Полицијски гласник

СТРАНА 386

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 41

шина и то, што се спорије распадају него лешине од друге које врсте смрти. По себи се разуме, да се угљен-монаксид заједно с димом и свима другим продуктима несавршеног сагоревања често јављају и при већим пожарима или другим којим приликама, где би у ватри могле страдати и особе, или где би могле нагорети намерно подметеуте лешине. Нарочито се то дешава у оним деловима запаљене зграде, који су ода свуда затворени, а зими и заптивени, као што је то случај са загрејаним просторима, у којима се обично данује. готови, ради, ноћива, болује и т. д. У таким приликама ће особе, које пожар изненади, за неко време дисати димом и угљен - моноксидом покварен ваздух, те ће се у њему или брзо „угушити," или ће толико изнемоћи, да их ватра, истина, још живе, али већ онесвешћене дохвати и сатре. С тога се иза свих већих пожара, у којима буде и жртава у људском животу, у крви нађених лешина махом даје констатовати угљен-моноксид. Тако је н. пр Цилнер (2Шпег) иза пожара у бечком рингтеатру наилазио на много нагорелих људских лешева, код којих је у крви могао констатовати угљен - моноксид — као знак, да су још дисале и живеле, кад су у ватру доспеле. Исто је таго и проФ. Бруардел 3 ) приликом пожара у париској комичној опери спектроскопом утврдио, да је велики део оних особа, које су том приликом у ватри смрт нашле, имао угљендиоксида у крви. И Кржиз (Кпг) је приликом једног пожара у пржибрамским мајданима, где је од ватре страдало 319 рудара, у њиховој крви анализом нашао угљен - моноксида. Искуство, да се у пожару изгореле лешине према спекгроскопској и хемијској анализи односе исто онако, као и лешине особа, за које се зна, да су угљен - моноксид дисале, има великога значаја и за наше главно питање. Ту околност је први уочио и правилно схватио проФ. ХоФман (НоГтапп) још год. 1876., тумачећи све појаве у крви „сагорелих" лешина као иоследицу дејства угљен-моноксида, што су га жртве још за живота удисале. Од тога доба прихтватили су то питање и други научници; пратили га, кадгод се где јављао који случај јачега пожара; изучавали га нарочитим опитима на животињамаи њиховим лешинама: —■ те најпосле дошли до утврђеног Факта, да се у крви човечјег или животињског леша угљен - моноксид може констатовати само у оним случајевима, где Је особа или жиеотин,а. још дисала — дакле јоги живела — кад ]е у ватру досиел а. Изложили се пак мртво човечје или животињско тело утицају концентрисине смесе угљен-моноксида и ваздуха ма и за дуже времена, ипак се у крви његовој — бар у оној, која се налази још у крвним судовима — неће моћи констатовати ни најмањи траг тога отрова 1 ). Само свежа, а слободно из-

3 ) Р. Вгоиа«1е1: »Бев аврћуххез* ес(. — Рапз 1896. ра§. 77.

4 ). .. »р1асег Лапв ип Гоуег сГтсепЈје 1е согрв <1'ип ашта1 пе геврјге р1из; тиШрНег с!ап8 се Гоуег 1ев 8оиг$ (ГохуЛе <16 сагћопе: уоиз пе роиггег <16се1ег <1апк 1е аап§ увтеиг 1а ргбаепое <1е јЈаг* (Р. Вгоиаг<1е1 1. с. ра§, 69.).

