Полицијски гласник

БРО.Ј 37

Начелници окружни ноднеће ми, на крају ове године тачан извештај о томе: да ли је увођење ових књига имало утицаја на брже и тачније отправљање иослова, и да ли је и од коликог утицаја на марљивост и приљежање чиновника. Саопштавајући овај распис окружним начелницима и управнику града Београда, препоручујем им : да га саопште свима подручним им органима; а свима полиц. V чиновницима наређујем, да се по истоме најстроже управљају. 0 пријему овога расписа нека ме начелник — управник — извести. ПБр. 22.833. 7. септембра 1905. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Ив. ПавиЂеви-ћ с. р.

СТРУЧНИ ДЕО Је ли оеоба „жива изгорела," или је еећ мртва била, кад је у ватру доепела —»х«(наставак) III И само дејство високе темаературе на човенје тело таке је природе, да се по извесним траговима његовим може познати, је ли му особа још за живота била изложена, или је пак после смрти у ватру доспела. Према томе и по траговима тога дејства може се расправљати питање, које смо за предмет наших разматрања узели. Разуме се по себи, да су ти трагови кад јасније кад слабије изражени, па да је за то и стручна оцена њихова кад лакша, кад тежа; кад поузданија, кад мање поуздана. Да видимо, дакле, шта се п с те стране у овом питању од судско-медицинског вештака с правом може ишчекивати ? Висока температура ма којег порекла и ма које врсте дејствује на живо тело човечје као и свака друга јака драж; као и свака друга механичка сила. У гиче као моћан агенат на живо ткање тела и изазива својом акцијом реакцију:—■ т. ј. енергичву радњу тога ткања, а као последицу те радње неке извосне појаве. Те појаве називамо ми укупним именом животне или виталне реакције. — Тиче ли се пак дејства високе температуре на мртво тело, онда су и последице и појави другчи. Ткање мртвог човечјег тела изгубило је своју живу снагу и престало је »ункционисати, па према томе не може ни одговарати на дејсгво високе температуре животним процесима: — не може ни показати виталне реакције. У томе и јеоте битна разлика у дејству сваке механичке силе на живо и мртво тело, па, наравно, и у дејству високе температуре. Та разлика је гдекада тако јасна и убедљива, да се сасвим згодно може употребити и при судско-медицинском регпавању питања: је ли висока температура ути-

цала на особу још за живота, или тек после смрти. Као први и најслабији знак виталне реакције према дејству високе температуре појављују се на живом човечјем (или животињском) телу навала и застој крви (активна, управо реактивна хиперемија) на оним местима, до којих је висока температура допирала. Под утицајем топлоте кожа се тих иартија „зажари,—■« т. ј. кад јаче кад слабије поцрвени. Ако је висока температура јаче и дуже дејствовала, онда то реактивно црвенило или — како га ми лекари називамо — тај еритем (Бегта^Шз сотћизИошз сгуШета(;о8а) није тренутан и не губи ое, него чим дејство високе температуре престане, остаје као видан траг тога дејства (ирви стеаен оаекотине или ожеготине) — гдекада баш и на самој лешини. Нарочито је оно јасно изражено око рубова и у непосредној околини оних партија тела, на које је висока температура тако снажно дејствовала, да им је поједине, површне слојеве јаче изменила, или баш и сасвим сагорела. По гдекада су та места навалом крви још и као »нагрезла с< или набрекла —• од прилике исто онако, као што то налазимо и код повреда друге врсте, ако су само за живота постале. По гдекада се опет деси, да се површне партије поцрвенеле коже већ почињу перутати или љуспати па и то се може на лешини констатовати. Где, дакле, судско - медицински вештак на нагорелој лешини нађе таке појаве, а нарочиго јасно изражено црвенило реактивне природе у облику еритема — ту може с поузданошћу тврдити, да се тиче особе, која је још за живота или бар у агонији била изложена дејству високе темнературе. Црвенило те врсте ваља. наравно, тачно разликовати од црвенила мртвачких пега, а то није тешко. Сасвим друкче стоји с тим истим питањем, ако ма лаз на лешини у томе правцу испадне негативан. Све ако судскомедицински вештак на лешини и не нађе оне карактеристичне трагове реактивног црвенила, ипак он за то још нема права схватити то као позитиван доказ, да лице није могло живо бити кад је на њега висока темперагура дејствовала. А на такав закључак нема права с тога, што се врло често деси, да се то реактивно црвенило, и ако је за живота постојало и неко време трајало, на лешини кад раније кад касније или сасвим изгуби или тако побледи, да га је тешко позитивно констатовати. Но искуству у томе правцу може се у опште рећи, да ће ое то реактивно црвенило на лешини тим поузданије одржаги и тим јасније показати, што је лице, које га је за живота добило, дуже после тога живело. Где висока температура на живо тело интензивније дејствује, ту изазове јаче промене у ткању, а понајпре пликове или мехуре [други стеиен оиекотине). Кожа се на том месту иотклобучи , а то ће у овом случају медицински рећи: испод саме покожице разлије се толико неке течности (сурутке или серума, управо лимФе), да маса њена покожицу од њене подлоге (»крзна,« кориона) одвоји, и толико [ навише дигне, да се на тај начин од ње

