Полицијски гласник

ВРОЈ 41.

У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 16. ОКТОБРА 1905.

ГОДИНА X.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИ^СКИ ГДЛСННК" издази једанпут, а према потреби и више пута недељпо. Претплата се иолаже у напред, и то најмање за пола године, код евију полицијских вдасти, и износи: 20 дннара на годину за државна и општинска наддештва, а за све друге нретпдатнике у опште 12 динара годишње За иностранство: годишње 24, подугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гдасника'' не продају се. Рукописи се не враћају

СТРУЧНИ ДЕО

Је ли оеоба „жива изгорела,' 1 или је већ мртва била, кад је у ватру доепела

(НЛСТАВАК) IV. И аромене у хемијском саставу крви нађених а нагорелих лешина могу нам у неким приликама дати доста поуздама одговора на питање : је ли особа за живота у ватри пострадала, или је у њу тек као лешина доспела. Тај начин доказа згодан је у многом погледу, а нарочито за оне случајеве, где су знаци и појаве на сумњивим објектима, што смо их раније као карактериотичне истакли, тако нејасни, да се по њима то питање не би могло поуздано решити. С тога се с правом тражи од судско-медицинског вештака, да у таким случајевима обрати нарочиту пажњу и на евентуалне промене у саставу крви сумњиве лешине, а по потреби и на све друге прилике, које с тим променама у некој вези стоје. Колико ће се сам лекар, а по њему и суд моћи на тај метод доказа ослонити, јаоно ће нам бити тек онда, кад се будемо ближе упознали с правом суштином његовом; а поред тога е с најглавнијим случајностима, које се у таким приликама могу појавити. Познато је, да се по гдекада при сагоревању горивих материја (поред дима, угљен - диоксида и других продуката) изводи и моноксид угља југљен-моноксид = СО). Тај процес јавља се нарочито у почетку и на измаку сагоревања (док »лиже® модар, несталан пламен по површини горива 1 ), а још у много јачој мери у оним приликама, кад за потпуно (савршено) саI горевање нема дозољно ваздуха —- кад је I дакле простор, где гори, ода свуда тако ! заптивен, да се — као што ми велимо —

Сагоревање СО у С0 2

„ватразагуши." У таким случајевима може се десити, да се с ње у ваздух дижу знатне количине угљен-моноксида, па да их онда и човек удише. Угљен-моноксид је веомо отрован гас. Ако доспе у човечје или животињско тело дисањем, показује одмах особити аФинитет према црвеним крвним зрнцима (еритроцитима). Чим (разблажен и помешан с ваздухом) дође у непосредан додир с њима, везује се хемијски с њиховим главним саставним делом — с хемоглобином (Нћ) — и гради нарочито, прилично сгално и отпорно једињење: угљен - оксидхемоглобин (карбонил - хемоглобин СНћ). Та веза измени опет састав и природу црвених крвних зрнаца, и то у толикој мери, да поремети правилну размену материја у њима, а нарочито правилно примање потребног кисеоника и одавање нагомилана, сувишна угљен - диоксида (оксидацију и декарбонизацију крви). Последица тога поремеђаја јавља се кад пре кад касније као читав низ разних, кад озбиљнијих, кад мање озбиљних промена у редовним обавама гела — дакле као низ патолошких (болесних) појава — н. пр. као терет у глави, мрак пред очима, занос, слабост, губитак свести, бљување, нроширење зеница, убрзано било и т. д.). А ако је количина тога отрова била знатнија, или ако је дејствовала за дуже времена, јавља се као последица тога тровања и — смрт. Тежи случајеви тровања угљен-моноксидом, који се смрћу свршују, нису баш тако ретки појави 2 ), и иследне власти имају понекад прилике, да се и истраживањем таких случајева забаве. Где се јаве, задаћа је судско-медицинског вештака, да пре свега констатује, пос гоји ли тровање те врсте, па да онда на основу гога налаза и других околности објасни и друга спорна нитања, која ће иследне власти

2 ) Има их и код нас — нарочито зими и у крајевима, где се ћумур употребљава; где се народ жеравипом у мангалима или лонцима греје; где се лапак на пећним сулундарима (чунковима) пре времена затвори, да »топлота не издуши* и т. д.

интересовати, а нарочито : тиче ли се самоубијства, убијства или несрећна случаја. Нас за овај мах не интересују ова последња три питања, али ће нам за решење наше задаће биги веома потребно, да сазнамО; како и с колико поузданости може судско-медицински вештакутврдити, је ли једна особа дисала смесу ваздуха и иродуката сагореван>а, међу којимаЈе било и анатнијих количина угљен - моноксида. Тровање угљен - моноксидом у већини случајева није тако тешко познати и објективно констатовати. Појаве за време боловања и последњих часова, истана, нису тако константне и карактеристичне, да би се само по њима могла тачна диагноза ставити, али обазрив лекар ипак има пута и начина, да и у сумњивим случајевима те врсте дође до циља. Нарочито ће му помоћи спектроскопска (или хемијска) анализа крви таког болесника. Крв оних особа, које су дисале ваздух, мешан са повећом количином угљен - моноксида, показује оасвим карактеристичан спектрум и сасвим особену хемијску реакцију, ако та особа није већ дисањем чиста и свежа ваздуха сав угљен - моноксид из својих крвних зрнаца (оксидисањем СО у С0 2 ) елиминисала. Исто су тако и знаци тровања угљен - моноксидом на лешини доста јасни и карактеристични. Тако је н. пр. кожа (а гдекада и сви унутарњи делови) тих лешина махом необичне, отворено - црвене боје. То црвенило истиче се нарочито на оним местима, где су већ по кожи изашле грошасте маће и мртвачке пеге. И сама крв није обична изгледа, него јој се боја јавља као црвенило трешње, цинабара, цигле (опеке) и т. д, а гдекада и као право руменило руже. Кад се (по редукционој проби) спектроскопски испита, показује нарочите, само за угљен-моноксид карактеристичне пруге, а и хемијска анализа даје особене знаке. Та особина крви не губи се у лешини, као што је то случај у живом телу (ако особа после тровања неко време на чистом ваздуху проведе), те се, према томе, може и касније констатовати. Карактеристично је, најпосле, код таких ле-