Полицијски гласник
СТРАНА 354
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 37
закону, а да непослушне брзо и осетно по закону кажњава — чл. 146. и 158. закона о општинама. IV. Начелници окружни треба да су брзо обавештени о сваком важнијем појаву и догађају у своме округу. 0 сваком таквом случају дужни су да ме одмах известе — чл. 23. и 44. зак. о уређењу округа и срезова и распис од 28 ^аја 1890. год. ПБр. 9154. Ти извештаји морају бити иотпуно тачни и исцрпни. Они ми се морају шиљати најбржим путем — путем телеграФа — нарочито ако се односе на личну и имовну безбедносг у земљи. Сем оваквих извештаја, као хитних, начелници окружни шиљаће ми редовно месечне рапорте о стању ствари у своме округу у опште, а нарочито о раду и исправности иодручних им органа. Ти извештаји могу бити службени или поверљиве природе, што ће зависити од природе стања ствари и увиђавности окр. старешина. Било је неколико случајева, да о извесним појавама нисам био обавештен од начелника окружних, већ од грађана или штампе. То у будуће не сме бити ; а ако се ипак деси, такви случајеви неће остати неопажени и некажњени. Старешине окружне дужне су да и у овом погледу тачно контролишу начелнике среске, и у случају нетачности са њима по закону поступе. И поред законских наређења и издатих расписа од 20 децембра 1880 год. ПБр. 11608, 5 јуна 1884. год. ПБр. 6062, 15 октобра 1890. год. ПБр. 18925, и од 31 маја 1891 год. Пр. 8765, који говоре о вођењу админиотрације и поднашању одговора, запазио сам дасе поједини предмети не свршавају брзо и извештаји не подносе, не само благовремено, већ ни у остављеном року. Сви предмети треба да се што брже расправљају и тачно по закону, те да интересовани не трпе у свом праву, нити да се безразложним одуговлачењем изазивају оправдане жалбе на немарљив рад полицијске власти. На све наредбе и питања свих Министарстава и осталих надлежних власти, одговори се морају подносити у року означеном у распису ПБр. 8765/91 године (од 15 дана) или у року означеном у акту, којим се што тражи или наређује. За свако задоцњење биће кажњен како чиновник који буде пропустио да на време одговор да, тако и дотични старешина, ако не буде довољно водио надзора над радом подручних му органа — т. 6. §. 43. зак. о чиновницима грађ. реда. V. Полицијски чиновници треба да су нотпуно свесни и своје дужности и свога права. Своје дужности морају вршити са мо и једино ао занону. Никакви други обзири не смеју их руководити у вршењу дужности. Ја од њих — од свију без разлике најодлучније тражим: да буду само и једино државни чиновници, без обзира на своју околину, без обзира иа партије, без обзира на политичко убеђење. Најод-
лучније тражим, да у свом званичном раду буду аотауно независни од свакогисвачијег незаконитог угицаја, и да своју награду очекују само и једино за тачну и савесну службу. Окружни начелници треба да знају, да су само они моји повереници за све државне послове у својим окрузима; да им у томе погледу потпуно верујем, и да ћу им потпуно веровати, све док се налазе на својим положајима. На њима је, да то поверење потпуно и оправдају. Њихова ће заслуга бити у првом реду, ако рад полицијских органа и у њиховим окрузима буде исправан, а њихова одговорност, ако буде неисправан. VI. Владање, понашање и тактично поступање чиновника полицијских, у служби и ван ове, од врло великог је утицаја на разноврсне дужности њихове. Ретки су случајеви, да је оцена народа о владању и понашању кога чиновника била погрешна. Има врло много примера, како о поштовању и љубави народа према савесним и ваљаним чиновницима, тако и о оправданом нерасположењу према онима, који су били несавесни и рђавог владања. Први су иотпуно одговарали својим дужностима и своме позиву, а други су, на штету државне службе, изазивали незадовољство код народа и код својих претпостављених. С тога препоручујем начелницима окружним: да строго воде рачуна о владању и понашању свију подручних им чиновника у служби и приватном животу, а тако исто и о опхођењу према народу. Владање и понашање чиновника мора бити аотауно исаравно и на досто]ној висини аредставника државне власти. Начелници окружни морају у том погледу бити најисаравнији, и као пример служити овојима млађима. Где се опази противно овоме, начелници окружни, односно срески, дужни су да према повиним чиновницима поступе по тач. 1.и 3. § 43. закона о чиновницима грађанског реда, а начелници окружни да ми сваки такав случај доставе и ако је кривица теже природе, да ми предмет одмах пошљу на оцену и решење — § § 39. 40. и 41. истог закона. VII. Из тражених и послатих ми извештаја о стању рада у свима окружним начелствима и среским канцеларијама, уверио сам се: да има око 30.000 несвршених предмета и преко 9.000 неислеђених казнимих дела, само из арошлих година, и то злочина и арестуаа, ко]и се казне ао званичној дужности. Та казнима дела не само што нису ислеђена у року означеном у § 156. а кривичног поступка, већ извесна од њих нису окончана ни после неколико година. Констатујем то са жаљењем, и најодлучније изјављујем: да такво стање ке сже даље остати и да га у будуће нећу трпеги. Ислеђење свију досадањих казнимих дела, нарочито злочина и преступа мора бити окончано за катраће време. Исле-
ђење свију од данас појављених казнимих дела мора се окончати и у најтежим случајевима, у року означеном у §. 156. з кривич. суд. поступка. Полицијски чиновници, као иследници, дужни су и без жалбе и без опомене, да свога начелника окружног одмах известе писмено, кад год које казнимо дело не сврше у законом року, и оправдају се зашто то нису учинили. Начелници окружни извештаваће ме о томе у месечним рапортима. Противно поступање сматраћу као нерад и крајње небрежење, и са одговорним поступићу строго по закону. Да би се могао што јаче и правилније ковтролисати и ценити рад свију чиновника, да би се увек тачно знало, који од њих, шта и како ради, који су предмети и кад свршени, наређујем: да сви чиновници полицијске струке у Србији воде кратак дневник свога рада, по нацрту овде изложеном:
[ Редни број ||
Датум кад је || акт примио 1
| Број акта ||
Предмет и од кога дол.ази ?
Кад је иредмет свршен и како ?
мзлазак чииовникау које место и за које време
Примедба У овакву ручну књигу бележиће сваки чиновник, дан по дан. све предмете, који М У буду долазили на рад; бележиће дан, кад је дотични нредмет окончао; и најзад, бележиће и изласке у округ. односно срез, по ком послу и за које време. У ову ручну књигу неће се уписивати административни предмети пролазне природе по којима дотично надлештво нема да доноси никакву одлуку, нити ће се уписивати предаја позива, решења, ггресуда, разна саогпнтења, шифрирање и дешифрирање депеша, ни другп ситни послови, који се свршавају у надлештву у року за 2—3 дана. Начелници окружни водиће такође овај дневник. Они ће у њега записивати само послове важније природе: путовања по округу, преглед каса нолиц. власти, преглец школа, општинских судова, путова и т. д. и т. д. Овај дневник, као ручна књига сваког полиц. чиновника, биће означен странама, прошивен јемствеником и утврђен иечатом и потписом старешине дотичног надлештва. Завођење рада у ову књигу — коју нека за сада начини себи сваки чиновник — отпочеће од 1. октобра ове године. За идућу годину послаће се надлештвима штампане књиге за сваког чиновника. Сваки полиц. чиновник дужанјетачно водити и добро чувати ову књигу. При премештају или уклањању из службе дужан ће бити да је, као државну својину, иреда своме старешини.