ливена крв лешина може у таким приликама угљен-моноксид абсорбовати и њиме се заситити (2Шпег). Према томе сасвим је јасно, да се угљен-моноксид односи различно: — друкче, а«о је у питању живо, а друкче, ако је у питању мртво тело човечје. И тај однос је тако константан, да се може и судско - медицински употребити — нарочито у оним споровима, где ваља решити питање. је ли особа жива или мртва у ватру доспела. Ако се у крви сумњиве и нагореле лешине спектроскопском (или другом којом ноузданом) анализом доиста константује угљен - моноксид, онда и према богатом искуству у пракси, и према резултатима савесних, стручних и научних опита судско - медицински вештак с неким правом може дати своје мишљење, да се у том случају тиче особе, која је за живота у ватри пострадала. Шта више, има чувених стручњака и научника у Судској Медицини, који тај начин доказа сматрају као апсолутно поуздан, те га истичу на прво место — као што је н. пр. Бруардел*). Други аугори се опет не изражавају тако одлучно у том питању, и ако се сви слажу у томе, да је то средство једно од најпоузданијих доказних средстава. 'Гако н. пр. Јастровиц (Јаз^гоуЉ) скеће пажњу и на могућност случаја, где би се особа најпре угљен - моноксидом , било насилно, било хотимице или случајно отровала, па тек онда као лешина у ватру доспела. У таком случају би, истини, судско - медицински вештак у крви лешине могао констатовати угљен - моноксид, али би — као што се види — погрешио, ако би на основу тога налаза дао евоје мишљења, да је особа за живота у ватри пострадала. Таки случајеви су, истина, врло ретки, али су ипак изузетци од правила, на које при оцени таких спорова увек ваља помишљати. Сасвим би друкче морао гласити одговор судско - медицинског веш гака на питање, је ли особа за живота или после смрти у ватру доспела, ако у крви »изгореле" лешине не би могао констатовати угљен-моноксид. Негативан резултат сиектроскоаске или хемијске анализе крви на угљен - моноксид не би он смео тумачити као довољан доказ, да се тиче особе, кој а је веК као лешцна ватри изложена била, јер има доста и таких случајева, где у пожару особа доиста од ватре угине, а да претходно ни трага угљен-моноксида не удише, или да га с почетка доиста удише, али касније (дисањем у чистом ваздуху) елиминише, па тек онда од саме ватре угине. Инстуктривне примере те врсте, који показују, да се угљен-моноксид дисањем у чистом ваздуху доиста брзо из крви елиминише, износи нарочито Каспер - Лиман. ®) (свршиће се) Д-р №1. ЈовановиЋ — Батут.

)Чоив роззе<1ог18 ип тоуеп а&бо(и роиг зауо1г 81 Гт<1тс1и 61а11 тог1 ауап1 ГтсепсНе ои а'11 ез4 тог1 раг 1е Га14 тете <1е се1 тсепсНе: се тоуеп, 1а гесћегсће Ле 1'охуЛе <Је сагћопе папа 1е аапд* — (Р. Вгоиаг<1е1: 1. с. ра§. 68). 6 ) Саврег- 1лтап; »Нап<1ћ. <1. депсћИ. МееНст« 8 АиП.; Тћ. II: УеИе: 609.

ЈЕДНА ПОГРЕШНА НАДЛЕЖН00Т

(ПАСТАВАК) Овај резултат, међутим, сасвим је неразумљив. Зашто да, на иример, онај који је утајио шесет динара не губи грађанску част, док то постиже онога који је утајио шесет и један динар ? Јер ако је овај други кривац недостојан јавних права, исто је тако и са оним првим, чија радња не добија, свакако, ништа у часности само зато што има за предмет суму за један динар мању. Док крадљивац, иступно кажњен, може бити биран за посланика народног и, као такав, постати чак и председник скупштине, онај који је осуђен за преступну крађу, можда, као што смо приметили, за један динар мању, нема права да буде ни општински одборник за све време док је под губитком грађанске части (чл. 32. тач. 2. зак. о општинама)! Ми нећемо овим да кажемо да треба, и поред тога што је код нас полициска власт надлежна за суђење иступа, за бешчасне иступе (крађе, утаје, преваре) везати и губитак грађавске части. Опасност којој су појединци изложени због речене надлежности полиције била би само потенцирана, ако би ова имала и ту власт да изрече, поред казне затвора или казне новчане, и губитак грађанске части. Правно стање онога који је изгубио грађанску част и сувише је тешко и изузетно, да би се таква осуда смела ставити у атрибуције једне власти тако зависне као што је полициска власт. А нарочито би појединци били остављени, овде, на милост и немилост полицији у случајима у којима њене иресуде, по иступним делима донечене. не подлеже расматрању суда. По изменама и допунама полициске уредбе од 17. јануара 1904., полициска власт 13 ) суди у првој и последњој инстанцији иступна дела која не повлаче већу казну од три дана затвора или тридесег динара новчане казне. Међу такве иступе долазе и крађе и утаје, „ако украдене или утајане ствари не вреде више од десет гроша чаршијских." (§. 391. други став крив. зак.). 14 ) Иа тај начин, једно лице могло би изгубити грађанску част одлуком административне власти против^које не би имало никаквог правног рекуроа. То би значило » сувише мало ценити грађанску част, ако би она тако слабим гарантијама окружена била. Док се, дакле, наше законодавство односно надлежности код суђења иотупа не измени, боље је да бешчасни иступи не повлаче за собом губигак гра1 ( анске части. Боље је чак и то да многи, који то не заслужују, имају грађанску част, него да је само један, који је ње достојан, не ужива. Велимо, да је чак и то ]3 ) А тако исто и општински суд. 14 ) У својој, већ иаведеној, књижици Наш гаконодавац ми смо, за ово, по личну слободу појединаца тако опасно, проширење власти полиције, законодавцу пребацили, и тражили смо повраћај пређашшега система у коме те аномалије није било. (Стр. 10. а 16.).

Ж