Полицијски гласник

СТРАНА 420

ПОЛИЦИ.1СКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 44

више случајева служио као место, на коме ће се осуђени држати и чувати до извршења казне на коју је осуђен. Непознавање суштине казне, као и нојасносг о томе, шта је њен циљ, довело је дотле, да се доводила у казнени завод како лица која су опасна по друштво, тако и лица која су била непогодна за поједине власнике. Тако су под један кров затварани и оптужени и осуђени, злочинци и дужници, умоболни и просјаци, скитнице и сирочад. Овакво стање казнених завода било је још и у другој половини XVIII столећа, што се најбоље види из појединих описа из тога времена. Тако су н. пр. енглески затвори, по тим описима, уски, ниски, без довољио светлосги и ваздуха; многи су у самим подрумима, који су влажни, а често пута се у њима налази и воде по неколико сантиметара. У затворима су помешани и људи и жепе, дужници, оптужегш, осуђени, и најокорелији злочиици поред случајних злочинаца. Храна сесастојала само из хлеба, који је био рћав, и воде, које или није било довољно или је смрдела. Постеље су у затворима реткост, чак се ни слама није увек давала. Одаје се зими не ложе; али се у сваком заводу налази по једна продавница, коју држе стражари, и ко има новаца, може купити шта хоће, наравно по врло велику цену; ту се пије и пева дубоко у ноћ. Затворени дужници доводе са собом и своје жене и децу или чак и јавне жене тако, да је често број ових гостију већи од броја осуђеника. Сем осуђеника у затворима се налазе идиоти и умоболни, који служе на увеселење осуђеницима и њиховим гостима. Стражари не улазе у одаје по целу годину; ту службу врше обично најгори људи, који су рђаво плаћени. Осуђеници сами прописују правила, помоћу којих они међу собом одржавају ред. 1 ) Овакво је стање било и у свима осталим државама. Из овога се јасно види, да су казнени заводи били све друго само не заводи у служби Кривичног Права за сузбијање злочина. II. Ово жалосно стање казнених завода било је познато како судијама тако и државницама, па ипак је оно одржавано све до краја XVIII отолећа. Узрок је овом жалосном стању лежао у томе, што су тадашње владајуће класе презриво гледале на народ, и сматрале су за бесмислицу бринути се за побољшање казнених завода, у које су улазиле само ниже класе. Сем тога кад се узме у обзир и то, да је правосуђе, под утицајем тадашње судијске самовоље и геологије, било на врло ниском иивоу, онда је објашњиво, зашто се казненим заводима тако мала пажња обраћала. Потребно је било, дакле, отклонити све узроке, па тек онда очекивати даље развијање казнених завода. Друштвени нокрет, који су започели филозофи Доба Свитања, а наставила и довршила Француска Револуција, збрисао је све разлике међу друштвеним класама и све их учинио једваким пред законом. Тако исто се и научни покрет јавља у ово доба са

*) Кгоћпе, Ј-дећјЉисћ с!ег ОсГап&гшкипЈе с. 21. и 22.

