Полицијски гласник

СТРАНА 438

чуђења сазнавши да постоје злочиначка предузећа, чији власвици раде с великим капиталом и помоћу читаве војске агенага и подагената, — док је полиција свију земаља одавио већ водила борбу с овим опасним противницима друштвенога поретка и то не само на пољу трговине с девојкама. У овом трговању можемо два типа разлш-совати. Лакша Форма показује нам се као измена проститутака између бордела, — предузеће, о чијој неморалности не треба зацело ниједну реч потрошити, али чпја се социјална опасност на против сасвим губи према правој трговини с девојкама. Ова се трговина састоји у набављању иоштених женских лица ради вршења блуда. Сокачки описи поступака трговаца с девојкпма скроз су претерани и Фантастично окићени. Много сажаљевана к^и из сироте али добре куће, која је као гуверната за иностранство ангажована , па тамо у бордел продана, чини у пракси сасвим ретку појаву. Сем тога и ослобођење таквих девојака из руку трговаца лако је извршити, пошто сви консулати и полицијске власти највећу пажњу обраћају и сваку захтевану помоћ указују. У главноме за трговину с девојкама, као што се она даиас води, долазе у обзир као извозничке земље Угарска и пољски делови Аустрије и Русија. Тамо настањено јеврејско становништво живи под тако жалосним привредним и културним условима, да агенти трговаца с девојкама увек налазе погодно ноље за свој злочиначки рад. Шртве се не ретко намаме обећавањем вончања. Алиу највећем броју случајева изгледа да оне врло добро знају, каква их судбина чека, и дају се заслепити сјајном спољном страном таквога живота, нарочито пак сјајном гардеробом, коју се надају добити. 'Гранспорти купљених девојака полазе из аусгријских и талијанских пристаништа и готово искључиво иду у Јужну Америку. Немачка је скоро сасвим искључена из целе ове трговине и као извозничка и као увозничка земља, а не долази у обзир ни као земља, кроз коју иролазе гранспорти. Али ипак Немачко Царство није оклевало да се придружи уредби о сузбијању трговине с девојкама, којаје 18. маја 1904. године уговорена између Немачке, Велгије, Данске, Шпаније и Француске, Велике Вританије, Италије, Холандије, Португалије, Русије, Шведске, Норвешке и Швајцарске. Осталим државама слободно је да приступе. Уговорне државе обвезале су се, да установе централна надлештва, која ће скупљати све вести о трговини с девојкама и једна с другим у непосредан саобраћај ступати. Она једна другом узајамно јављају долазак лигда, осумњичених да се баве трговином с девојкама, надзиравају њихов рад и старају се о повратку девојака, које би евентуално пронашла, у отаџбину. Као централно надлештво за Немачку служи берлинска полицијска управа. Као и трговина с девојкама једна је врста трговине с људима и набављање дечака дротара из Угарске. Поједини подузетници довлаче читаве чете ових полуодраслих дечака, које терају да торбаре

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

по кућама са мишоловкама и другом дротарском робом, а код куће их оставља]у да трпе најве^у оскудицу у храни, стану и оделу. Берлинска је полиција у последњим месецима из основа рашчистила с овом трговином, при чему заслужује са благодарнош^у да се спомене потпора, коју нам је указивао аустроугарски конзулат. * * * Моја је намера била да Вам у крупним потезима нацртам слику интернационалних злочинстава у њиховим данашњим облицима. Ако сам свој задатак као што треба испунио, то онда све Вас прожима осећај ца је преко потребна помоћ против злочинстава. Средства, која су за ово потребна, нека буду само у кратко наглашена. Мора се признати, да је увођење општега интернационалнога кривичнога права и најпространије користовање установом издавања криваца, успешно оружје, за којим вреди жудети. Али остварење на ово управљених тежњи лежи у далекој будуКнооти, и оно но сме успоравати предузимање беаусловно потребних реФорама. 11а послетку и није то сувише велика штета, која се неби дала нодносиги, ако се кажњавање овог или оног злочинца осујети због неке празнине у интернационалном материјалном кривичном праву или због недопуштања издавања кривчевог. Много је важније, да интернационалне злочинце, чије кажњавање омогућава право, које важи, одиста и постигне праведна казна, и да се власти ставе у могућност, да хапшењем и протеривањем спрече развијање злочииачке делатности опште опасним странцима. По моме мишљењу најбоље средство за ово пружа установа централних полицијских надлештава у свима главним варошима, ради сузбијања иптернационалних злочинстава сваке врсте, каква већ постоје због трговине с девојкама. Ове централе морају уживати потпуну слободу у међусобном званичном са браћају, и бити обавезне, да се узајамно обавештавају о крегању интернационалних злочинаца, као и да договорЕт раде приликом гоњења и хватања побеглих злочинаца. Остварењем овога плана бавиће се у Хамбургу месеца септембра интернационални ареопаг криминалистичког удружења. Др. Драг. А. —• .х •КОЦКДРИ Н КЕСАРОШИ (НАСТАВАК) Противно особивама старих коцкара и кесароша : да никад не газе у тежа кривична дела, и да у своје операције уносе што више смишљености и умешности а што мање дрскости и опакости, данашњи њихови другови потиуно су се и у свему идентиФиковали са еајокорелијим злочинцима. Пре свега, данас иема никакве разлике изме!)у кесароша и коцкара бар у начину њиховог рада. Пословима, који су некада долазили у сФеру ових последњих, слабо

