Полицијски гласник

СТРАНА 356

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

да мехури, изазвани високом температуром на живом телу постају друкче, него они, што их изазовеЈмо на мртвом телу. У првом случају диже се целокупна покожица са своје основице (кориона) и образује мехур (клобук), а мехури изазвани после смрти, на против, постају тиме, што се само један известан део површних слојева покожице из свог састава одвоји, и шупљину или клобук огради. С тога се те две врсте мехура могу и хистолошко-микроскопзки разликовати, те једна од друге распознати. Према објашњењу Најпертовом дно мехура, изазвана на живом телу, образује крзно (корион), а дно мехура, изазвана на мртвацу, дубљи слојеви покожице. Ово последње опажање још нема потврде. (НАСТАВИ-КЕ ов) Д -р М. ЈовановиЋ Батут.

КРИМИНАЛНА ПСИХОЛОГИЈА

(нАСТАВАК) Не мање су вредне пажње појаве сећања, које се јављају код људи, који су на самртиичкој постељи. Представе које су давно и давно заборављене овде, код њих у свести понова оживљавају и њих се човек врло живо сећа. Нчш песник Војислав Илић је пред смрт сећао се својих познаника и рођака из најранијега детињства и помињао да види лица, која су одавно умрла. Енглески један психолог цитира изјаву пастора Руша да Немци и Швеђани из лутеранске конгрегације, који су још као деца дошли у Енглеску и одавно заборавили свој матерњи језик, можда још пре 50 и више година, пред смрт говоре молитву на свом, матерњем језику, који су одавно заборавили. У моменту узбуђености или изненаднога страха и нрепада често се превиди нека сгвар или предмет, који је значајан. Или бива и то да неко у узбуђености види оно што други не би никад могао видети, види и оно што није ни постојало. При убиству председника Француске ренублике Карноа, у колима с њим била су и два лакеја и три пратиоца и нико од њих није видео нож у руци убице Казерија, кад је овај њим на Карноа потегао; један казаматски надзорник толико се преплашио кад је један убица у Казамату на њ налетио, да је од харингу коју је овај у руци имао сматрао за огроман нож. То све доказује да се врло често могу сведоци у своме излагању обманути услед узбуђености и изнети, при кривичним ислеђењима и оно што се њима учинило, а што у ствари није постојало. За то је овде на своме месту питање: да ли се каквоме кривцу, саучеснику или сведоку, кад о каквом злочинству или преступу прича треба и може све да поверујеУ И још нешто : има тако званих лажних сећања. Неко мисли да је нешто преживео, да је чуо или видео, а у самој ствари није ништа било. Оваке нојаве отежавају истрагу; у криминалним догађајима оне се чењће јављају. Језвеп је о тој иојави писао : Често се деси некоме

да му у свести поникне представа како је ово илн оно доживео некада, а у ствари никада није тога било. КеићоП: тврди да се код таких представа човек осећа нелагодно, да је узнемирен и малаксао. МаисШеу мисли да то долази услед јеновремене радње обе можданлхемисфере. А. 8и11у додаје да живахна деца мисле и верују да су заиста нреживела оно што им је неко приповедио. То остаје и у сећању одрасдих људи. који мисле да су преживели оно што су можда само чули, или што је у свести само и изненада поникло. У Дикенсовом роману, » Давид КоперФилд* који је и на српски иреведен износи се такав један случај. Ми имамо лажно сећање, лажне успомене, кад осећаје лажно хронолошки датирамо и мислимо да смо некада нешто иреживили, о чему смо само из причања сазнали. Романи тако утичу на млађи свет и праве упечатак на поједине читаоце, нарочито оне који су живахнијега уобрал^ења, да сами преживљују оно што читају. И снови често пута остављају за собом успомену и понекоме се учини да је нешто преживео, што је некада само сањао. Ко живо сања, преко дана дође моментано у весело или тужно расположење, као да је нешто пријатно или непријатно преживео, док се најзад не присети да је само сањао оно што га је за тренутак освестило или онерасположило. Сећање на такав сан може заостати у свести и доцније нам се учини као какав доживљај. Све ове појаве, које су у непосредној вези са сећањем и памћењем, могу да се десе свакоме човеку, здравом ко и болесном, нервозном као и нормалном. При истрагама често се чује : »Ако ме памћење не вара (< или „Сећам се не баш најбоље тога случаја;" »Слабо се сећам тога и тога; к Стар сам доста да би се тога могао сетити" и т. д. Али у свима тим случајевима сећање није ништа криво, као ни памћење; пре би требало рећи в почео сам заглупљивати,« »свест ми слаби, (( али то нико неће да призна. Најзад можемо се сећати неких предмета и памгити их вештачким начином. То је инемотехника, инемоника или анамнестија. Има појава и радњи које наше памћење на неки начин подкрепљују. Симонида Кеоски је оснивалац мнемотехнике; у средњем веку су се веома многи образовани људи бавили памћењем знања и предмета на тај начин. Савремена Психологија готово никакву пажњу не поклања више инемотехничком знању. А познато је, да људи, који радо лажу, воле да се служе мнемотехничким памћењем. X Појаве свести, памћења и сећања врло су важне у Криминалној Психологији. Њима се придружује и воља. То није вол>а у философском смислу и значењу, као што то није т. зв. »зла воља к која се јавља у казненом праву, као каанени предмет. Вољаје, како Хартман говори, извођење онога што је замишљено у стварности, т. ј. остварење замишљенога, реализација онога што још не ностоји. Док се воља не испољи у радњи, у дејотву,

