Полицијски гласник

ВРОЈ 43

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 413

новога живота који се у њој зачео и који треба на свет да се иојави, а који њу да начини мајком. Колико је различно осеКање једне младе, остављене веренице, која очекује да се породи, од осеКања једне законите жене, чији је првенац обезбеђен и с именом долази на свет! Посматрајмо само осеКаје једне пуке сиротице, која има много деце и чека нов порођај и поредимо их са осећајима једне здраве и једне имуКне жене, којој је све једно: ХоКе ли у кући бити деце троје или четворо — разлика је огромна ! Кад дакле, криминалистаима пред собом трудну жену са њеним многобројним измењеним осећајима, он мора строго да пази на њене исказе, како би у њима нашао оно што је тачно и иотинито. (0 злочинствима, што еу их чинили жене у другом стању писали су ОаП, у почегку прошлог века, затим Магс, Саћаша, 1Јотћго8о, Јсагс1 и многи други). Овде је згодпо и на свом месту да се додирне и питање о јачини и ступњу осећања полнога нагона код жене. Извесно је да то питање има вредности и практична значаја за криминалистику. Полни осећај, или, боље рећи, полна потреба је индивпдуална; онаје према личности веома различна, као шго је различан осећај потребе зе јело, пиће, за топлоту, спавање, одмор и др. Чак и кад би знали средњу, просечну јачину овога осећаја, не би ипак могли да му одредимо тачно мерило при оцени лојединачких случајева. Немогућно је ту се одредити и наћи тачну јачину. Јер, док гинеколог ТаП тврди, доказујућидаје полна осетљивост код жена оразмерно мања, него код човека, а за њим то исто доказују десет других сдручњака, догле исто толики број стручњака устаје противу тога тврђења и доказује обратно. Не зна се, нити се може сазнати, ко је у праву. Посматрајмо хладно ма какав случај. Како да објаснимо себи погретку и морални пад једне девојке, не узимајући у обзир нужду, завођење или обећање да ће је одводник узети? Сетити се само треба свију последица, које после такога случаја наступају; ту су : презрење родбине и познаника, подсмех света, осећај бешчашћа, презрење, па често раскид у породици, или чак истеривање из родитељске куће, одрицање од наслеђа, губитак иметка, службе или зараде. губитак поноса и части, губитак достојанства и угледа, па затим болови физички, опасности око порођаја, брига за дете и још пуно других јада и незгода — па ипак посведневно се ти случајеви понављају. Вечки гинеколог Браун је врло згодно рекао: „Кад би од природе било уређено у браку, да свако друго дете рађа човек, то ни у једној породици не би било више од троје деце. (< Да оставимо на страну претпоставку дајеполни нагон код жене виши и јачи него код човека, да жена има више болова да поднесе, него човек; али стоји, да у полној потреби жена има један нагон више него човек; и тај се нагон налази у матерњем инстинтку. Јсагс1 у спису „Жена у добу менструације" тврди да сама природа потврђује ову поставку. Он наводи да има случајева где жене желе да затрудне само за то да би мо-

