечанска љубав која вас је за средство у тој борби изабрала у исти мах је и крајњи циљ те борбе. Шелео бих од своје стране, да ваш велики и трудан посао буде крунисан заслуженим успехом, и овим у име н.еговог величанства објављујем, да је седми међуиародни конгрес за казнене зачоде отворен." После њега узео је реч грчки министар спољпих послова Скузес да се захвали на поздраву. За председника конгреса изабран је за тим министарски саветник Јули]е Рикл, који је говорио о задацима конгреса. »Ђенијални философи и пријатељи човечанства из друге половине XVIII. века," рекао је он, »створили су нову <зру у припреми и остварењу хуманог казненог система. Данас се наука о казненим заводима развила као засебна наука, која не само да обухвата модалитете извршења губитка слободе, већ сем казнених средстава обухвата и казнено-политичке промене организма државних и социјалних превентивних мера. Научна утакмица на пољу материјалног кривичног права за последњих неколико деценија избацила је на површину и сувише драгоцен материјал, алиборба чланова појединих школа и данас није још одсудна. Потребно је испитивати Факторе кривичног дела, учиниоца, његов карактер и морално, економно, културно и социјално зло, које у даном тренутку влада, а код извршења потребно је још и индивидуалисање. Од врло велике су важности и превентивне мере, раширеност народног васпитања, моралитет и религиозитет, установе завода да радници нађу посла, радничких посредника, радничких кућа, спречавање просјачења, скигања, алкохолизма, и поправка непунољетних криваца. То је прво поље наших послова; с једне стране заштита деце и условна ооуда а с друге стране доживотна робија и смртна казна. У интересу одржања социјалног поретка морамо све учи-

нити, да би кривичним делима стали на супрот или их бар бројно смањили, да би казна — остављајући на страну доживотиу робију и смртну казну — могла с успехом да се примени, и да би кривац поступајући с њиме хумано, после одржане казне, осуде, могао изићи душевно иоирављен и телесно здрав. Наш је, дакле циљ, да спасемо оне, који се могу спасти и да рационално казнимо оне, које безусловно морамо казнити." За тим је председник предложио да се поздраве председници досадашњих конгреса у Риму, Петрограду и Паризу који су још у животу : Делтрани-СкалиЈа, Галкин Враској и Дифо и да их конгрес изабере за почасне чланове, што је усвојено. За потпредседиике изабрано је једанаест званичних делегата страних држава, за ђенералног секретара изабран је директор бернског статистичког бироа д-р Гиљом а за секретаре: Бирел, ТииалдоБасија и д-р Рустем В:<м6ери. За тим је седница закључена. IIо подне чланови конгреса направили су излег до Ракошо-иалоте, где су прегледали тамошњи завод за корекцију девојака. Други дан Другог дана отпочеле су секције рад. У првој секцији (реФорма кривичног судства) реФеровао је д-р Исидор Баумгартнер о реФормама кривичног права у разним земљама. Навео је, да треба. особито пазити да закони не буду претерани у својим одредбама као на пример норвешки законик од 1812 год., који је макакву заблуду или погрешку одмах квалиФиковао као иревару. По мишљењу реФерента при изради закона ваља остати у оним границама, које је Француски законик од 1810. утврдио. У опште говорник ипак налази, да је, на пример, одредба о појму иреваре у немачком законику много тачнија, него казуистичка одредба у француском законику. После дуже дебате у којој су учествовали Конти, Берле, Диран, Локар. Сиејер, П]ер Антони и гђца ЛидиЈа Поет (као званичан делегат талијанске владе), усвојен је предлог реФерентов. Делегат Ха ]ем предложио је између осталога, да би ваљало створити једну међународну конвенциЈу с погледом на преваре, али његов предлог није усвојен. (наставиће се)

ДОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. „У § 320 под а кривпчнога закона казато је: »полицајни надзор не може трајати дуже од једне године ни краће од четири месецаЛ У §. пак, 320 6. истога закона стоји: „надзор полицајни изричу полицајне власти, поред других казна. само над крадљивцима и т. д. к У § 4 а полицијске уредбе став пети гласи овако: »исто тако општински суд са одбором, стављаће нод полицајни над-