Полицијски гласник

СТРАНА 392

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 41

прими извесан новац, па се више није ни вратио, и т. д. Такође по његовом пастањењу у Јагодини почињу се вршити у око.шни разбојништва и опасне крађе у већој мери, од којих су многа, као шго се гада види, његово дедо. Везе његове са хајдучијом у окр. моравском 1900, 1991. и 1902. год. песумњиве су. Има доказа да су Сима Достић, Кода и друштво им, додазиди код Арсе у Јагодину, где их је он чувао и гостио у своме подруму. Отуда је и разумљиво, како оно пре 3 — 4 год. да се хајдуци појаве одједном у сред Јагодине и извшо разбојништво. Он је својим саучесницима, које је бирао само од чврстих и поузданих људи, умео да улије тако поштовање према својој дичности и да их убеди о потреби његовог опстанка у слободи, да га опи никад нис.у хтели одавати и кад су ухваћени били. И он се заиста после о њима и сгарао, набављајући лажне сведоке, снабдевајући их трошком и т. д.

Овоме иде у прилог и то, што је Арса после одслужења свога рока у војсци узимао турски пасош и њиме се служио, а у исто време , кад је већ имао тај пасош, радио је преко Андрије Марковића из Подгорице и Вукада Врацановића , тамошњег свештеника , да добије црногорски пасош са визом руског консулата, о чему је 1899. нађена код Арсе преписка, и што је неким својим интимннјим пријатељима признавао да је хајдуковао. Сваки податак о овоме био би за истрагу од велике користи, као и то, шта је било са овим Јованом Поповићем, касапским момком, и где се он сада налази ? Од 1 897. год. до сада Арса се три пута женио; са првом женом развео се, друга је умрла и сад има трећу. Један од његових бив. момака тврди, да му је Арса нудио 3 60 дин. да отрује прву жену , но он није на то пристао, већ је исту известио шта јој ое спрема, те је она благовремено побегла.

Крајем 1 899. год. неки Јован Поповић, слуга касаиски, који. је казао да је родом из Београда, изјавио је код начедника среза беличког, да је „Лорд" заклао његовог рођеног брата Вујицу Поповића, бив. рабацију из Београда. Он и Вујица пошли су, вели, у пролеће одмах после српско-бугарског рата из Београда за Ивањицу па вашар. Вујица је носио 70, а он 4 0 дуката. У Чачку су преноћили и изјутра рано пошли за Ивањицу новим друмом. Кад су дошли код «Два камена 8 на два сахата од Чачка, изашао је пред њих исти овај Арса са још пет другова, наоружаних дугим иушкама и муницијом, те им обојици отели паре, а Вујицу, који се почео отимати, Арса прикоље. Јован се спасао захваљујући неким кириџијама који су изненада наишли, услед чега су злочинцн побегли. Брата је сахранио гу поред пута, а случај доставио начел. среза моравског који је наредио потеру , но зликовци се пису могли пронаћи. Да је Вујица доиста погинуо на овај начин, познато је и једном старом подицајцу, који је заједно с њим некад рабахдијао, али, на жалост, о овоме нема никаквих трагова у архиви среза трнавског. Један сведок, који је са Арсом заједно служио у Софији , тврди да му је Арса у поверењу признао да је из Србије побегао с тога, што је убио неког човека.

Износећи све ово на јавност, иследна власт Управе града Београда моли све оне који би о Арси, а нарочито о његовом животу од 1 88 4. до 1888. и од 1892 —1897. год. знади што више, да о томе што пре известе б ило најближу полицијску вдаст, било саму Управу непосредно. П О Т Е Р Е Два непозната зликовца ноћу између 2. и 3. тек. м-ца дошла су на салаш Макуле Ивановића, из Крокочевца, на месту званом „Падина,» напали и злостављали Макулину жену Милену, па јој том приликом изнудили 40 дин. у банкдма и три динара у ситнини, и побегли. Зликовци су: један старијих година, црномањаст, висок; од одела има на глави јагњећу шубару, на сеои гуњ и панталоне црне боје, на ногама опанке са белим обојцима ; од оружја имао је пушку острагушу, реводвер и Фишектор; други је стар до 3 2 год., плав, ћосав омаден; од одела има: на глави црну јагњећу шубару, на себи нов кожух и панталоне од црног сукна, на ногама. опанке; од оружја имао је само нож. Позивају се све полицијске и општинске власти, да зликовце најживље потраже и нађене спроведу начелнику ореза таковског с позивом на Бр. 6634.

