Полицијски гласник

БРОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 387

боље; међутим, случајеви у којима би исправни појединци могли изгубити грађанску част били би, у садашњем зако>10давству нашем које полицију оглашава за надлежну за суђење иступа, прилично чести. Од два зла треба бирати мање, и, за сада, је мање зло да иступи не повлаче губитак грађаноке части него да то обрнуто буде. А што смо стављени у гу дилему, да морамо бирати једно од два зла, кривицаје, као што видесмо, до нашег законодавства. Променимо га, подајмо судовима надлежност за суђење иступа, и тада можемо слободно и за бешчасне иступе везати губитак грађанске части, губитак који сасвим треба да постигне онога који је украо, утајио или нешто на преварни начин прибавио, без обзира на величину материјалне користи коју је претпоставио својој части. Француски кривични законик (1е соАе репа1) од 1810. не дели крађе, утаје и преваре на иступне и преступне. Таква дела нису никад иступна, без обзира на вредност ствари коју имају за предмет, као што се види из четврте књиге крив. законика (чл. 464. а 483.) у којој су нобројана иступна дела. (Та књига има за наслов: Соп1;гауеп1;шп8 с!е роПсе е1; рејпев.) То се исто види : 1° и из одредаба 15 ) о >рађи, 1е уо1 (чл. 379 а 481.) које се, за квалиФикацију крађе, не обзиру на вредност украдене ствари, већ само на начин и околности у којима је крађа извршена, и с погледом на које крађа може бити злочин или преступ; 2° из одредаба о превари, Ечсгоциепез е1; аи1;гев езресез с!е Ггаи<1е (чл. 405.), која је преступно дело, ма колика да је њена материјална вредност, и, најзад 3° из одредаба о утаји, аћиз с!е сопПапсе (чл. 408.), где се, такође, не води рачуна о вредности утајене ствари. Ма колико да је ова, утаја је преступ. Да додамо да, у свима овим случајима, осуђени губи права побројана у чл. 42. крив. зак., губитаккоји се, у главном, може сравнити са губитком грађанске части, 1а с1е§тас1а1;1оп ст^ие, која, у Француском праву, прати само осуде за злочина дела (чл. 34.) 1в ). Дакле, у Француском законодавству губи права у чл. 42. казана и онај крадљивац, утајач или варалица који би, код нас, с погледом на вредност материјалну учињенога дела, био иступно кажњен и који би, због тога, избегао губитак грађанске части. У немачком кривичном законодавству, тако исто, код крађе, утаје и преваре не гледа се на новчану вредност штете тим делом причињене. В. §§ 242. а 248. крив. законика за Немачку царевину од 1871. (81га%еве1;21)исћ Гиг <1ав Беи^асће Кешћ) који се односе на крађу ") и утају, и § § 263. а 266. за превару и проневеру. И крађа и

15 ) В. чл. 471. 9° и 10°, чл. 475. 15° и чл. 479. 1 2° у којима је реч о неким иступима са извесним неморалним карактером али који се не квалификују ни као утаја ни као превара. 16 ) Оаггаи^. ор. сИ., р. 282. к '2 85. 17 ) >;> Немачки казнени законик напусгио је разликовање на велику и малу крађу, према вредности украдене ствари... »В. Ргапг уоп 1л821;, ^е/ггбис/г с1ез <1еи18сћеп 81га{гесћ18> уџбеник који је, уз припомоћ г. г. Глиг. Регнеровића и Д-ра Бож. Марковића, превео на српски г. Др. Миленко Веснић стр. 511.

утаја (§ 248. крив. зак.) као и превара могу повући за собом губитак грађанске части. У прописима који говоре о иступима (§§ 360. а 370.) ,8 ) не налазимо, као код нас, иступних крађа, утаја и превара. Као изузетак могли бисмо навести само § 370. тач. 2., а нарочито тачку 3. у којој стоји, да ће се казнити казном до сто педесет марака или лаким затвором „ко украде средства за храну или пиће незнате вредности или у малој количини, да их одмах употреби." Иначе је крађа увек преступ или злочин. Из свега досадашњег излази, да се, код нас, импозира ова двогуба реФорма: 1° Да се, међу преступна дела, уврсте и крађе, утаје и иреваре из § 391. крив. зак. које се сада сматрају као иступи, и да се и за њих веже губитак грађанске части; 2°, Да се суђење исгупа преда судској власти. У овом последњем погледу нешто је већ учињено. Изменом и доиуном полициске уредбе од 17. јануара 1904. год., пресуде полициске власти и општинских судова по иступним делима подлеже расматрању првостепених судова. 19 ) Али остаје опет то да, када иступ суди полиција, њега, у првом степену, расправља једна административна власт. Појединци, који су повучени на одговор због каквог иступног дела, биће потпуно заштићени тек онда, ако њима, у свима степенима, буде судила независна судска власт. (пасгавиће се) Живојин №). ПериЂ.

