Полицијски гласник

БРОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 391

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ПОБИЈШНИ ХАЈДУЦИ Здравко ТрајИЛОВиЂ из Милошевца и Живота ИвковиЂ из Круиаје у срвзу хомољском, обојица оглашени хајдуци, иобојени су од иотајника ноћу између 12—13 тек. м-ца, у атару села Сига, среза хомољског.

УХВАЋ.ЕН ХАЈДУК Димитрија — Думитрашка Стајкуловића, оглашенога хајдука, његову жену Драгу из Вратине, и друга Марина Стоју, из Душановца, 10. тек. м-ца ухватио је наче.шик среза брзопаланачкога, те је престала потреба за њихово гражење. СКРЕЂЕ СЕ ПАЖЊА Поводом крађе коња Панти Миленовићу из Ражња и Лазару Миленковићу из Наслона, повереног ми среза, чињеном истрагом утврдио сам : да су из серије сталних пасоша ССХХХ, код општине прасковачке украдени 13 пасоша сауникатима под овим бројенима: 12106, 12107, 12116, 12117, 12118, 12119, 12120, па све до броја 12127. Опис украдених коња овакав је: 1. Један бео коњ, вигок, стар око 10 год., подкусаст, има жиг «В.» 2. Један коњ бео, мали, има жиг ( ,В». стар око 10 година; 3. Једна кобила длаке доратасте, стара 7 година, цветаста на челу, убивена под једном веђом, а и на прсима од ама, има жиг а В.» Моле се све нолицијске и општинске власти да обрате пажњу на украдене коње и пасоше и у случају проналаска да кривце спроведу стражарно овамо. Из канцеларије начелника среза ражањског 5. октобра 190 5. год. № 10 221. у Ражњу.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Решењем Управе града Београда од 7. тек. м-ца Бр. 3 4.7 52, које је одобрио и Првост. Суд за вар. Београд решењем својим од 11. истог месеца Бр. 2621 4, отављен је под кривичну истрагу и у притвор за пет злочиних дела Арса филиповић звани „Лорд", месар из Јагодине, један човек, који је, с једне стране овојом привидном добротом, племенитошћу и побожношћу, а с друге дрскошћу, умешношћу, и препреденошћу умео да за читав низ година прикрије траг својим многобројним казнимим делима, која је вршио где год је стигао, и да игра улогу исправна и виђена грађанина. Још 1899. године он је иривукао на себе пажњу власти, али је онда иоведена истрага код наченика ср. беличког остала без успеха. Једино што је тада утврђено то је, да јв родом из Узовнице у ср. азбуковачком, док је он на протоколу упорно тврдио да је родом из Дибре у Турској, о чему је и уредан турски пасош на своје име имао, обновљан два пута код турских конзулата у Нишу и Крагујевцу. Независно од овога Арса је личним својим познаницима и пријатељима говорио час

да је из Аустрије, час из Босне, час из Далмације, Влашке, и т. д. прикривајући брижљиво да је из Србије и да у Србији има ма кога од Фамилије. Од тада је београдска полиција иочела о њему водити рачуна и пратити његово кретање. Чести његови нреласци иреко Београда у Аустро - Угарску и сувише су падали у очи, али ово није било довољно да би се прогиву њега могла повести истрага. Тек летос, поведеном истрагом по представци извесних осуђеника Београдског казненог завода, а у вези са оним што се о њему из раније знало, прибављено је довољно матејала за вођење крив. истраге над осумњиченим Арсом, која ће га, по свој прилици, ноказати у његовој правој боји. Постоји јака сумња да је Арса сем ових 5 дела, за која је стављен под истрагу, извршио и многа друга, а скоро је несумњиво да је једио време провео у хајдуковању. Да би се све ово тачно извидело и утврдило, потребно је да и остале власти као и приватна лица олакшају рад иследне власти у овој прилици, достављајући јој све што би знали о Арсиној прошлости, која је у многом погледу мрачна и тајанствена. Изгледа да је окривљеноме Арси много стало до тога, да ову своју прошлост сакрије, те већ и с тога иследна власт сматра за дужност да је открије овим путем. По његовом казивању до године 1880. био је, вели, код куће, у Узовници, а тада је отишао у Крупањ на абаџиски занат код Алексе Поповића, абаџије тамошњег, где је провео 4 године. Од Алексе отишао је у Шабац и служио у магази Ристе Бајића, трг. 6 месеци, и код неког Пере Н.. трговца у Преком Шору опет 6 месеци. По том је, вели, по свршетку Српско-Бугарског рата отишао у Бугарску, где је годину и по дана радио на железничкој прузи, све са странцима, те са тога не може да именује ни једну личност из Бугарске која би га знала и посведочила ово његово казивање. Из Бугарске је отишао у Букурешт, где је олужио код Косте и Ђорђа, два брата Грка, месара на месарској пијаци, а после шест месеци отишао је у Браилу и служио пола године код неког Готлајна Вајбергера, касапина, који је онда држао бараку на кеју. По том је отишао у Галац и са неким Марком Прпићем из Хрватске, радио 6 месеци код Јована Фукса, капараша, на грађењу кеја. Крајем 1888. год. отишао је у Одесу и ступио као момак у месареку радњу Илије Лумбердића и Спире Видаковића у «Филиповом дому,» помени спуст Бр. 16. (?) После 6 месеци изашао је од њих, јер је чуо од неког бив. поднаредника који је тамо дошао, а коме имена не зна, (?) да му је отац умро, те се ражалио и вратио у Шабац, но кад је чуо да му је отац заиста умро он није ни хтео ићи кући (! ?) већ је отишао у Беч, где је служио код неког Талијана Томе Луша, касапина, који је држао радњу у Фдајшхакерској улици бр. 9. Овде се одмах разболео и лежао 4 месеца. Када је оздравио сетио се да треба да служи војску(!), те се маја месеца 1900. год. врати у Србију и у Ваљеву одслужи у IV чети V батаљону две године. По одсдужењу рока јуна месеца 1892. год. отугшо је у службу код Ђорђа Пајевића, касапина у Ваљеву и код њега остао до конца