Милутин Цукић. , звани: „Скакутко", коцкар из Наталинаца. 2 4. пр. м-ца извршио је превару и крађу новаца Михаилу Ковановићу, књиговођи из Краљева. па је побегао незнано куда. Милутин је стар до 30 година, плав, ћосав, на једном образу има ожиљак од убоја, у одеду је сељачком, а по потреби замењује га и грађанским. Препоручује се полицијским и општинским вдастима, да за њим трагају и о резултату известе начелника жичког с позивом на Бр. 15255. Непознати крадљивци ноћу између 8. и 9. т. м-ца на Краљевом Тргу, у Београду обили су закључану тезгу Анте Петровића, пиљара, и из исте су украли један чабар сира у тежини 40 кгр., и осам комада сира качкаваља, у тежини 40 кгр., По том су обиди тезгу Кроте Смиљанића, пиљара, украли један сандук са 2.500 јаја. Затим су из тезге Андрије Маркоковића, пиљара, украли две ручне корпе грожђа у тежини 20 кгр. По извршеној покрађи побегли су. Позивају се све подицијске и општинске власти, да крадљивце и покрађу живо потраже, и нађене спроведу Управи града Београда с позивом на Бр. 3 5 53 1. Радојко Марковић, тежак из Добре, решењем начелника среза голубачког стављен је под истрагу и у притвор због крађе коња, но сада се не зна где је. Радојко је стар 50 година, плав, погрбљен, главу држи повијену на десну страну. Од одела има плаву шарену кошуљу, обојен, кожни грудњак, суре, сукпене чакшире, на ногама опанке, а на глави шајкачу. Начелник среза голубачког, актом Бр. 7324. моли за његово тражење. АБр. 1 285. Марија М. Вујичић, циганка из Сења, решењем начелника среза ражањског Бр. 10603. стављена је под кривичну истрагу и притвор због крађе коња. Марија је ноћу између 8. и 9. ов. м-ца побегда из затвора суда општине сикиричке. Она је стара до 28 год., средњег раста, пуна, у лицу роава од богиња. Нозивају се све полицијске и општинске власти, да Марију најживље потраже и нађену спроведу начелнику среза ражањског с позивом на Бр. 10603. Ђорђе Ивковић., наредник војне музике IX. пешадијског пука, који је био под истрагом и у притвору због опасне крађе, побегао је 13. тек. м-ца из војног загвора у Пожаревцу. Бегунац има око 30 година, средњег је раста, у опште је црномањаот. Пронађеног треба стражарно спровести начелству округа позкаревачког с позивом на Вр. 167 39. Стојану Јовановићу, зидару из Призрена. који је био одсео у кафани (( Тетово", у Београду, украдено је 25 наполеона ноћу између 12. и 13. тек. м-ца. Оправдана је сумња, да су ову крађу извршили два мдадића, који су с њим у једној соби спавали, и издавали се за трговачке помоћнике. Један од ових младића изјавио је, да се зове Стојан Маринковић и да је родом из Смедерева, а други се називао Данилом. Оба осумњичена крадљивца имају око 20 год.; први је плав, а други црномањаст. Позивају се све полицијоке и општинске власти да ове крадљивце најживље потраже, и пронађене стражарно спроведу управи града Београда с позивом на Бр. 3 5 502.

Штампа 1\рал>. Срп. Државиа Штампарија

уредиик, Зушан Ј>. ЈЈлимпић.