гле осетити задовољство у дојењу детета својима грудим. За криминалисту је сексуалност жене од значаја, јер се она у многим случајевима испољава; то се нарочито види у поданости, у подложности и привржености жениној човеку. Наравно, има много случајева који говоре противу овога Факта; свако убиство или угушење новор зђенчета од стране његове матере, или поступање жене или девојке да клицу и зачетак детета уништи, говоре противу материнског инстинкта. Но треба знати да један нагон се онде завршава, где други, противни и јачи отпочиње : осећај за одржање сопствене личности кад дође у опасност јачи је него осећај за одржањем свог порода. Убије ли мати своје дете, то је дело, што га она чини производ очајпња противу једнога дела свога тела и своје личности, и она га чини од страха и ужаоавања због страшних носледица, које неминовно морају наступити. Појава, данас тако честа у културном свету, где жене раде све могуће, да би само избегле порођај, долази услед нарочитих околности и друштвених односа. Кад се само сетимо шта се све тражи, шга се све мора дати и чинити у погледу хране, надгледања, неговања и одржавања једнога новорођенчета, шта је све с њим и његовим животом скопчано, шта све траже друштвене прилике, живот и мода, онда се ни најмање не треба чудити тој тежњи данашње жене да буде комотна, да остане дуго млада, да избегне све тешкоће и многобројне непријатности и болове које порођај собом доноси, као и бриге и дужности, које новорођенче матери на врат товари. Чак и онде дакле где је нагон материнства постао излишан, морамо нањ полагаги, јер се њиме понеки криминалан случај психолошки даје протумачити. Главно је дакле да се инстинкт матерински мора сматрати као значајна чињеница. Како стоји жена према човеку, како се држи и понаша; како стоји према своме детету или деци, шта све од њих жели и захтева, шта им све жргвује и даје, шта све чини да тежак и несносан живот трпи и подноси; шта је све у стању за њих и због њих да учини и поднесе — све су то питања која у безбројним процесима избијају на површину. Сва се она дају објаснити материнским инстинктом. Тешки моменти за криминалисту јесу онде, где скривени нагони делују. Има кажњивих случајева, где криминалиста застаје збуњен ма да зна кривца, који је дело учинио, али се не зна и не може да објасни веза између њега и учињеног дела; исто тако има случајева где се извршилац дела не зна, али околности би могле да одведу на његов прави граг, кад би био познат психолошки постанак и извор самом делу. Ако тражимо „узрок или основу" — то тих узрока може бити много: тражимо ли »мотиве", то их још више може бити и још лакше се може грешити. Увек је лакше кад се мотив и само дело поклапају, кад стоје у узајамном односу: освета је узрок који даје мотив за паљевину, љубомора — уби-

ство, жеља да се има што — крађу и тако даље. Излазна тачка за многе преступе, и то скривена излазна тачка, управо најчешће је у сексуалном нагону. Што он потајно дела и што је скривен има свога узрока у осећању срамежљивости и за то је он још јаче испољен и одрећенији код жена. Та скривена сексуална излазна тачка игра улогу код малих, безначијних лажи и т. д. Пооматрамо ли поједине облике сексуалпог нагона, у којима се он појављује, то ћемо видети да се он у првом реду јавља као смерносг, као скромност, могло би се рећи као нека врсга лажи. РпесМсћ баш нарочиго о томе говори; он утврђује заједницу између религиозног сањалаштва и сексуалним системом. У поменугом делу он прича о калуђерици Бланбекири; блажена Вероника Јулијани узела је јагње у своју постељу и сама га дојила, Тако звана света Катарине геновска, света Армела и света Јелисавета чињаху сличне ствари, које у основи својој имађаху осећај чулне љубави. Криминалиста мора често да се обавештава: да ли је жена морално са свим чиста или је пожудна; шга више овако се он мора да пита не само при деликтима моралне природе, него готово рећи нри сваком кривичном процесу, у коме је и жена умешана. (свршиће се) М. ПавловиЂ.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ 310ЧИНЦИ од Др. Линденау-а

(нАСТАВАК) У погледу сузбијања интернационалних скитница не треба се надати иикаквом усиеху од затварања граница и појачаног граничног прегледа. Права ће скитница свуда проћи и поред најстрожијег прегледа. Помоћи можемо се надати од пачела, које је као ваљано и погодно већ опробано при сузбијању домаће вагабондаже, а то је: да се стварањем посредиичких бироа за набављање рада и надзором над гостионицама и преноћиштима одвајају они, који су вољни радити, од нерадника, да се првима нађе рада, а кад рада немају да им се помаже у невољи, а против других да се немилосрдно употребљује сва сгрогост законска. У Немачкој се међународне скитнице, колико је мени то познато, не појављују тако често, да се онима међу њима, који хоће да раде, не би могло помоћи. На стране пак скитнице из навике има се наравно на место казне рада у радионицама прпменити протеривање, као што је то предвиђено у § 362 одељ. 3. казненог законика. 4. Професионални алочинци, ко]и аутуЈу. Можда ће се неко зачудити, да у опште има лица, која врше злочинства као занат, путујући изједнога места у друго. Пре би се узело, да ће проФесионалан