Полицијски гласник
I
СТРАНА 390
БРОЈ 41
Паризу, Лиону, Лозани, Мадриду и готово по свима већим центрима у Америци, у току ове год. отворен је сталан курс за полицијске чпиовнике и на универзитету у Ферари. Програм наставе исти је као и на университету у Риму , п обухвата: криминалну антропологију, судску психопатологију, социјологију, судску модицину, општу иден гиФикацију где долази и детаљно изучавање бертилонажа, затим доказе, трагове, истраживање злочинаца, практичну ггримену закона о јавној сигурности и организацају службе сигурности. Предавања на курсу обвезана су, а по завршетку истих ученицима се издају дипломе с којима имају првенствено право на службу у полицији. Обзнањујући и нохвал,ујући установу овог новог курса, угледни француски лист: Агскг^ез еГ Ап1ћгоро1од1е спттеИе у својој последњој свесци (за октобар) додаје од своје стране: ј М и не престајемо ивт/.цати потребу сличних курсева у Француској. Већ је неколико година како полицијски оргапи из унутрашњости не одлазе у Париз да слушају потребна предавања (код Бертилона), а то је велика погрешка. У великим варошима, нарочито у оним које имају университете, као и у оним које су удаљене од Париза, неопходно је погребно да се ови курсеви одмах заведу. Ово у толико ире, што методе полицијске најдуже остају у области рутине и старих традиција, док умешност и вештина злочинаца напредује из дана у дан. Нема ни једног новог проналаска, који злочинци нису већ искористили. Кријумчари данас иду на аутомобилима, док се царински органи врло ретко служе велосипедима. 11 У допуну ових редака, односно у прилог установљењу нарочитих куроева за специј лно изучавање полицијских дужности, иде и одлука међународног савеза за кривично право, донета на конгресу у Линцу 1895. год., која гласи: ^Да би криминални органи што боље одговарали своЈим дужностима желети ]е да, иоред текстова кривичног закона, буду гито боље и темељније уаоинати са главним узроцима злочина, особеностима злочиначког света и најирактични^им начинима за истраживање злочинаца и иримењивање казне!"
П0УЧН0 - ЗАБАВНИ ДЕО ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ЗЛОЧИНЦИ од Др. Линденау-а
(нАСТАВАк) Поред убилаца главни контингенат у групи побеглих злочинаца чине дефрауданти, којима њихов злочин у исто доба даје и средства за пут и за бављење у иностранству. Побегли благајници јесу стална Фигура у нашим потерницама. Спомена заслужује можда још §. 140. царевинског казнсног законика (недозвољено исељавање војних обвезника), једини случај, у коме само бегство сачињава кажњиво дело.
Ако испитамо средства, која се могу употребити противу бегства злочинаца, онда за цело морамо одбити мисао, која ое овде онде појављује, да треба у опгпте отежати саобраћај на државним границама. Велике, за ово везане, штете по трговину и путнике биле би право банкротство за органе, којима је гоњење злочинаца поверено, и који у погледу овога гоњења, као и свуда, морају за своју дужност сматрати, да предухитре злочинчеву окретност и брзину. С тога свака криминална полиција сматра за свој најплеменитији задатак, да се, што је могуће боље, спреми за гоњење побеглих злочинаца. Овоме циљу служе свуда уведене богате збирке слика и знакова, Којима за основу служе мерења телесних делова по Бертилону, у најновије доба и отисци прстију (дактилоскопија). Изванредно је важно и желети је да се уведе интернационални заједнички Формулар, такође на основу Бертилоновог учења о т. зв. „рогЧга^ раг1е, к (жива слика) под чим треба разумети скупљање карактерних телесних знакова према прописаним Формулама и скраћивањима. Ради потпомагања ових послова отпочињу и већи новчани заводи да скупл^ају слике, знакове, отиске прстију и т. д. свију својих службеника. Тежиште свију ових поступака у погледу гоњења побеглих злочинаца треба да лежи у припреми за гоњење у опште, т. ј. без обзира на личност неког одређеног учиниоца. При овоме је одисга према данашњим саобраћајним односима сваки минут скупоцен. Ја бих поставио правило, да отежавање гоњења расте са квадратом удаљења, особито ако зликовцу