Полицијски гласник

СТРАНА 412

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 43

у ствари као неку врсту казне. Ако би се желело, да се пречисти са службом једног младог интелигентног правника, веома употребљивог у положају секретара начелства, ако би његова ревност и савесност била и требала да буде упућена на стицање већих положаја, на каријеру у струци полицијској, он би доласком на већи положај, на пример на положај среског начелника, могао бити отпуштен одмах, ма да му је, као секретару начелства, била зајемчена сталност. И најкориснији, најупотребљивији чиновник требао би управо да моли, да га не унапређују, да би избегао опасност отпуста или пензионисања. На тај начин, основни етички мотиви, који служе као морални подстицај за усавршавање чиновника за што активније учешће у државној служби, били би готово уништени , можда и код најодушевљенијих људи, спремних и вољних, да у служби полицијске власти послуже свом преданошћу и потпуном исправношћу веома употребљивпх људи. Није ли могућност такве несрећне последице заиста права аномалија главних начела, којима треба у закону о чиновницима положити поуздан темељ за реорганизацију јавне службе; није ли то довољан критеријум за неоправданост изузетка, који је за полицијске чиновнике пројектован? Ми оправдано питамо : који је од бољих чиновника, који је, већ , у другој којој грани државне сЛужбе, који ће се, као сталан и заштићен, решити, да тај положај напусти и да се ода полицијској струци? За полицијску струку, као што смо већ наговестили, наступила би права опасност. да је прихвате морално и интелектуално непоуздани елементи. А ми мислимо, да би такав резултат био веома и нецелисходан и опасан, баш с гледишта најважнијих начела и намера, које треба да буду остварене новим законом о чиновницима грађанског реда. Да би се томе злу доскочило, да би се ипак, полицијској струци осигурали кандидати, мислило се да ће бити довољно гарантије у другом једном начелу, које је толико исто и нецелисходно и опасно, бар за наше прилике; мислило се, да треба дати могукности, да поједини, и то бајаги, људи нарочито квалиФицирани, људи истакнутије спреме, могу и без обзира на законоку поступност заузети важнија. виша места у државној служби. Па да видимо, да ли је то умесно и да ли је у опште довољно, да одстрани незгоде, које смо већ поменули. Пре свега. државна служба, а нарочито она, за коју се тражи гако много рутине, не може да добије не само много, него ни довољно. кад се послови поверавају људима, који се практички за те послове нису изразили. У колико је такво особље захватило важније позиције, у толико ће служба бити јаче оштећена. У место да је, на обавезној основи, најпречи кандидат за односну службену позицију онај, који са иначе испуњеннм погодбама школске квалиФикације, има још и доказану практичну спрему за ту струку, таквом се кандидату претпоставља лице, које у основи овај други услов није исггуиило, јер у тој врсти државне службе

није служило. Колико је иута, у нашим приликама, утврђена иггетна практика са постављањем начелника среских и окружних, и колико се пута доказало, да сама Факултетска квалификација није у стању накпадити и други део спреме с који се за такве положаје неодступно захтева практичну спрему. Експеременти, чињени у том односу, и сувише су евежи; али, баш су зато и добро запамћени аргуменат за оправданост ових тврђења. Нама је незгодно да за ово наводимо примере, а немамо ни потребе, јер је толика маса примера овакве врсте, да ће она за дуго време и прећутно опомињати на заблуде и у опште на погрешна начелна гледишта, која и у најпозванијим нашим службеним круговима готово стално преовлађују, кад је реч о постављању полицијских чиновника^на старешинске службене положаје. Штетне последице, које отуда наступају, свете се битним интересима државне службе и ауторитета државне власти у најважнијим облицима државнога позива. За пример згодно је да се и на овом месту послужимо апелом на надлежност полиције безбедности, и недовољне ресултате, које она даје у Србији. Треба ли дозволити и је ли корисно, да на положај начелника окружног моа;е доћи човек »са сокака", те да се ту на самом положају учи својим дужностима, и на тај начин накнади оно, што му је пре тога требала дати дужа али краћа практика у служби полицијској, на другим, претходним ноложајима. Да се том злу доскочи у целокупној државној служби, да се сваком положају обезбеди још ипрактична спрема кандидата, и добило је начело поступног помицања у чиновничкој јерархији тако велику важност. Обзири иравичности при унапређивању чиновника, као строго етички захтеви, ниоу, при том, ништа важнији од строго политичких разлога разлога целисходности, да се државној служби обезбеди учешће довољно способних елеменита и да та способноет за сваку већу чнновничку позицију у државној служби буде у толико сигурније, на самој закопској основи, обезбеђена, у колико је чиновник по начелу поступности морао пре тога да проведе на другим иретходним позицијама исте струке и за њу се, самим тим, практички најјаче оспособио. (НАСТАВИЋЕ СК) Милутин А. Поповић. КРИМИНАЛНА ПОИХОЛ.ОГИЈА (наставак) Криминалиста мора да води рачуна о менструацвји и да зна да она има јакога уплива на душевно стање и расположење жене. Зна се поуздано да искази једне младе девојке пред иследником имају свој особити карактер у времену менструације и да се разликују од стварности. Није реч о објективности, које недостаје, него тада девојка и најобичнију, посведневну ствар изнесе, јер јој тако изгледа, као какав романтичан догађај. Искази учињени у

