Полицијски гласник

БРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 421

за ове ово као углед ]е имао да служи казнени завод у Пентонвиљу код Лондо*ка, који је отворен 1842 и који је ублажио амерички оистем усамљенооти тиме, што га је довео на сиотим подвојености. За разлику од пенсилванског система, усамљенички језатвор у Пентонвиљу представљао само један део у извршењу казне, које је било аостуано - арогресивно. 'Грећи конгрес имао се држати 1848 у Швајцарској или Холандији, али политички догађаји, који оу били захватили целу Европу. омели еу састанак тога конгреса. Тек десет година касније понова је продужен рад на конгреоу у Франкфурту 1857, на коме се очито увидело, да се противу злочина пе може борба вОдити само репресивно помоКу казне и њеног извршења, већ и превентивно отклањањем узрока са којих се злочини чине. С тога се овај конгрес и звао »доброчиначки конгрес® (соп§:ге8 с1е ћјепјшзапсе). Револуционарни покрет из 1848 године очито је показао владама у каквом се рђавом екоромском интелектуалном, мор лном и верском стању налази народ, који се услед тога буни прогиву владајуће класе и који постаје опасан по тадашњу државу. То оу у исто време били и узроци са којих се у велико вршила кривична дела, и као једно од врло важних средотава у борби противу злочина било је побољшање овог рђавог стања у коме се народ налазио. Усамљенички затвори безикаквогограничења добијали су све више и више присталица, али се ипак нигде није овај сиетем с планом и доследно извео. И поред многих опомена, да се не треба претеривати с усамљеничким затворима, ве^ да их треба примењивати о обзиром на прилике поједих држава и народа, ипак су се појединих државе надметале у грађењу казнених завода са Келијама, са засебним малим двориштима за шегњу, са употребом образина и са нарочитим оедиштима са преградама у цркви и школи. Ова претераност изазвала је оправдану опозицију како код појединих влада, које су биле противне због превелике скупоће оваквих завода, тако код чувенијих криминолога, који су у ирском ( или прогресивном сисгему, који ое тада јављао као нов, гледали и јевтинији и практичнији систем, јер се код њега усамљенички затвор примењује само као почетни ступањ код дужих осуда лишењем олободе. IV. Сва ова три конгреса одржана оу по приватној иницијативи и нису носили никакав званичан карактер. Тек од 1871 конгреси су добили званичан карактер. Влада Северно-Америчких Сједињених Држава прва је пошла напред и одлучи 1 71 да издејствује састанак новог међународног конгреса за казнене заводе. У задатак новом конгресу буде стављено : „да прикупи поуздана отатистичка дата о затворима, да сабере подагке и да упореди искуства, која су се имала, како с разним системима затвора у примени тако и с разним системима казненог законодавства; да упореди снагу застрашавања разних облика казне и ме-

тода, коЈе су усвоЈене за сузоиЈање и за спречавање злочина.« 3 ) Влада Северно-Америчких Сједињених Држава пошље у Европу као свог делегата Д-р Винеа (Л^теа), да лично позове не само владе европских држава, него и криминалисте, управнике казненихзавода као и чланове друштава за патронажу. Ово више практично становиште конгрес:) учинило је, да су владе обећале учествовати на конгресу изашиљањем својихделегата. Ради припреме за конгрес буде оазвана конФеренција у Лондону 1872 и ту се реши, да први конгрео буде у Лондону. На овом месту Кемо укратко изложитн само : колико је ових званичних међународних конгреса било, где су држани, и која су питања на њима расправљана.