ВРОЈ 46

се ко и бави данас, јер „доносеврло мало«. Да није још бугарских »џепчика®, који су од пре 2—3 год. почели долазити у Србију, и који се обично баве овим пословима, на њих би се — ове послове — и заборавило. Али, не само да данас нема никакве разлике између кесароша и коцкара, већ шта више, нестало је сасвим и разлике између кесароша с једне, и опасних лопова и разбојника с друге стране. Док су старији коцкари и кесароши увек остајали, као што смо видели, у области простих крађа, дотле данашњи не презају ни од самог разбојништва и убиства, а о опасним крађама већ и да не говоримо. Међу нашим данашњим кесарошима има и убица, као што су Миладин Ристић и Миљко Варалић, и разбојника као што су: Станоје БогдановиК, два брата Ускокови^а, ,/Гопџија«, „Шиља«, »Јагодипче® и т. д.; и веома опасних крадљиваца: Драгутин Вељкови^ — »Гишица«. Јован Петровић — Шобота«, Јоца Сакошанин, Коста Новаковић. — »Конзул®, Милан Личанин , Милан Радови^, Милутин Милошевић— »Ћора", Чумић, »Бранковац®, в Попче с< ; и препредених варалица: Антоније Бабушковић и Милан Биволаревић, па најзад и светских хохштаплера, као што је познати Баришик Са изузетком двојице тројице, сви побројани у добу су између 20—30 год., а већ су по два пут. три пут па и више пута судски осуђивани. Тако је Станоје Богдановић, најопаснији и најдрскији међу свима данашњим кесарошима, био већ у два маха осуђиван на по 20 година робије, па је и сада под истрагом због разбојништва, које је јула месеца ове год., у дрштву са Ристићем, »Тоаџијом« и још 5 кесароша извршио над Миленком Стевановићем, тежаком из Ирилепца, а на путу између између Кнића и Б. Брда. Од како је пуштен са осуде, а то је од јула 1900 год., Станоје је окупио око себе најдрскије и највештије коцкаре и с њима, као какав хајдучки харамбаша, крстари по унутрашњости, с панађура на панађур, док „млађи другови," који се још нису показали »достојпи«, да уђу у ову »кесарошку аристо кратију (( , хватају тргове и железничке возове. Драгољуб Милојевић —- „Јагодинче", нема више од 28 год., а већ је четири пута судски осуђиван. Бабушковић 1 ) је у самој Вугарској осуђиван судски седам пута, а и код нас два пута, све због крађа. »Гишица«, „Шиља«, »Шобота", »Сакошанин", „Чакар", били су већ по три пута на робији и ако су сви испод 30 год. старости; оба Ускоковића, В П°пче к , »Конзул«, »Личапин®, »Радовић", Чумић по два пута, и т. д.

Ј ) Ово је онај иоти Бабушковић, који је децембра месеца пр. год., у друштву оа бугарским коцкаром Стеваном Добревом, преварио на »Трка-шшту* једног сељака, потуривши му Фишек са новим двопарцима у место наполеона. и измамивши му на овај начин 400 динара. Пошто се ово дело извиђало и судило на тужбу приватног тулшоца и по положеној такси, а оштећени ову није хтео пололшти, то су обе варалице пуштене у слободу.