образује кад већи кад мањи течношћу (лимфом ) напуњен мехур. Обично је тај мехур на својој основици и ивицама обрубљен једним прстеном реактивног црвенила околне коже, а кад прсне те му дно оголи, мења се отприлике исто онако, као што се мења задерано или згуљено место на кожи, које је остало без своје покожице. — Дејствује ли пак тако исто висока температура на мртво тело, онда су појаве и последице у неколико друге. Или не искоче они мехури никако, или се — ако се баш гдекада и јаве — не држе дуго, него убрзо прсну; ниоу реактивним црвенилом обрубљени; и — што је још најкарактеристичније — не садрже у себи никакве течности, него су махом сасвим празни или тек мало влажни. Те појаве су тако обичне и већ одавно многима толико познате, да их и нелекари разликују, и њима се у извесним приликама служе. Где се н. пр. породи сумња, је ли лице доиста умрло или је тек само обамрло, покушавају по неким крајевима да на површини тела сумњивог лица високом температуром изазову мехуре, па ако се доиста покажу и течности садрже, оглашују сумњиво лице за обамрло, а не мртво. Шта више старији судско-медицински стручњаци ■— н. пр. ОгШа 1 ) Беуег^-те, Сћпн^зон, Сазрег и т. д. — полагали су на ту разлику толику, да су је и пред судом употребљавали као једино и сасвим поуздано средство у решавању питања, је ли особа жива ватри изложена била, или је у њу као лешина доопела. Серумом напуњене а сталне г. ј. трајне мехуре на нагорелој лешини сматрали су они као несумњив и необорив доказ, да су за живота постали. На жалост, данас то питање није тако просто и јасно, као што су га наши предходници сматрали. Неколико признатих старијих и млађих радника на судско-медицинским питањима (н. пр. Беиге!;, СћатроиШоп, Маасћка, Сћатћег1, ЛУп§ћ(;, В1зсћоГГ, ОгаС, 8сћјегтп§, ^еирег!;, и т. д.) проучавали су га у више махова тачније и потпуније, и дошли су на основу екзактних опита до закључка, да се и на мртвом телу човечјем у неким изузетним приликама — н. пр. на лешинама са набухлицом (Оес1ета) и водом под кожом (»Апазаг« „трупика") — могу високом температуром изазвати слични мехури као и на живом, па да, шта више, ти мехури могу имати у себи и неке извесне количине течности. Приликом тих испитивања констатовао је опет Сћатћег!; то, да у хемијском саставу течности тих мехура ипак има неке разлике по томе, да ли су постали за живота или после смрти. Сем тога утврдио је и то, да се кључалом водом и воденом паром могу мехури само на живом телу изазвати, а на мртвом никако. На лешини изазива мехуре само много виша температура од 100° Ц. Најпосле показао је у новије време Кеирег^)

1 ) .... »оп сћегсћега а сЈбсоиупг, зИ-у-а (1ез рћИскепев, аНбгаНоп, дш <1епо(;е ташГевМетеп!;, дие ГепГап1 61;а11; ујуапк 1ог8^и'п е1е ћгС^б«. 2 ) К. ИеиреП;: (( ТЈећег уЦа1е ипс! ров!;тог(;а1е Уегћгеппип^.« —цЕпе^геЈсћв В1аМег {:иг ^епсћШсће МесИст ип(1 батШброНгеп — ХБУШ. Јаћг^ап^; 1897 : — 8еГ1;е : 206.