1. Конгрес у Лондону 1872 (од 25. јуна до 1. јула) На овом конгресу узеле су учешћа двадееет земаља и четрдесет и две државе. Двадесет и осам питања је било спремљено за конгрес, која су расправљена у разним секцијама и то: 1, о највећем броју осуђеника у једном затвору; 2, класиФикација као основица оваком систему ; 3. законско уре^ење извршења казне; 4, телеона казпа као дисцишшнска казна; 5, настава за осуђенике; 6, школе за чуваре; 7, депортација; 8, јединство казно лишењем слободе; 9, просто лишење слободе за нарочите злочине: 10, замена казне лишењем слободе принудним радом; 11, доживотне казне; 12, привремени отпуст; 13, полицијски надзор; 14, поступање с онима који су у поврату; 15, ред у затвору; 16, надзор у затворима; 17, поступање с младим злочинцима; 18, међународна статистика о затворима; 19, заштита осуђеника који су нздржали своју казну; 20, рехабнлитација осуђеника који су издржали казпу ; 21, сузбијање доцнијег помагања или подржавања (нрикривања); 22, да ли је свака телесна казпа код свих система казнених завода искључена? 23, најдуже трајање вромене казне лишењем слободе; 24, о при гвореннцима; 25, о међународним уговорима за издавање криваца; 26, с системима за извршење казне; 27, о малим казненим заводима; 28, о садејству жена у женским казненим заводима. 4 ) Рад копгреса имао је више оријентирајући карактер, јер поједина питања нису могла бити исцрпно расправљена. С тога буде одлучено да се у извесним периодичним размацима времена ови конгреси ионављају, али да поједина питања, која ће се на конгрес изнети, буду припремљена разним протходним мишљењима и реФератима. У томе циљу је конгрес изабрао једну комисију од деветнаес.т чланова. Многи од ових чланова поднесу оставке а неки се и не приме члапства тако, да их је свсга остало осам; овако сведена комисија састане се 1874. у Врислу под председништвом Д-р Винес.а и одлучи да се предузме међународпа статистика за казнене заводе. Даље нађе, да

је неопходно потребно, да би ое могао постићи циљ, који је себи поотавио лондонски Јонгрес, да ова међународна комисија добије званичан карактер, и комисија стави у дужност своме председнику, да умоли поједино владе, да пошљу своје делегате на идућу седпицу комиоије сазване у Брухсалу 1875. Девет влада одазвале су се позиву и послале своје делегате, који су узели учсшКау дискусији онако исто као и остали чланови, којо је нзабрао лондонски конгрес. Алмкист, шведски делегат, оаопштио је међународној комисији позив своје владе да се други конгрес оастане у Штокхолму 1878. Сем тога одлучено је да се међународној комисији да званичан карактер, да се тачно одреди њена природа и утврди њепа надлежност, Двојици чланова стављено је у дужност, да израде пројект статута.

(наставиће се) Д-р Боша В. МарковиЋ.

ПОУЧНО - ЗАБА.ВНИ ДЕО ИНТЕРНАЦИОНАЈШИ ЗЛ.0ЧИНЦИ од Др. Линденау-а

3 ) ВиИеПп (1и VII соп§гев рбш1епЦа1ге т1егпаЦопа1 ЈУ; '2. 4 ) Кгоћпе,, Бећг^исћ <Јег (деГап§шзкиш1е 199.

(иаставак) Много више од хохштаплера потребно је познавање локала лоповима, који врше опасне крађе. Интернационални предотавници овога злочинства претпоотављају стога кра,1)у новчаника из џепова, пошто су у овом случају независни од околипе. ПроФеоионалне краднкесе су управо увек на путу. Они иду свуда тамо, где се надају да ће бити, поводом кога догађаја, много овета, и ту налазе богато поље рада. Полицијоке централе рачупају с овом околпошћу, и непрестапо измењују фотографије најопаспијих крадикеса. Приликом светске изложбе у Св. Лују послате су тамоши.ој полицијској власти из свију главних вароши читаве збирке слика. Најве^и проценат интернационалних крадикеса даје Астро-Угарска. Уједномистом размаку времена оперисало је у Берлипу 5 шпанских. 7 талијчноких, 18 енглеских и 41 аустро - угарских крадикеса. Други специјалитет лопова путнпка јесте уо 1 а 1 ; атепсат, који се оастоји у промени двају сличних торбица, пакета или других завежл.аја. Једна талијанска дружиница, која је ради вршења ове крађе путовала, појављивала се у Хамбургу, Штрасбургу, Луксембургу, Лопдону, Бриселу, Турину, Милану, Риму, Паризу, БуеносАјресу н Сантјагу де Чиле. Злочинац, који путује ради вршоња опасних кра!)а, покушава да ту незгоду, што не познаје тачно месга извршен.а крађа, тиме отклони, што своју делатност искључиво у таким просторијама развија, које имају извесне интернационалне сличности. Најопасннју класу ових злочинаца чине лопови, који путују ради обијања каса по банкама. Али најомиљеније поље рада интерпационалном лопову јесу она меота, у којима јо велики оаобраћај странаца,