време менструације, обично преувеличавају догађај и романтишу га. Но то није само случај коддевојака. Та се особина задржи и доцније се понавља. И жена, која је у неколико већ зашла у године, кад као сведок чини какве исказе, ако их чини у време менструације, даје им романтнчан карактер. Ке1сћепћасћ у половини прошлога столећа тврдио је и објашњавао да је то отуда што је у то време сензитивпост, осећајности надражљивост женска најјача. Тада је њен цео организам као у некој узбуни, те су тада и чула далеко осетљивија. Познато је да је много већи број повреда части од стране жена, него људи. Било би од интереса, да се сазна колико је тих и таквих иовреда учињено за време менструације. Наравно, нема тога, који би нам могао дати и таку стагистику и податке. Ботђгово у свом делу »Жена као злочинац и просгитутка« тврди на једном месту да је асена за време менструације јако оклона гњеву и лагању. Никад једна жена није тако лако увредљива, као у то време, нити пак више лаже, него тада. Безтапс! с1е 8аи11е набраја интересантне случајеве крађе по париским великим радњама и магазинима. Он износи да тада и најелегантније госпође чине преступ кра1>е : од 56 случајева крађе по магазинима 36 је учињено за време менструације. Ово исто тврде и доцнији писци Воп{етр8 и Басанза^пе. Жена је тада похлапна на предмет који жуди. Када се узме у обзир да је жена тада лакше и више надражљива, него обично, то се онда лако може појмити и пожуда љена, па и оам поступак. У неким случајевима, који су сматрани као дејство клептоманије, данас се, нарочито у времену трудноће, тај и такав случаЈ своди на утицај менструације. Ван сваке је сумње да трудноћа има велика дејства и уплива на душевни живот, ва душевно стање и расположење женино. Свакако да има разлике пред криминалистом у исказима жене која је у другом стању, од исказа жене кад нијв трудна. Исто је тако и са преступима: злочинства и преступи жепе у другом ставу имају свој нарочити карактер н одступају од осталих преступа у извесним особинама и одликама. У бићу и природи трудне жене најдубљи су и најјачи психични моменти и они час јаче час слабије дејсгвују на жену. Неоспоран је Факат да се жена у стању трудноће измени и да измени и расположење своје. У њој су измењени соматични, физични односи; наступиле су променеу органима за храњење и изменили су се односи целокупне циркулације; несвесно се јавља стрепња и брига за један нов живот, за будуће створење, чија се клица ствара и развија у утроби матере. Жена осећа и зна да то стање само собом носи илн опасноот за живот, за будуће створење, чија се клица ствара и развија у утроби матере. Жена осећаи зна да то стање само собом носи или опасност за сопствени живот или болове, патње и тешкоће. Неосетно и нехотично осећа жена, па била она најпростија или најобразованија, осећа тајанствену и непојмљиву клицу