Полицијски гласник

ВРОЈ 41

3., Из увиђаја, који је извршен од стране начелника среског, види се: да спорно земљиште постоји преко пута општинске механе у селу Барошевцу и да у вези са тим земљиштем постоји штала механска и једна кошара. Према томе, начелник срески решењем својим од 4. маја 1904. године № 4411., а на основу § 202. грађанског закона, упутио је село Барошевац да редовном парницом докаже право својине оспореног земљишта, јер то ничим није утврдило, нити је поднело каквих сварних доказа ни по пописној књизи »Б.", изводом о особеном уживању прихода. Ово је решење одобрило начелство окр. београдског решењем својим од 22. маја 1904. године Бр. 3595, а решење начелства одобрио је Министар Унутрашњих дела својим решењем од 17. јуна 1904. године П№ 10928. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 26. априла 1905. године Бр. 2547. одобрио је решење Министрово, као на закону основано, а жалбу одбацио као неумесну. Одлуке општинских зборова о задужењу имају се претходио слати Министру Финансија на оцену и надлежни поступак, у смислу прописа чл. 14. закона о окружним, среским и општинским буџетима. Ради подизања школске зграде у селу Сипићу, одбор општински, а за тим и збор, усвојили су предлог школског одбора и донели одлуку: да се општина, ради подизања школске зграде, задужи код Управе Фондова са 18.000 динара, на подлогу приреза, који би се купио сваке године све до коначне исплате, а сем тога, да се на исплату овога дуга употребљује и раније разрезани а непокупљени прирез. Ову одлуку, коју је општински суд послао надзорној среској власти, ова је послала Државном Савету на одобрење, у смислу прописа чл. 33. закона о општинама. Државни Савет није узимао у оцену овај нредмет, већ га је послао Министру Финансија на оцену и даљи надлежни поступак, јер по чл. 44. закона о окружним, среским и општинским буџетима предлоге за задужење може чинити једино Министар Финансија, и то тек онда, пошто се претходно испуни све оно, што се тражи законом о подизању јавних грађевина. Одлука Државног Савета од 17. августа 1905. године Бр. 5570. Државни Савет није надлежан, лрема нл. 33. закона о општинама, да решава о утрошку сума, добивених продајом непокретног имања, чије је отуђење Државни Савет раније одобрио. По одлуци Државног Савета, Указом од 22. маја 1903. године, одобрено је општини свилеувској, да може извесно своје непокретно имање отуђити — продати. Одбор општине свилеувске, а за тим и збор исте онштине, на дан 23.јануара 1905. године, донео је одлуку, да се но-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

вац, који Не се добити од продатог горњег општинског непокретног имања, употребити на оправку школе и суднице. Државни Савет, коме је ова одлука послата на одобрење, нашао је, да му је иста погрешно упућена, пошто овде иије питање о уступању непокретног имања општинског, да би по претпоследњем ставу чл. 33. закона о општинама, био Државни Савет надлежан да решава, већ је ово одлука о утрошку новца, а за такву одлуку није потребно одобрење Државнога Савета. С тога је Државни Савет, на основу чл. 33. закона о општинама, вратио акта нерасмотрена. Одлука Државног Савета од 17. августа 1905. год. Бр. 5561. м. в.

ДОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињено нам је ово пигање: I. Суд опгатине доњо-милановачке, акгом својим од 17. августа ове год. Бр. 1736. пита: „Старатељски судија првостепеног неготинског суда, актом својим од 19. марта и 13. јула тек. год. № 4734 и 10960. наредио је суду овом, да одмах и без изговора одреди једно лице за заступника умрлом Драгутину Ђорђевићу, б. поштару у Мајдан Пеку, како би му се могла предати тужба Главне Контроле. На основу горњих наређења, суд је овај актом својим Бр. 966. умолио старатељског судију за извештај: по ком је законском пропису надлежан овај суд да одређује заступника умрлом Драгутину, ради пријема горње тужбе, кад § 468 грађ. суд. пост. говори само о извршењу иресуда а § 360 о случајевима, кад се неко крије или не може да нађе, а ово није тај случај, јер је Драгутин умро и има живу жену, која борави у Београду. На ово питање судија је актом својим од 5. августа ове године одговорио. »Потписати је актом својим од 13. јула т. г. Бр. 10960 тражио, да се умрлом Драгутину Ђорђевићу, б. поштару из М. Пека, постави заступник за пријем тужбе Гл. Контроле; према томе нема се какав извештај слати, већ треба суд да одреди једно лице, које ће тужбу примити, те како би начелник среза поречког могао извршити предају тужбе." Како, као што се види, судија није именовао закон, по коме је овај суд дужан да одреди заступника, то се моли уредништво за обавештење : да ли је овај суд надлежан и по ком законском пропису да поставља заступника умрлом Драгутину; ако није надлежан, да ли ће одговарати ако не изврши наредбу судије; а ако је надлежан, ко ће стараоцу да плати дангубу?« — На ово питање одговорамо : Само ово питање, како је постављено, не би могло бити предмет објашњења, јер у њему није изнесено све оно, што је потребно за правилну оцену његову.

СТРАНА 389

С тога ћемо га ми сами допуниги тиме> што ћемо изнети, у којим се оно облицима може да јави. Тако могло је бити: а, да је Драгутин умро као грађанин општине доњо-милановачке, и да за собом није оставио ни имања ни наследника; б, да је умро као грађанин општине доњо-милановачке и да је за собом оставио малолетне наследнике и имање, или само наследнике без имања; и в, да Драгутин у опште није умро као грађанин општине доњо-милановачке. У првом случају, Главна Контрола као рачунски суд, за чије суђење такође важи грађански судски поступак (чл. 105. уређ.) имала је да тужбу свога рачуноиспигача противној парничној страни. Како је Драгутин, као друга парнична страна, умро без наследника а и без имања, те нико није интересован за судбину рпора, који се против њега води, нити је по закону коЈи надлежан да овај спор прихвати, онда се аналог §. 71 (став последњи), 76 и 468 грађ. суд. поступка, одређује нарочити заступник специјално за поведени спор. Заступника овога одређује старатељски судија на основу правила о поступању у неспорним (ванпарничним) делима од 23. декембра 1873 год. Према овоме, ако стоји случај под а, онда је старатељски судија у праву, и његово наређење треба извршити без изговора. Ако би стојао случај други (под 6) онда ствар већ стоји друкчије, јер се не би могао одређивати нарочиги заступник опецијално за овај спор, пошто би морала постојати маса Драгутинова, са одређеним стараоцима, који у смислу чл. 47 закона о старагељству заступају малолетнике и у погледу њихове личности и имовиие, а не може се претпоставити, да вођење спора против оца малолетника, неће засецати у интерес ових, било у материјалном било у моралном погледу. Према томе, у овом другом случају поставио би се старатељ, ако га није било, а не заступник. У трећем случају (под в.) пошто умрли Драгутин није био правни грађапин општине доњо-милановачке, нити тамо умро, нити има имања, суд општински не мора именовати заступника, већ власт треба да се обрати оној општини, у којој је он за време смрти био правни грађанин. Што се тиче награде, ако Драгутин има имовине, она ће му се досудити, а ако нема, онда је ово посао једне јавне дужности, која се мора вршити и без награде.

ИЗ СТРАН0Г СВЕТА

Поаицијски курс на универзитету у Ферари. Поред привремених или сталних курсева за специјално изучавање полицијских дужности, који су последњих година са успехом установљавани у Бечу,