Полицијски гласник

БРОЈ 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 83

СТРУЧНИ ДЕО ТНЈЈ4Д цодИДНЈД (из Тасиног Дневни^а) (нЛСТЛВАк) 17. Намачки цар Виљем, човек живе природе, воли много да тумара. Мало ое бави у своме двору, него или обилази војнике по касарнама, или прегледа поједине установе, или на научним или уметничким састанцима суделује и т д. — тек сваки час искрсне час овде час онде у престоници. Водећи бригу о, царевој сигурности управник берлинске полиције Виндхајм удесио је нарочити план и распоред својих агената. Свакада, пре иего што ће се куда цар кренути из своје палате, дворски дежурни ађутант јави телеФоном дирекцији полицијској. Има да означи место одласка. То бива обично овако: на прилику каже се: Цар у Шарлотенбург. Или Цар у Тиргартен. Царева екипажа вози само главним улицама. И по томе полиција зна већ све улице, кроз које ће се цар до означеног места провозати. Агенти тајне полиције, на глас из двора, разместе се одмах згодно по улицама, увуку се у публику, осматрајући бодрим оком сву околину и сва она лица, која се по улицама крећу или по где где на улици задржавају. Нарочито обраћају пажњу на лица, која су у списковима полицијским обележена као »с^мњива« или »по цара опасна«. Ту поглавито убројавају анархисте, талијане, на које се сада већ свуда по Европи сумња, на лица, која су осуђивана због кривице противу Величанства, или за нереде, побуне и т. д. Наравно, ова пажња мора бити сасвим вешто удешена, да се у публици ништа не опази. Владаоци махом, а цареви : руски, аустријски и »немачки нарочито воле брзу вожњу. Она је сигурнија. Теже је бацити бомбу у кола или под кола, када се тера великим касом. И куршум тада ретко погађа, а већ напад ножем просто је немогућан. Изашав, дакле, из палате царев екипаж вози брзим касом. У околини самога екипажа у пристојној даљини јуре четири велосииеда. На њима су агенти тајне полицпје, који прате цара кроз улице. Њихцима разређених на одстојањима, ако једни сустану, или случајно склизну, с точка падну, други готови прихвате одмах спровод. Када цар стигне на место, тамо га опет дочека известан број агената, који онде, у оној околини, обраћају пажњу на људе и прилике. Цар је, дакле, када изађе из двора, па све док се у-њ не врати, непрестанце међу полицијским агентима.

У полипијским круговима познато је, да анархисти имају нарочитипик на — немачког цара. Он је имао да издржи већ неколико »искушења«, која су га сретно мимоишла. И онда је, разуме се, оправдана она бојазан за његов живот, било у самој његовој престоници, или када се крене куда на пут ван Берлина. —- Ми смо, тако Да вам кажем, у једној непрекидној нервозИ све док се цар, изашав из своје палате, у њу опет не врати —- рекао ми је једном приликом у разговору берлински инспектор Фон Хилесем. 18. 11 и један се владал,ац данас тако добро не чува као аустријски цар Фрања Јосиф. Његовој доиста у сваком погледу спремној полицији има да завиде многи владаоци. Прошло је већ пола века како Фрања Јосиф седи на царском престолу а на-њ за сво то, доиста дуго време, није покушан ни један атентат. То је особито важно истаћи сада, у добу учесталих атентата и чешћих револуционих покушаја. Цара чувају. Где год да се крене — он је у средини детектива — тајних полицајаца. Али се то неда опазити. Агенти врше своју службу вешто, да их неможете ни приметити. То су нарочито научени, дресирани, људи. Ја сам их лично посматрао у њиховим пословима. И отуда их добро познајем. За царем аустријским не иду велосипедисте, али ма где да прође — свуда су по улицама још у напред разређени полицијски агенти. Да поменемо, на прилику, једну свакидашњу бечку појаву. Цар, када је у својој престоници, готово свакога дана одлази око 10 сахата пре подне из свога двора, Бурга, у Шенбрун. Или ако је тамо на становању, онда из шенбрунског дворца у Бург. Детективи то у напред знају, Они су на извесним одстојањима по улицама, почев од самога двора кроз Бабенбергештрасе, па преко МаријахилтФштрасе до Шенбруна. Жандарми, обични позорници, имају у дужности: да гледају саобраћај кола, аутомобила, Фијакера, таљига, теретних кола и т. д., а детективи гледају само у публику. Интересно је посматрати их како то онивешто обилазе око свакога онога лица, које се или задржава на тротоару, или што собом носи , или какав пакет држи. Или пазе: како ко руку испод каиута или у десном џепу држи, или ко унезверено гледа на страну, одакле ће царева кола доћи и т. д. Детективи могу тако око каквог лица, које им падне у очи, читав сахат обилазити и посматрати, али оно лице то неће ни најмање приметити. Они ће му, када увиде за своје испитивање потребу, прићи, ословити га. Представити с.е бајаги као

странаЦ. И питати за улице бечке. Или тако штогод. Измислиће ма какав повод само да почне разговор са њим. Ако је опет оно лице странац — детектив ће онда, пун љубазности, онако обилазно тражити и све лепо молити: да му странац покаже одакле је, шта је, ради чега је у Беч дошао и т. д. Још ако је то какав Талијан, Шпанац, Швајцарац или Рус, детектив ће удвојити и пажњу и своја укрштена питања. У означено време цар ће пројурити на колима само у пратњи дежурнога ађутанта. Љубазно ће, по свом обичају, отпоздравити и салутирати својим скроз династичким бечлијама. Цар нема за собом гардиста, али опет може бити насигурно уверен, да ако и има на улицама дуж МариахилФштрасе ма и једног сумњивог лица, да је и оно једно под строгим надзором вештога детектива. И само да то лице дигне сумњиво руку, она би у истом моменту пала на ниже. Њу би оборио сигуран и тежак ударац тајног полицаја. Ако би само била потреба, чуо би се и пуцањ полицијског револвера, без којега детективи никада на службу не полазе. Недељом и празницима пуно је света, нарочито раденичког сталежа, у дворишту гдарскога Бурга или на пољу око шенбрунског дворца. Све се то слободно шета, обилази, загледа око двора или око уласка и степеница његових. У средини тога света увек има и детектива. Они су обучени као радници, занаџије, више пута у окрпљеном, масном, извешталом оделу. А има их и у героку са цилиндером на глави. Они су први за масу. Ови други за бољу публику, која се онде нађе, да загледа и посматра. Разуме се, да се ондај, када цар ту долази или се одатле извози, дупла пажња обраћа. ШеФ тајне полиције, чувени Штелинг, био је добар, за време мога бављења у бечкој полицији, да ми стави неколико детектива на расположење. Ја сам их пазио како врше своју вешту службу. Гледао сам их у опери, када се јави да ће тамо цар доћи; гледао сам их у околини двора и на другим местима по престоници кудаје цар одлазио; посматрао сам их и у близини страних владаоца, када су у Беч долазили. Од многих таквих случајева да поменемо баш један и о краљу Милану. (наотавиће ое) • " ОЕДМЖ МЕЂУНАРОДНИ К0НГРЕ0 ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ

(НАСТАВАК) четврта секција Питања ^оја се тичу деце и мало^аетни^а Председник: г. Вгиза.