много јачом снагом. Чувени писци тога времена као: Гроције; Хобео, Томазије, Волтер, Бекарија, Монтескије и др. наетавили су започети научни покрет у Италији и срећно оу успели да одвоје Кривично Право од теологије, да га ставе на чвршћу основипу и да се са успехом боре противу ужасних и нечовечних казна. Ова два покрета оу у главноме отклонили узроке рђавом отању казнених завода. Али је крајем XVIII столећа придошао и филантропски покрет, ко.и је знатно допринео побољшању казнених завода. Филантропи нису у злочинцу гледали само нарушиоца правног поретка и непријатеља друштва,• као што је то све до тога времена чињено, већ су у њему гледали и несрећна човека, кога је сила околности и сама његова околина и друштво навело на иут злочина. Није дакле само кривица до злочинца, што је он учинио крнвично дело, већ у многоме и до средине из које је изашао и прилика под којима је живео. Овакво сматрање, као што видимо, изменило је основицу Кривичпом Праву, иа је према томе постављен и други циљ казне, различит од ранијег схватања, по коме се опа сматрала као освета богова или људи. Филантропи траже, да казна буде таква, да може несрећног злочинца уздићи, да може на њега повољпо утицати; њен циљ дакле треба да буде поправљање злочинца. Једновремено је почео и Џон Хуард (1726—1790) своја испитивања о отању казнених завода у Инглеској и иа копну; он је цео свој живот посве гио побољшању казнених завода, и доиста су његовим подстицањем извршене многе поправке тако, да се он сматрао оцем науке о казненим заводима.. На овај начин започела је реформа казнених завода у свих културних народа. Како је дотадашње жалосно стање било свуда исто, то су тако^е свуда и исти захтеви истицани. Тражило се нарочито избацивање нечовечних казии из казненог система; тражило се истицање казне лишењем слободе над свима осталим врста.ма казне, а нарочито над телеспом и смртном казном. Код казне лишењем слободе тражило се укидање заједничког издржавања исте, јер се на тај начин није могао да постигне циљ казне — поправљање кривца; тражило се нарочито, да казна лишењем слободе буде таква, да осуђеног морално уздигне и поправи и да га учини корисним чланом друштва. Сви културни народи били су сложни у томе, да извршење казне лишењем слободе, којој је једини циљ био застрашење и која је издржавана у старим жалосним затворима, много више умножава злочин него што га сузбија. Тако исто су били сложни и у томе, да извршење казне мора бити тачно, унапред и потпуно уређено тако, да може повољно утицати на осуђеног. Али су се многи одмах разишли у мишљењима, чим је настало питање : на који начин да се уреди издржавање казне, и настала је оштра борба око система који је требао бити усвојен. Ворило се противу сваког од тадашњих система казнених завода, али је нарочито борба била управљена противу аенсил-

ванског и а убу-ршког система. Први је био потпуно уоамљенички са принудним радом, а други је заменио систем усамљености системом ћутања, т. ј. било је раздвајање ноћу, а заједнички дневни рад са ћутањем, које се одржава највећом строгошћу. Ова борба око система задржала је-развитак казнених завода, и тек кад се она мало стишала, приступило се посољшању истих. III. Како је злочин интернационална појава, јер код свих народа погиче из истих узрока, то се у борби противу њега свуда имају употребљавати готово иста срества. Сасвим је природно према томе, да се о казненим заводима, као среству у борби противу злочипа, говори и раоправља код свих народа, и да сви они, који иду за усавршењем казнених завода, теже и траже да узајамно мењају мисли, да заједнички расправљају та питања, не би ли могли доћи до што савршенијег система. Сама борба, која је почетком XIX столећа била распаљепа, најбоље је доказивала да се поборници свих система треба да састану на заједнички договор. Први такав међународни ионгрес био је 1840 годиие. Неколико тадашњих најчувенијих криминолога, међу којима су били Дикпесио из Белгије, МорокристоФ из Француоке, Сирингер из Холандије, Давид из Данске, Витворт Русел из Инглеске, Митермајер, Јулије, Велкер из Немачке, узели су инцијативу да позову из разних земаља све оне, који се интересују питањем казнених завода као и питањем о превенцији *). Овај се конгрес састао у Фрапкфурту на Мајни и Митермајер му је био председник. Одбацујући претераност и сувишне строгости пенсилванског система, конгрес се изјаснио за ћелијски сиотем под условом, да сваки ооуђеник ради какав корисан посао, да сваког дана изилази на чист ваздух, да иде у школу и цркву, да прима посете надзорника завода, свештеника и лекара. Дал>е да код дуговремених казни постепено наступају олакшице: да се душевно и телесно слаби не држе у ћелијама, већ да заједнички издржавају казну, и да све казне буду краће. Конгрес се такође изјаснио за издвајање притвореника од осуђеника. У иото време је одлучено, да дру г ги конгрес буде идуће године у Брислу. Бриселски конгрес, 1847 био је врло добро посећен и, како по броју тако и по личностнма, које су на њему узели учешћа, показао је дајеовај начин расправљања питања о казпеним заводима врло погодан тако, да су се чак и поједине владе биле заинтересовале. Конгрес се занимао малолетним осуђеницима, за које се тражили нарочити заводи у којима би се они имали поправљати и васпитавати. По издржапој казни поједина друштва за заштиту малолетника имала би појединим малолетницима да нађу места било у пољопривредаој колонији било код приватних лица као слуге илн шегрти. Утврђена оу била и основна правила за зидање и уређење казнених завода са ћелпјама, и

Кгоћпе, 11,ећг!шсћ сЈег ОеГап^гшкишЈе 196 и даље ВиПеИп <1и VII соидг<. а репПеШшге ш^егпаИ опа1.