дотле нема потпуне воље. Неко има вољу да заиева какву песму, али док је ие запева — нема вољне радње. Ја хоћу да учиним поклон пријатељу; али док то не урадим — нема вољне радње. Злочинац се од дуже времена спрема да похара суседов дом, вреба и скраја план ; али док не дигне руку или док не разбије зид — нема вољне ни хотимичне радње. Ми унраво вољу сазнајемо и о њој судимо по њеном спољашњем дејству. Ова важи као правило нарочито у Криминалистици. Свесни умишљај злочина није још злочин и не иодлежи казни, јер у њему још није испољена свесна воља. Ми ценимо човека по ономе шта он ради. Сваки свесан рад је производ рада унутарње воље, нроизвод размишљања и хотимичности. Дејства воље, хотимичне радње јесу уједно мерило за човека и мерило о његовој вредности и карактеру. Ако хоћемо да проучимо карактер једнога човека, то ми можемо најбоље учинити ако проучимо све његове хотимичне радње и покрете; а то, само по себи није толико тешко. јер се може да види шта један човек хоће, а шта не. И најобичнија свест лако може да разликује логичне радње и поступке од нелогичних, кажњиве од некажњивих, доброчине од злочиначких, јер та је разлика виднаи велика. Наравно, није сваки рад и сваки поступак дејство свесне всље; него само су оне радње вољне и хотимичпе, које су изведене са знањем и садејством свеоти т. ј. које су смишљено изведене. Пуно је радњи и поступака у животу свакога човека, који су изведени не по свесној вољи. Према томе воља се не простире и не може да простире на све људске радње и поступке. Није нам намера да на овом месту расправљамо питање о слободи воље. То питање је још непрестано предмет живога препирања и разматрања међу филозоФима и правницима. Оно ни данао још није деФинитивно решено. Теорија детерминизма, као и теорија индетерминизма имају доета заступника и последоватеља. У питању о слободи вољи, кроз цели осамнаести век владало је у правној науци, у кривичном праву, као и у филозофији гледиште: да је човек свесно, слободно биће са слободном вољом. Међу тим прошли век је сасвим друхачијим очима посматрао питање о слободи воље у човеку. Б-г Во18 Кеутопс! врло згодно иаглашава: Слобода се може да одриче, пепријатност, бол и пријатност не могу. ПроФесор \Уип<К у својој Пснхологији овако закључује: »Не постоји воља без свести, нити постоји свест без воље". Ми се осећамо непосредно као делаоци и вршиоци неке радње и за то осећање ми спајамо унутарње промене душевне и спољашње еФекте. Несвесна воља не постоји, нити може бити икаква вол.на дејства коме не достаје свести. Кад злочинац свесно улази у туђ стан и обија га с намером да га похара; кад разбојник смишљено и свесно диже руку па човека да би га убио или опљачкао, онда се у тим радњама огледа дејство воље онога који злочинство изводи. Казнимо дело може битиучињено у несвесном стању, у аФекту,