ЖИВЕ СЛИКЕ

(наставак) Оно, што се пре свега с једним оваквим картоном мора учинити, то је озбиљно аналисање и уочавање његових најкарактеристичнијих обавештења. Обе ове радње имају један исти циљ, а тај је, да у мозгу дотичног органарепродукују слику траженог лица, и на овај начин олакшају његово истраживање. Проучимо, у овом циљу, изложени картон. Један поглед довољан је да нас увери, да су многе рубрике на њему неиспуњене, што опет значи, према ономе што смо казали о средњим обавештењима, да дименсије и облици по-

18 ) О иступима вели Лист ово: »Уз повреду и угрожавање правних добара стоји полициско неправо. Оно се јавља као иросто неповиоавање државним прописима, којима је забрањено чињење (или нечињење) извесне радње, пошто њено предузимање ;или непредузимање) по правилу садржи угрожавање правног добра, без обзира на то: да ли радња у даном случају одговара овим општим претпоставкама. (Лист — Веснић, Немачко кривично ираво, стр. 153.).Дакле, Лист разликује казиено неараво (злочини и преступи) и аолициско неираво (иступи). Само прво неправо има сва обележја кривичног дела. У осталом, овде влада контроверса међу писцима (ЈћМ., стр. 152. прим. 3.). 19 ) Полациски зборник закона, уредаба и прописа и расписа у Краљевини Србији. Издање Министарства Унутрашњих Дела. Београд 1905. г., стр. 155. и 159., Наравно, овде мислимо на пресуде донесене по иступним делима која полиција и општински судови не суде у првом и последњем степену.

јединих делова тела траженог лица долазе у групу средњих и обичних. Противно овом многа обавештења стављена су у заграде, што доказује да нема оштре разлике између ових обавештења и оних са једним степеном више или ниже. Ако даље продужимо изучавање осталих обавештења, која нису у загради, и која су самим овим јасна и довољно одређена, наћи ћемо међу њима њих више која имају велику описну вредност, било по својој релативној реткости, било по месту на коме се находе и са кога врло лако падају у очи. Ту су нам, на првом месту, велики чеони синуси, за тим ареграда носа невидљива, доња усна исиуичена, дебела. и отауштена, обрве ретке, ортогнатисам у горњем делу лица, а лице дуго. Пошто овде нисмо у стању да ов^ обавештења упоредимо неаосредно с лицем које се тражи, то ћемо ово учинити иосредним аутем , т. ј. помоћу његове фотограФије (сл. 96. Ј ) Посматрајући пажљиво ову ФотограФију с профила, уочићемо врло лако. скоро на први поглед, да се личност коју она представља одликује ортогнатисмом у горњим деловима лица и величином очног синуса. Испупченост, дебљина и отпуштеност доње усне пашће нам такође одмах у очи. Основа носа изгледа нам на први поглед спуштена, али ако је боље и пажљивије осмотримо, констатоваћемо лако, да је иравац слободне ивице десне ноздрве потпуно хоризонталан, али да изгледа спуштен услед невидљивости средње преграде. Иосматрајући пак ФотограФију еп Гасе, увидећемо врло лако да је лице дугачко, и да су обрве мало видљиве. Како ово последње долази услед реткости длака, то је иеоспорно да су обрве ретке. Није тешко увидети, да се сви ови карактерни знаци на ФотограФији слажу потнуно са описом на картону, из чега би се са великом вероватноћом могла закључити њихова идентичност. Да бисмо се пак о овоме потпуно уверили, морамо иродужиги даље упоређење између осталих обавештења на картону и оних на Фотографији која им одговарају. Почнимо прво с челом. Изузев означења синуса, картон не садржи никаквих других обавештења; зна^и дакле да су дименсије и правац чела средњи. Линија леђа носа означена је на картону као ирава. а основа као хоризонтална. — Ове исте карактерне знаке нуди нам и ФотограФија. Десно ухо личности, чији се опис налази на картону, у свему је једнако са десним ухом на ФотограФији. Ово се јасно види како по оиштем облику уха (скоро правоугаоно), тако и по величини иочетне ивице, проФилу антитрагуса, облику лоба и доњег иревоја. Очни капци и шупљине, боре и уста не показују никаквих особености ни код х ) Из дела: Мапии1 <1и РоНгаи раг16, раг. К. А. Ко188, ^аиааппе, 1905. По овом делу израђен је и цео овај одељак о истраживању непознатих личности .