исте године, а тада отишао у Крагујевац и служио код Светозара Павловића, бив. тамошњег месара до 189 6., када је отишао у Јагодину, где је радио на кланици Ђоке Ђорђевића и Бенциона Були, а од 1897. год. отворио је, вели, у Јагодини месарску радњу на овојс име, коју и сада води. За пасош турски веди да га је добио у Гадцу. Тамо се био упознао са неким Турчином капарашем, „који је имао страст да преводи Хришћане у Турке," па је и њега звао увек ( (Туре в и ириволео га да у тамошњем турском конзулату узме пасош, рекавши да је из Дибре у Турској. Вођеном истрагом утврђоно је, да ово Арсино казивање о свом ранијем животу није тачно. Тако прећутао је, да је био у Београду, а сведоџбом неких оведока утврђено је, да је он овде олужио код пок. Ђуре Милосављевића, бив. месара, одакле је отишао под сумњом за извесну крађу, а служба ова пада времену, за које Арса изјављује да га је провео у Бугарској. Казао је, даље, да у Бугарској није нигде стално служио, већ да. је радио на железничкој прузп са отранцима, а међу тим несумњиво је утврђено, да је он неколико меоеци 1887. год. служио код Саве Ивановића, бив. месара у Софији , где се показао као убојица и насртљивац, па је отуд изашао ношто }е нзвршио крађу неком Јохану Лаушману, тамошњем месару. Нрви пут пије казао ни да је био у Турској. а после је признао да је у Цариграду био у два маха за време док је био у Бугарској — ишао је, вели, да тражи неког човека, па га није нашао (!) Такође је признао, да је пре повратки у Србију био по Босни и Маџарској, и да је ишао и у Париз. Такође наморно је нрећутао да је по повратку у Србију био у Аранђеловцу , а после је признао, да је по отпусту из војске сдужио у Аранђеловцу код неког Николе месара, два месеца, па је онда огишао у Крагујевац код Светозара Павловића. Доцније се, вели, опет вратио у Аранђеловац, да се дечи од нервозе коју је добио посматрајући секцију неких отрованих жена у Крагујевцу, па је и тада једно време служио код истог Николе, а једно код Ђурђа Савића и комп. Утврђено је, да је он код Светозара у Крагујевцу служио четири пут, а и пети пут ое 1897. год. с њим ортачио, уложив у ову ортачку радњу око 2000 дин., које код Светозара нијс бпо раније зарадио, јер је све трошио. Увек је служио само зими и радио је врло добро, а чим насгупи нролеће напуштао је службу са речима, да он лети не служи. Шга Је радио преко дета и где се бавио, то не може да каже, али биће да је он тада вршио разбојништва, која су у то време била у Крагујевцу и околини многобројна, о чему постоје доота јаких основа. У то време падају у Крагујевцу многа злочинства, као : убис.тво Жике Матића, онд. опанчара, за кога се говорило да је стајао у љубавним односима са ћерком неког Пацовића, Фијакеристе , с којом је и Ароа водио љубаа; тровање једне жене, за коју ое оумњало да ју је огровала друга једна жена, с којом је Арса отојао у недозвољеним односима; напрасна смрт неког Симе који се са Ароом и Светозаром био уортачио; загонетан неотанак Аранђела Мирчића, пензионера, који је отишао у Београд да