пође за руком. да пређе земаљску границу или чак да и Европу остави за леђима. Свака већа полицијска управа има готове телеграфске потернице, упућене свима локалним полицијским властима из ближе околине, за гим за сва места, где се железнице укрштају. за пристаништа и погранична места, а у циљу да се при првој достави неког гешког злочинства скрене пажња на побеглог учиниоца — па и онда, кад опис личности није потпун. Неколико часова за тим следују такође увек прИправне молбе за хвагање учиниоца са тачнијим описом учињеног делаи учиниоца, ако је могуће и са приложеном сликом, ради чијег умножавања у стотине примерака за најкраће време постоје у атељеима криминалне полиције машине за брзо копирање. На жалост извођење овога брижљиво припремљеног плана за гоњење злочинаца наилази на велике тешкоће, чим буде потребно обраћати се на стране полицијске власти, јер је саобраћај с овима према постојећем правном стању готово сасвим искључен. Уговори о издавању злочинаца претпостављају готово сви, чак и за претходну молбу за хапшење учиниоца, да постоји судом издата заповест за хапшење или, у најмању руку, дипломатско посредовање. А сваки од ова два пута значи, ако ништа друго, а оно губитак ненакнадљивих часова. Од овога места треба енергично да се отпочне реФорма међународног казненоправног саобраћаја. Слободан
саобраћај између великих полицијских централа мора се захтевати. 2. Странац као злочинац. Овде ћемо посматрати злочинства, која само у толико имају у себи интернационалнога елемената, што је учинилац стра ЈГ нац. У супротности према прво споменутој групи може се уочити код злочинстава извршених од странаца, у иностранству насељених, извесна узрочност међународног односа. Сваки странац има својих националних и расних особина. Наравно није неоспорно да ли се може говорити о вези између народности и криминалитета. Доказати ову везу врло је тешко, већ и са тога разлога, што је за типична национална злочинства мање важно политичко припадање овој или оној држави него раса и клима. а и ове се последње не могу посматрати одвојено од привредних прнлика. Ипак, још је Мол, у своме „Систему превенгивног правосуђа« указао на неке особине талијанских и шпанских разбојника, Француских (нарочито париских) лопова, лондонских разбојника око 'Гемзе, немачких крадикеса и кинеских крадљиваца. Из најповијих доба нека буду споменути само многобројни агентати, извршени од стране анархиста. којима надоше као жртве царица Јелисавега, краљ Хумберт, председник Карно. За Русију су можда типична злочинства учињена из верског Фанатизма и оујеверја. Опширан материјал за ово питање пружа нам статистика појединих земаља о поврату, коју је, поред осталих, и Фери обрађивао. Апстрахујући можда постојећу националну склоност за извесне деликте придолазе за странце у иностранству у обзир још незнање језика, обичаја и права, што на сваки начин утиче на број злочинстава, извршених од странаца. С правом гледа Ломброзо у нагомилавању странаца не само увећавање по себи већ опасне насељености становнипггва, већ и квалиФицирану околност у криминалноетнолошком погледу. При овоме не треба смести с ума, да као учиниоци кажњивих дела много мање долазе у обзир путници, који се привремено баве у иностранству посла ради или задовољства, већ настањени странци, од којих већина није на сваки начин без разлога оотавила своју отаџбину. Ми овде сада додирујемо основни проблем „исељавањаи усељавања," једно од најважнијих међународних питања, које се појавило у вези са модерним развићем саобраћаја, а чију ћемо криминално - политичку страну расмотрити. Проценгуално учествовање насељених странаца у злочинствима тешко је утврдити. Низ појединачких посматрања пружа нам Ломброзо у делу „Узроци и сузбијање злочинстава. к Тако он пише, да департман Воисће (1и Кћопе показује највећи број убистава и да у исто доба представља са 45000 насељених Италијана центар усељавања у Француску. У Француској је долазило; 1872 1881 1 на 1 милијон Француза 17 > ли Ч а кажњених на 1 милијон странада 4 6 60 ) због силовања (наотавиће се) Др. Драг. А.